"Дивљи хотели" ничу на рути ка ЕУ

САРАЈЕВО – БиХ се све више потврђује као једна од кључних транзитних тачака на западнобалканској мигрантској рути, а са појачаним мигрантским притиском расте и активност криминалних мрежа које се баве кријумчарењем људи.

Посљедњи случај са подручја Илиџе, са почетка седмице, а када су откривена 42 мигранта који су у земљи боравили без законитог статуса, поново је указао на све чешћу употребу такозваних "дивљих хотела" као привремених база за смјештај и транзит миграната.

Из Службе за послове са странцима саопштено је да су у овој акцији затечени држављани Бангладеша, Пакистана и Непала, који су у БиХ илегално ушли из правца Црне Горе. Током акције идентификоване су и приведене особе за које постоји основана сумња да су учествовале у организовању кријумчарења миграната. Међу њима је и држављанин Судана, за којег се вјерује да је повезан са прекограничним криминалним активностима, као и двојица држављана Пакистана осумњичена за учешће у организацији илегалног пребацивања миграната.

Нелегални смјештајни пунктови

Дијелу затечених лица смјештај је био обезбијеђен у објекту који је функционисао као такозвани "дивљи хотел". Ријеч је о нелегалним смјештајним пунктовима који се користе за привремено скривање миграната и припрему за наставак пута према земљама Европске уније.

Управо на овакве облике дјеловања недавно је упозорио и Европол, наводећи да криминалне мреже на западнобалканској рути све мање функционишу као класичне хијерархијске организације, а све више као флексибилне и међусобно повезане ћелије које се брзо формирају, мијењају и прилагођавају условима на терену и кретању миграната.

Према налазима ове полицијске агенције, такве групе контролишу готово све фазе мигрантског пута, од уласка у регион, преко транспорта и смјештаја, до покушаја илегалног преласка границе са Хрватском.

Упозорење

Европол упозорава да се ове мреже не баве искључиво кријумчарењем људи, већ су често укључене и у друге облике организованог криминала, попут фалсификовања докумената, злоупотребе легалних транспортних канала и корупције на локалном нивоу. У појединим случајевима ангажују и локалне посреднике који добро познају терен и олакшавају кретање миграната.

Посебну забринутост изазива чињеница да криминалне групе све више користе дигиталне комуникационе платформе за координацију кретања и организацију транспорта, као и краткотрајне логистичке тачке које се брзо мијењају како би избјегле полицијски надзор.

- Умјесто сталних база, користе се импровизовани смјештаји, напуштени објекти и "дивљи хотели". БиХ је кључна транзитна зона у тој причи, јер се у њој ове мреже прегрупишу и реорганизују прије наставка кретања према граници Европске уније – наводи се у једном од извјештаја Европола.

Надлежни из ове агенције упозоравају да овакви случајеви показују да борба против кријумчарења људи више није искључиво питање контроле граница, већ и против све прилагодљивијих и сложенијих облика организованог криминала који користи мигрантске руте за стицање незаконите добити.

Протјеривање

Након акције спроведене на подручју Илиџе, држављанину Судана, који посједује боравишну дозволу Румуније, укинут је безвизни боравак у БиХ, изречена му је мјера протјеривања и одређен надзор у Имиграционом центру у Источном Сарајеву. Идентичне мјере изречене су и двојици држављана Пакистана осумњичених за учешће у организовању кријумчарења миграната. Остали затечени страни држављани упућени су у Привремени прихватни центар Блажуј, док су власницима објеката у којима су мигранти боравили изречене прекршајне санкције.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.