Фото: Детаљи санкција САД Шеранићу и Чавари: Подривање Дејтонског споразума, промовисање личних интереса...
Сједињене Америчке Државе увеле су данас санкције предсједнику Федерације БиХ Маринку Чавари и министру здравља и социјалне заштите Републике Српске Алену Шеранићу, објавило је данас америчко Министарство финансија на свом сајту.
Детаље санкције доносимо у цјелости:
У складу са Извршном уредбом 14033, данас је Канцеларија за контролу имовине странаца (OFAC) Министарства финансија САД на листу уврстио двије особе из Босне и Херцеговине. Ово је трећи сет мјера које OFAC предузима у складу са овом уредбом, а мјере су усмјерене против Маринка Чаваре, предсједника Федерације Босне и Херцеговине и Алена Шеранића, министра здравља и социјалне заштите РС који су угрозили стабилност региона подривајући Дејтонски мировни споразум и демократске процесе или институције.
Данашње мјере потврђују посвећеност Сједињених Држава да се инсистира на одговорности актера на Западном Балкану, укључујући оне званичнике који подривају демократске процесе или институције на Западном Балкану и самим тим представљају пријетњу миру, стабилности и просперитету њихових земаља.
- Маринко Чавара и Ален Шеранић слиједили су етно-националистичке и политичке агенде науштрб демократских институција и грађана Босне и Херцеговине. Данашње мјере потврђују истинску посвећеност Сједињених Држава стабилности и просперитету Босне и Херцеговине - изјавио је Брајан Нелсон подсекретар за борбу против тероризма и обавјештајне финансијске послове у Министарству финансија САД.
Општи оквирни споразум за мир у БиХ из 1995. године, такође познат као Дејтонски мировни споразум, постигнут је након тешких преговора због рата у којем је животе изгубило око 100.000 људи у земљи. Дејтонски мировни споразум који укључује садашњи Устав БиХ и даље је основа за структуру власти у БиХ. Двадесет и седам година касније, БиХ се наставља суочавати са изазовима које представљају појединци који манипулишу дешавањима с позиције власти, укључујући дјеловање из личних или политичких интереса. Како предвиђа Дјетонски мировни споразум, БиХ се састоји од два ентитета: Федерације Босне и Херцеговине (ФБиХ) и Републике Српске (РС).
Маринко Чавара, предсједник ФБиХ, одговоран је за предлагање судија за Уставни суд ФБиХ. Од 2019. године, Чавара одбија да предложи судије са листе кандидата које је доставило Високи судски и тужилачки савјет ради попуне упражњених мјеста у суду. Одбијајући да проведе процес предлагања судија, Чавара блокира функционисање Савјета за заштиту виталног националног интереса (СНИ) суда, тијела које се састоји од одређеног броја и подразумијева одређени састав судија Уставног суда ФБиХ, а које је 2002. године формирано у складу са амандманима на Устав ФБиХ од стране високог представника за БиХ. Савјета за заштиту СНИ разматра кључна питања која предлажу делегати у Дому народа ФБиХ. Савјет је кључно за уставно функционисање ФБиХ, а његово постојање неопходно је ради демократског функционисања ФБиХ. Својим недјеловањем, Чавара је угрозио функционисање Савјета за заштиту СНИ ради промовисања личних интереса и политичких интереса своје странке.
Чавара је уврштен на листу због одговорности за или саучесништво, због директног или индиректног учешћа, кршења или дјеловања која представљају опструкцију или пријете провођењу било ког регионалног безбједносног, мировног споразума или споразума о сарадњи или о обостраном признању, оквирног споразума или механизма који се односи на западни Балкан, укључујући Преспански споразум из 2018, Охридски оквирни споразум из 2001, Резолуцију Савјета безбједности УН 1244, Дејтонски споразум, Закључке Конференције Савјета за провеђење мира одржане у Лондону у децембру 1995, укључујући одлуке или закључке високог представника, Савјета за имплементацију мира или његовог Управног одбора или Међународног кривичног трибунала за бившу Југославију или, када је ријеч о бившој Југославији, Међународног резидуалног механизма за кривичне судове.
Поред овога, Чавара је стављен на листу због одговорности за или саучесништво, због директног или индиректног учешћа у активностима или политикама које подривају демократске процесе или институције на западном Балкану.
У склопу активности САД на супротстављању дестабилизирајућим активностима у БиХ, Министарство финансија недавно је на листу укључило Милорада Додика, босанског Србина, члана трочланог Предсједништва БиХ, у складу са Извршном уредбом 14033. Додик настоји промовисати сецесију Републике Српске (РС) тако што подрива овласти државних институција БиХ, укључујући Агенцију за лијекове и медицинска средства на државном нивоу. Данас је OFAC на листу укључио Алена Шеранића, министра здравља и социјалне заштите РС, с циљем даљег фокуса на дестабилизирајуће дјеловање.
Шеранић је наставио промовисати сецесионистичке активности РС јер је водио процес усвајања Закона о лијековима и медицинским средствима РС којег је његово министарство упутило Народној скупштини РС на разматрање. Овај закон, који још није ступио на снагу, предвиђа успоставу нове агенције само у оквиру РС што би пореметило овлаштења државне Агенције за лијекове и медицинска средства. Шеранић је јавно признао да овај закон пресликава функције Агенције за лијекове на државном нивоу, с тиме што се успоставом агенције према овом закону преносе овласти са агенције на државном нивоу на регулаторни ауторитет за лијекове и медицинска средства у оквиру РС. Због постојања институције на државном нивоу која служи РС и ФБиХ, формирање ове нове агенције на ентитетском нивоу представља опструкцију или пријетњу провођењу Дејтонског мировног споразума.
Шеранић је уврштен на листу због одговорности за или саучесништво, због директног или индиректног учешћа, кршења или дјеловања која представљају опструкцију или пријете провођењу било којег регионалног сигурносног, мировног споразума или споразума о сарадњи или о обостраном признању, оквирног споразума или механизма који се односи на западни Балкан, укључујући Преспански споразум из 2018, Охридски оквирни споразум из 2001, Резолуцију Савјета безбједности УН 1244, Дејтонски споразум, Закључке Конференције Савјета за провођење мира одржане у Лондону у децембру 1995, укључујући одлуке или закључке високог представника, Савјета за имплементацију мира или његовог Управног одбора или Међународног кривичног трибунала за бившу Југославију или, када је ријеч о бившој Југославији, Међународног резидуалног механизма за кривичне судове.
Поред овога, Шеранић је стављен на листу због одговорности за или саучесништво, због директног или индиректног учешћа у активностима или политикама које подривају демократске процесе или институције на западном Балкану.
Посљедично данашњој мјери сва имовина и право на имовину оних који су санкционисани, а која се налази у САД или је у посједу или под контролом држављана САД мора бити блокирана и пријављена OFAC. Прописи OFAC генерално забрањују све трансакције држављана САД који су у САД (или који пролазе кроз САД) а која укључује имовину или право на имовину појединаца који су уврштени на листу или на други начин блокирани. Држављани САД могу се суочити са прекршајима или кривичним казнама за кршење Извршне уредбе 14033.
Овлаштења и интегритет OFAC санкција не проистичу само из могућности канцеларије да одређује и додаје појединце на СДН листу, него и спремности канцеларије да са СДН листе скида лица у складу са законом САД. Информације које се односе на процес подношења захтјева за скидање неког имена са OFAC листе, укључујући и СДН листу, доступне су на овом линку: OFAC’s Frequently Asked Question 897.
Treasury Designates Two Senior Officials in Bosnia and Herzegovina for Destabilizing Behavior
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.