Ђокић: Уукупна вриједност енергетских пројеката 2,1 милијарда КМ

Република Српска подручје са најинтензивнијом градњом енергетских објеката...До сада у пројекат изградње ХЕ "Бук Бијела" инвестирано око 40 милиона КМ...Вриједност уговорених пројеката на подручју Херцеговине око 1,6 милијарди КМ, што је историјски рекорд...Нови пројекат - истраживање свих минералних сировина.

Министар енергетике и рударства Републике Српске Петар Ђокић рекао је да је укупна вриједност енергетских пројеката који су у Српској започети у 2021. години и оних који ће се градити у наредном периоду 2,1 милијарду КМ.

Ђокић је у интервјуу Срни рекао да је енергетика стратешки најважније подручје на коме се у будућности може заснивати интензиван развој Републике Српске, која ће бити подручје са најинтензивнијом градњом енергетских објеката.

Он је истакао да је развој сектора енергетике видљив и да већ сада даје резултате, те да је Влада Српске успјела да га представи и етаблира као подручје са највећим потенцијалом које доприноси расту и развоју Републике и тај циљ је остварен у овој години.

Ђокић каже да се енергетска слика Републике Српске почела битно мијењати у односу на период од прије пет и 10 година.

- То нам је био циљ у Стратегији развоја сектора енергетике у Републици Српској до 2035. године и он се постепено остварује - истакао је Ђокић, додајући да предстоји још много посла и да ће се интензивно радити и развијати и неки нови пројекти.

У пројекат изградње ХЕ "Бук Бијела" до сада инвестирано 40 милиона КМ

Ђокић истиче да је Република Српска у ресору електроенергетике започела изградњу Хидроелектране "Бук Бијела", чија је вриједност око 225 милиона евра, те изградњу ХЕ "Бистрица" на подручју општине Фоча, која представља систем неколико хидроелектрана чија ће уговорена вриједност бити око 103 милиона евра.

Према његовим ријечима, почеле су активности и на изградњи ХЕ "Улог" код Калиновика.

- Када је ријеч о ХЕ "Бук Бијела", поред ријеке Дрине сада се граде објекти који су неопходни за изградњу објеката који ће бити на води, а који ће најдиректније бити укључени у производњу електричне енергије као што је брана, стварање акумулације, уговарање електро и машинске опреме и то је сљедећа фаза у овом пројекту", појаснио је Ђокић.

Ђокић је изразио жаљење што је група бошњачких политичара из ФБиХ одлучила да преко Уставног суда БиХ покуша да зауставити овај пројекат.

- Не видим ништа спорно да електропривреде Републике Српске и Србије сарађују и граде привредне објекте заједно. Некоме можда само смета зато што је адреса те компаније Србија. Овај пројекат ће донијети велике бенефите не само Српској и њеној Електропривреди, већ и БиХ - истакао је Ђокић.

Он наводи да је до сада у овој пројекат инвестирано око 40 милиона КМ, те да му није познато зашто би неко имао интереса да га заустави, осим чисто некаквих политичких интереса који су више у сфери ирационалног ината него оправдани.

- Морамо сачекати одлуке које ће доносити Уставни суд БиХ. Важно је да они нису зауставили пројекат. Мислим да би Уставни суд БиХ требало да буде на нивоу одговорности у смислу да не угрожава економски раст и развој овог подручја Републике Српске - рекао је Ђокић.

Историјски рекорд вриједности уговорених пројеката у Херцеговини

Ресорни министар истиче да је 2021. године кренула реализација пројекта вјетроелектране "Гребак" код Невесиња, а да је раније додијељена концесија за вјетроелектрану "Хргуд" у општини Берковићи.

Осим тога, каже Ђокић, додијељене су концесије за изградњу соларних електрана "Билећа" инсталисане снаге 60 мегавата и "Невесиње" инсталисане снаге 63 мегавата, док је дефинисано партнерство и у припреми је реализација соларне електране на подручју Требиња од 71 мегават и двије по 55 мегавата.

- Имамо групу пројеката гдје је носилац Електропривреда Републике Српске и то су јако велики пројекти укључујући посебно важан пројекат ХЕ Дабар - каже Ђокић.

Према његовим ријечима, укупна вриједност уговорених пројеката који су сада у фази реализације у овој години износи око 1,6 милијарди КМ на подручју Источне и старе Херцеговине.

Ђокић наглашава да се никада у историји није десило да у тако кратком временском периоду буде концентрација толико капитала који ће бити инвестиран у то подручје.

Одлука о активирању производње у Рафинерији Брод је на руском партнеру

Министар енергетике и рударства Републике Српске истиче да се Српска спрема да 2022. године интензивно крене у изградњу магистралног гасовода из правца Србије преко Бијељине до Новог Града дужине 325 километара.

- Овим ће бити обезбијеђен нови енергент за потребе привреде и становништва Републике Српске, чиме ћемо дати значајан диопринос укупном енергетском развоју, док ће употреба овог енергента бити у функцији подршке убрзаном развоју привреде - истакао је Ђокић.

Он је рекао да ће гасоводом бити обухваћене све општине које су на траси од Бијељине, Брчког до Новог Града. Ђокић је подсјетио да од раније постоји крак гасовода који кроз Зворник иде према Калесији и даље у ФБиХ, као и да је гасом снабдјевено подручје Источног Сарајева у Српској.

Ђокић наводи да и други дијелови у источном дијелу Републике Српске могу бити дио процеса гасификације за потребе индустрије, посебно у дрвопрерађивачком сектору и другим секторима индустрије гдје није планирана магистрална траса гасовода.

Говорећи о пројекту гасификације у Рафинерији Брод, Ђокић је истакао да сада постоје сви предуслови да Рафинерија буде активирана, а да је одлука о активирању производње на руском партнеру.

Ђокић напомиње да гасификација даје могућност Рафинерији Брод да може прерађени и компримовани гас нудити на тржишту у окружењу.

Важна област рударства, геолошка истраживања биће настављена

Ресорни министар најављује да ће се у наредном периоду интензивно радити на развијању нових пројеката, а један од њих је истраживање свих минералних сировина у Републици Српској.

Он је навео да је 2021. године закључено осам уговора за експлоатацију минералних сировина у Републици Српској.

- Треба да наставимо детаљна геолошка истраживања и развијање тих пројеката, јер је област рударства важна. На развоју рударских пројеката и рударењу развиле су се многе државе и њихове привреде и у Српској треба да радимо на томе још интензивиније - истакао је Ђокић.

Када је ријеч о пројекту истраживања резерви нафте на територији Републике Српске, Ђокић је навео да су позитивни резултати остварени на подручју Посавине, у општини Шамац и насељу Обудовац, гдје су активне двије бушотине.

Он је навео да се из ових бушотина континуирано у истражној фази рада свакодневно експлоатише одређена количина сировина и уредно се прерађује.

- Тренутно су у фази наставка истраживања на новој локацији у рејону Обудовца и ту очекујемо да ћемо имати нови позитиван резултат - истакао је Ђокић.

Српска препознатљива по најнижој цијени електричне енергије у региону

Говорећи о цијени електричне енергије у Републици Српској, Ђокић је навео да Влада нема намјеру да мијења свој став и политику да се не повећава цијена електричне енергије за домаћинства, док је за привреду већ уговорена нешто већа цијена.

Он каже да нова цијена за привреду није она којом би "Електропривреда Републике Српске" оправдала своје потребе и која је у великој мјери субвенционисана од ове компаније.

- Још смо у фази када бринемо о том питању и спутавамо Електропривреду Републике Српске да донесе одлуке да то буде на нивоу тржишних цијена. Желимо одржати политику ниских цијена и држимо их. Српска је препознатљива по најнижим цијенама електричне енергије у региону - истакао је Ђокић.

Он је навео да Република Српска, ако је повољна хидролошка година и термоелекране раде у нормалном режиму, има 30 до 35 одсто вишка електричне енергије који продаје на иностраном тржишту.

- Протекла година је изузетно повољна у погледу цијене, али ми нисмо имали добру производњу јер је хидрологија била лоша ове године, а било је и застоја у термоелектранама због чега смо знатно мање од наведеног процента продали струје вани - рекао је Ђокић.

Он је истакао да "Електропривреда Републике Српске" у 2022. години мора наставити са озбиљним реформама.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.