Ди­ја­спо­ра као ма­ти­цу све ви­ше ви­ди Ба­ња­лу­ку

Срп­ски на­род у ди­ја­спо­ри се др­жи за­јед­но и чу­ва је­зик и тра­ди­ци­ју ма­хом пу­тем ра­зних удру­же­ња и дру­гих ор­га­ни­за­ци­ја, али ни они, као ни ма­ти­ца, ни­су за­до­вољ­ни по­сто­је­ћим ве­за­ма.

И ма­ти­ца и ди­ја­спо­ра, при­је не­ко­ли­ко го­ди­на ка­да је осно­ва­на Скуп­шти­на ди­ја­спо­ре и Ср­ба у ре­ги­о­ну, има­ли су  ве­ли­ка оче­ки­ва­ња, али она су ма­хом па­ла у во­ду јер, ка­ко при­зна­ју и ње­ни чел­ни­ци, ни­су успје­ли да оста­ве ви­дљи­ви­ји пе­чат и ство­ре чвр­шће ве­зе из­ме­ђу Ср­ба у ра­сија­њу и ма­ти­це.

Скуп­шти­на је, у ме­ђу­вре­ме­ну, до­спје­ла у тех­нич­ки ман­дат, а у Ре­пу­бли­ци Срп­ској и Ср­би­ји по­сљед­њих мје­се­ци ин­тен­зи­ви­ра­не су ак­тив­но­сти ко­је би на кра­ју тре­ба­ло да, ба­рем ка­ко се оче­ку­је, са­гра­де трај­не мо­сто­ве из­ме­ђу ма­ти­це и Ср­ба у ра­си­ја­њу. 

И из ди­ја­спо­ре се све че­шће мо­же чу­ти да же­ле озбиљ­ни­ји трет­ман ма­ти­це, по­себ­но Ср­би­је, јер се ста­вља­њем ка­тан­ца на не­ке од др­жав­них ин­сти­ту­ци­ја 2012. го­ди­не уда­љи­ла од Ср­ба из­ван ње­них гра­ни­ца.

С ци­љем ства­ра­ња ја­чих ве­за са ди­ја­спо­ром на свим по­љи­ма у Ба­ња­лу­ци су у 2018. и овој го­ди­ни одр­жа­ни “Фо­ру­ми ди­ја­спо­ре”, ко­ји су оку­пи­ли на јед­ном мје­сту зва­нич­ни­ке Срп­ске и Ср­би­је те ви­ше од 100 уче­сни­ка из 26 зе­ма­ља ка­ко европ­ских, та­ко и пре­ко­о­ке­ан­ских. И том при­ли­ком је ре­че­но да је по­тен­ци­јал ди­ја­спо­ре огро­ман и да то је сна­га ко­ју ни Срп­ска ни Ср­би­ја не ко­ри­сте на аде­ква­тан на­чин.

До­са­да­шња са­рад­ња Срп­ске и ди­ја­спо­ре је би­ла, пре­ма оцје­на­ма над­ле­жних, углав­ном огра­ни­че­на на сла­ње нов­ца по­ро­ди­ца­ма у Ре­пу­бли­ци Срп­ској те по­је­ди­нач­не про­јек­те и ин­ве­сти­ци­је. Има­ју­ћи у ви­ду по­тен­ци­јал ди­ја­спо­ре, и њи­хо­ве ве­зе са Срп­ском, са­рад­њи се мо­ра при­сту­пи­ти на си­сте­ма­ти­чан на­чин, уз уче­шће свих ин­сти­ту­ци­ја.

Во­де­ћу уло­гу на том пи­та­њу има Ми­ни­стар­ство за европ­ске ин­те­гра­ци­је и ме­ђу­на­род­ну са­рад­њу Срп­ске, у окви­ру ко­јег је већ фор­ми­ра­но Одје­ље­ње за ди­ја­спо­ру, а при кра­ју је из­ра­да кључ­не стра­те­ги­је ко­ја ће до кра­ја го­ди­не би­ти до­ста­вље­на Вла­ди Ре­пу­бли­ке Срп­ске на раз­ма­тра­ње и усва­ја­ње.

На дру­гом Фо­ру­му пред­ста­ви­ли су глав­не прин­ци­пе и при­је­длог са­др­жа­ја те те­ма ко­је тај до­ку­мент тре­ба да об­у­хва­та да би под­стак­ну­ли ди­ску­си­ју и до­би­ли од­ре­ђе­на упу­тства у ко­м прав­цу тре­ба да ра­де у бу­ду­ћем пе­ри­о­ду. Фо­ру­ми ди­ја­спо­ре су, пре­ма њи­хо­вој оцје­ни, ис­пу­ни­ли ци­ље­ве.

- Же­ља нам је да се тај број у бу­дућ­но­сти по­ве­ћа­ва. Ове број­ке по­твр­ђу­ју да има­мо ја­ку ди­ја­спо­ру и да ин­сти­ту­ци­је мо­ра­ју ин­тен­зив­но ра­ди­ти на овом по­љу - ис­ти­чу у том ре­со­ру.

На јед­ном од фо­ру­ма у Ба­ња­лу­ци био је и пр­ви по­сла­ник срп­ског по­рије­кла у беч­ком пар­ла­мен­ту Не­ма­ња Дам­ња­но­вић ко­ји за “Глас” ка­же да је сла­ба са­рад­ња из­ме­ђу Ср­ба у ра­си­ја­њу и ма­ти­це ту­жна ре­ал­ност ду­ги низ го­ди­на што је, ка­ко ка­же, “ве­ли­ки етич­ки и по­ли­тич­ки по­раз, ка­ко за ди­ја­спо­ру, та­ко и за ма­ти­цу”.

- Реч је о ве­ли­ком про­бле­му, ко­ји се ла­ко мо­же ре­ши­ти, а ко­га већ ду­ги низ го­ди­на за­и­ста ни­ко не схва­та озбиљ­ним, што је пр­вен­стве­но ја­ко ту­жно и по ме­ни то­тал­но не­схва­тљи­во. Не сме­мо ни­ка­ко за­бо­ра­ви­ти да је ди­ја­спо­ра нај­ве­ћи ин­ве­сти­тор у Ср­би­ји. У ви­ше на­вра­та сам по­ку­ша­вао да по­бољ­шам тај од­нос, ко­ри­сте­ћи мо­је по­ли­тич­ке мо­гућ­но­сти, ука­зи­вао на по­те­шко­ће, као и на обо­стра­ни зна­чај до­бре са­рад­ње из­ме­ђу ма­ти­це и ди­ја­спо­ре, али је из­гле­да све би­ло без­у­спе­шно. Иако су сви мо­ји са­го­вор­ни­ци би­ли спрем­ни да ура­де до­ста то­га на по­бољ­ша­њу од­но­са ма­ти­це и Ср­ба у ра­се­ље­њу, оче­ки­ва­ни ре­зул­та­ти су на­жа­лост из­о­ста­ли. Тек је про­шле го­ди­не из Ба­ња­лу­ке на пр­вом ску­пу ове вр­сте упу­ћен пр­ви сиг­нал ко­ји би тре­ба­ло да во­ди ка по­бољ­ша­њу ових од­но­са. По­здра­вљам овај по­тез и на­дам се до­брим ре­зул­та­ти­ма -  ре­као је Дам­ња­но­вић.

Ре­а­гу­ју­ћи на при­пре­му стра­те­ги­је за са­рад­њу са ди­ја­спо­ром ко­ју спре­ма Срп­ска, а у ко­јој ће би­ти де­фи­ни­са­ни кон­крет­ни по­те­зи у свим обла­сти­ма ко­је је по­треб­но пред­у­зе­ти у ко­рист обје стра­не, ис­та­као је да оче­ку­је да ће за­и­ста све обла­сти би­ти по­кри­ве­не.

- Оно што је ме­ни не­до­ста­ја­ло на пр­вом ску­пу је био сек­тор по­ли­ти­ке за љу­де у ра­се­ја­њу. По­ли­тич­ке од­лу­ке у јед­ној зе­мљи ре­гу­ли­шу ка­ко ће та др­жа­ва функ­ци­о­ни­са­ти у свим сфе­ра­ма. Има­мо, на при­мер, Беч где има око 250.000 љу­ди срп­ског по­ре­кла, а ве­о­ма ма­ло укљу­че­них у по­ли­ти­ку Бе­ча и Аустри­је. По­ли­тич­ка еду­ка­ци­ја је у мо­дер­ном вре­ме­ну у ко­ме жи­ви­мо ве­о­ма би­тан фак­тор. Оно што је за­и­ста бит­но је да се стра­те­ги­ја не од­ра­ди са­мо на осно­ву те­о­рет­ских ста­ти­сти­ка, већ је не­из­бе­жно укљу­чи­ти ком­пе­тент­ност ли­ца са огром­ним прак­тич­ним ис­ку­стви­ма из нор­мал­ног жи­во­та – ис­та­као је Дам­ња­но­вић.

До­дао је да је “по­зна­ва­ју­ћи до­бро рад мно­гих удру­же­ња и клу­бо­ва у Бе­чу”, ука­зао на ну­жност јед­ног кров­ног удру­же­ња, чи­ји би пред­став­ни­ци би­ли из свих сфе­ра.

- Не­ки љу­ди, ко­ји ни­су схва­ти­ли о че­му је реч, од­мах су се на­шли увре­ђе­ним и би­ли су упла­ше­ни да ће на тај на­чин из­гу­би­ти сво­је во­де­ће по­зи­ци­је у дру­штви­ма и клу­бо­ви­ма у ко­ји­ма су ра­ди­ли – ре­као је Дам­ња­но­вић.

Да ства­ри не иду ка­ко је за­ми­шље­но не кри­је ни пред­сјед­ник Скуп­шти­не ди­ја­спо­ре и Ср­ба у ре­ги­о­ну Дра­ган Ста­но­је­вић. Ман­дат де­ле­га­та је ис­те­као, а ру­ко­вод­ство у тех­нич­ком ман­да­ту. Твр­ди да су по­ку­ша­ва­ли раз­го­ва­ра­ти са вла­сти­ма у Ср­би­ји ка­ко би се ди­ја­спо­ра по­но­во чу­ла у ма­ти­ци.

- Не­ма ре­ак­ци­је. Лич­но сам не­дав­но упу­тио још је­дан до­пис пред­сед­ни­ку Алек­сан­дру Ву­чи­ћу и за­тра­жио са­ста­нак. Че­ка­мо од­го­вор. И Кан­це­ла­ри­ја за ди­ја­спо­ру у окви­ру Вла­де Ср­би­је је мр­тво те­ло. Чак и ка­да смо ми по­сто­ја­ли као Скуп­шти­на, она је мо­ра­ла да нас сер­ви­си­ра, али су се увек ста­вља­ли у уло­гу ше­фо­ва - ка­же Ста­но­је­вић..  

На пи­та­ње да ли има на­зна­ка да ће Скуп­шти­на би­ти са­зва­на, од­но­сно да ли ће оста­ти мр­тво сло­во на па­пи­ру или ће се бри­са­ти и са па­пи­ра, ка­же да је то је­дан од раз­ло­га због че­га тра­же са­ста­нак са Вучићем.

- Мо­ра­мо зна­ти да ли ће се бри­са­ти из За­ко­на, да не по­сто­ји ви­ше или да се ре­ор­га­ни­зу­је - ре­као је Ста­но­је­вић. 

Ве­ћи­на де­ле­га­та из Скуп­шти­не се не­дав­но оку­пи­ло у по­крет “Род”. Циљ је био да на тај на­чин по­ку­ша­ју да се из­бо­ре за пра­ва ра­си­ја­ња.

- Ако власт ни на ко­ји на­чин не бу­де хтје­ла да са­ра­ђу­је са на­ма, по­ја­ви­ће­мо се у дру­штве­но-по­ли­тич­ком жи­во­ту Ср­би­је - ре­као је Ста­но­је­вић. 

У Ре­пу­бли­ци Срп­ској, ка­же, си­ту­а­ци­ја је пот­пу­но дру­га­чи­ја.

- Сва­ке го­ди­не се са­да ор­га­ни­зу­је скуп ди­ја­спо­ре и то је до­бар при­мер, али је сра­мо­та за Ср­би­ју да ди­ја­спо­ра за ма­ти­цу ви­ше ра­чу­на Ба­ња­лу­ку не­го Бе­о­град. Во­ли­мо ми и Ба­ња­лу­ку и Ре­пу­бли­ку Срп­ску, али се зна да је Ср­би­ја ма­ти­ца свих нас – за­кљу­чио је Ста­но­је­вић.

Пред­сјед­ник Од­бо­ра Скуп­шти­не Ср­би­је за ди­ја­спо­ру и Ср­бе у ре­ги­о­ну Ми­о­драг Лин­та на­гла­сио је да тре­ба по­но­во ус­по­ста­ви­ти Ми­ни­стар­ство за Ср­бе у ре­ги­о­ну, са од­ре­ђе­ним бу­џе­том, и да се сва­ко­днев­но ба­ви пи­та­њи­ма ко­ја њих му­че. Пре­ма ње­го­вом ми­шље­њу Скуп­шти­на ди­ја­спо­ре и Ср­ба у ре­ги­о­ну је би­ла гло­ма­зно ти­је­ло.

- Пи­та­ња Ср­ба у Аустра­ли­ји и Ње­мач­кој су, на при­мјер, дру­га­чи­ја не­го она са ко­ји­ма се му­чи наш на­род у Са­ра­је­ву, Гла­мо­чу, Кни­ну, Ска­дру, Под­го­ри­ци ко­ји се су­о­ча­ва са пи­та­њем оп­стан­ка, иден­ти­те­та, не­по­што­ва­ња њи­хо­вих пра­ва због по­ли­ти­ка у ре­ги­о­ну. И он­да ка­да их све ску­пи­те, сва­ко при­ча сво­ју при­чу - за­кљу­чио је Лин­та.

Ма­пи­ра­ње

Ре­пу­бли­ка Срп­ска је осно­ва­ла не­ко­ли­ко пред­став­ни­шта­ва у ино­стран­ству, ко­ја су, из­ме­ђу оста­лог, укљу­че­на у са­рад­њу са ди­ја­спо­ром. У Ми­ни­стар­ству за европ­ске ин­те­гра­ци­ја и ре­ги­о­нал­ну са­рад­њу ка­жу да је ус­по­ста­вља­ње ре­ги­стра ди­ја­спо­ре све­о­бу­хва­тан по­ду­хват ко­ји ће омо­гу­ћи­ти ја­сан пре­глед ди­ја­спо­ре.

- То под­ра­зу­ми­је­ва не са­мо број исе­ље­ни­ка, већ и њи­хо­ве ква­ли­фи­ка­ци­је, вје­шти­не и рад­но ис­ку­ство, кон­так­те, а за­тим број и вр­сту удру­же­ња на­ших гра­ђа­на у ди­ја­спо­ру, као и обла­сти у ко­ји­ма би би­ли за­ин­те­ре­со­ва­ни да са­ра­ђу­ју са Срп­ском. Да би ус­по­ста­ви­ли ре­ги­стар, нео­п­ход­но је из­вр­ши­ти ма­пи­ра­ње ди­ја­спо­ре – ка­за­ли су у том Ми­ни­стар­ству.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.