"Дјечије прихватилиште" у Сиску умјесто концлогора

Срна
Додај glassrpske.com као Гугле извор
Фото: "Дјечије прихватилиште" у Сиску умјесто концлогора

Сисак - Под покровитељском Сисачке бискупије одржана је премијера документарног филма "Дјечје прихватилиште Сисак", чији је примарни циљ да негира постојање концлогора за српску дјецу у усташкој Независној Држави Хрватској /НДХ/.

Премијера је одржана у Дворани Светог Јована Павла Другог у сисачком Великом Каптолу и, како тврди десни портал "Народ и остали медији са десног политичког спектра у Хрватској , била је веома посјећена.

Пројекцији филма који је режирала новинарка Нада Пркачин, један од ратних репортера из деведесетих година 20. вијека, присуствовали су најпознатији ревизионисти дешавања у Другом свјетском рату, који упорно желе да докажу како је НДХ - оклеветана и како није било генцида над Србима, Јеврејима и Ромима.

О филму су тако говорили симпатизери усташа и "хоби историчари" Роман Лељак, Игор Вукић, сисачки бискуп Владо Кошић...

Продуцент филма Ксенија Абрамовић поручила је становницима Сиска да су им деценијама "лагали да се том у граду догодило нешто ужасно - да је постојао логор у којем су убијана дјеца", а то, како тврди, "није тачно".

Овај филм који говори о, како је наведено, милосрђу Католичке црве у доба НДХ и "његоватеља" према болесној дјеци, представља покушај одговора на остварење "Дневник Диане Будисављевић" које говори о спасавању хиљада дјеце из усташких логора, наводе медији.

Лијеви портали у Хрватској подсјећају да је бискуп Кошић "усташки адвокат" и да је често давао изјаве попут оне да "усташтво није било фашизам него одбрана Хрватске".

Посебно је био бруталан иступ Кошића након што је уклоњена табла са усташким поздравом "За дом спремни" из Јасеновца.

"Ако буде сутра браћи Србима сметала хрватска химна, ова власт ће је забранити јер су и усташе пјевале ту химну", поручио је тада сисачки бискуп.

Према званичним подацима из више послијератних извора, у сисачком концлогору за српску дјецу са Козаре, којој су родитељи побијени или отјерани у њемачке и усташке логоре, умрло је најмање двије хиљаде малишана од разних болести, глади и исцрпљености, а коначан број је тешко одредити.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.