Дивјак признао да је напад наређен из Предсједништва

БAЊAЛУКA - Замјеник команданта Територијалне одбране Јован Дивјак рекао је на прес-конференцији 4. маја 1992. године да је одлуку о нападу на колону ЈНA у Добровољачкој улици у Сарајеву донијело Предсједништво РБиХ, јер наводно није знало за договор Aлије Изетбеговића, генерала Милутина Кукањца и генерала Луиса Мекензија.

Писале су то сарајевске "Вечерње новине" у издању од 5. маја 1992. године, извјештавајући са те прес-конференције.

"Папци у замци"

- Предсједништво није било информисано о томе шта се с генералима Мекензијем и Кукањцем договорио Aлија Изетбеговић, тако да је одлука Предсједништва била потпуно супротна том договору. Због тога је конвој заустављен да би се провјерило да ли је у њему Aлија Изетбеговић. На изричито инсистирање Изетбеговића конвој је пропуштен до Лукавице, што није била одлука Предсједништва - рекао је Дивјак.

У истом броју од 5. маја 1992. године је и текст о заробљавању војника ЈНA чији наднаслов гласи "Сарајево: Раја против војних специјалаца", а наслов "Папци у замци".

"Заслуге" за заробљавање војника ЈНA на одслужењу војног рока, који су представљени као "војни специјалци", приписују се у том тексту замјенику команданта Специјалне полиције Зорану Чегару. Занимљиво је да су у истом тексту објављена имена младих војника које је заробио Чегар, а који се називају "опасним терористима".

Већ 7. маја "Вечерње новине" објављују цијелу страну посвећену хероју Чегару и то под насловом "Растјераћемо банду с брда".

Сутрадан, тачније 8. маја 1992. године, "Вечерње новине" пишу хвалоспјев још једном "хероју", пријератном сарајевском криминалцу Јусуфу Јуки Празини. Лист пише да је тај дојучерашњи криминалац херој града и "трн у оку Кукањца", који се "бори раме уз раме са милицијом".

Још срамотнији хвалоспјев криминалцу објавило је "Ослобођење" у броју од 17. маја 1992. под насловом "Генерал Јука и његова раја". У том тексту, који потписује новинар Рамо Колар, између осталог, пише:

- Док год могу мицати иједним дијелом тијела, Јука и његови људи ће се борити за Сарајево и Босну - каже Јусуф Празина, борац за којег многи кажу да је један од хероја града, пише лист.

Свједочење из колоне

"Вечерње новине" објављују и Јукино упутство за прављење "Молотовљевог коктела". Под насловом "Јукин коктел" лист пише да "те направе треба бацати на задњи дио транспортера, гдје се налазе мотори, баш онако како су их бацали на војску која се повлачила из Сарајева у Добровољачкој улици".

Према свједочењу за српске медије, фоторепортер Танјуга Недељко Деретић, који је био у колони, рекао је да су десетак минута послије првог заустављања конвоја продужили с неколико "беретки" које су се попеле на транспортер.

- Прешли смо стотинак метара и стигли готово до краја Добровољачке. Поново смо заустављени. Појавио се "мерцедес" из којег је истрчао човечуљак у униформи - Јован Дивјак. Изетбеговић му је дословно рекао: "Јоване, молим те да пустиш ове људе, ја ти говорим." Дивјак му је одговорио: "Не, друже предсједниче, Вас и Кукањца водим у Предсједништво, гдје ћемо се о свему договорити, а ове ћемо задржати." Поново је Изетбеговић покушао да га уразуми: "Немојте тако радити, не будите тако непромишљени. Сарајеву се може догодити Вуковар. Дајте да пропустимо ову колону."

Касније је, према Деретићевом свједочењу, успостављена веза с Предсједништвом.

- Ганићу, дао сам ријеч - викао је Изетбеговић - Шта ово треба да значи... Долазим ту чим стигнемо до Скендерије... Пусти ове људе.

У том тренутку, како свједочи Деретић, неко је отворио врата транспортера и на њима су се појавили генерал Мекензи и кратко подшишан развијен младић. Звао се Зоран (Чегар), Србин, припадник "Зелених беретки". Обратио се Кукањцу:

- Генерале, овога пута ти поклањам живот зато што је овдје Aлија Изетбеговић. Да знаш.

Шибер

Стјепан Шибер, замјеник начелника Главног штаба Aрмије РБиХ, у изјави коју објављује сарајевско "Ослобођење" у броју од 4. маја каже да је у нападима на ЈНA 2. и 3. маја "убијено 130, а рањено 200 војника, те заплијењено пет тенкова".

Занимљиво је да у библиотеци у Сарајеву, која је обавезна да чува све новине, нема сарајевских новина које носе датум 4. мај, дан послије злочина у Добровољачкој.

"Јука воли дјецу"

У хвалоспјеву сарајевском криминалцу, од којег су Срби током рата у граду нарочито страховали, новинар "Ослобођења" пише и то да Јука Празина "неизмјерно воли дјецу".

- Што се Јуке тиче, можемо вам открити једну малу тајну: овај бескомпромисни борац и неустрашиви младић неизмјерно воли дјецу. Неки дан, када је добавио гомилу тена, он их је све подијелио дјеци... - пише Колар у срамном тексту о сарајевском криминалцу - "ратном хероју".

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.