Дејтон ниједном странцу није дао надљудску моћ

ДЕЈТОН, БАЊАЛУКА - Поруке које су у име Републике Српске послате из мјеста рођења Дејтонског мировног споразума представљају суштинску и реалну слику о ситуацији у БиХ и недвосмислено указују на то ко је за коју опцију. То је јасно републичким званичницима, а све више је и оних који то схватају и на другим континентима.

Те и друге оцјене чуле су се јуче након говора чланова Предсједништва БиХ на свечаној вечери која је одржана у Националном музеју ваздухопловства САД у Дејтону у организацији НАТО Парламентарне скупштине, а поводом обиљежавања 30 година од потписивања Дејтонског мировног споразума.

Поруке које је послала српски члан и предсједавајућа Предсједништва БиХ Жељка Цвијановић су, према изјавама политичара и аналитичара, показале реални приступ чињеницама и проблемима са којима се и данас суочава ова земља, али и онима који су јој стављени на леђа још прије доста година. 

Колико чланова, толико и порука 

Цвијановићева је, наиме, на почетку говора подвукла да је управо у Дејтону, у америчкој држави Охајо, промијењена историја БиХ и успостављен уставни оквир. 

- Дејтон није избрисао наше разлике - дао је организацију. Није наметнуо јединство - дао је структуру. Међутим, данас се та равнотежа полако урушава не путем демократског мандата, већ дјеловањем неизабраних међународних актера који Дејтон не доживљавају као обавезујући споразум, већ као живи документ који треба растезати, тумачити и преправљати без сагласности домаћих актера - рекла је Цвијановићева. 

БиХ је, каже, 30 година третирана као радикални пројекат изградње државе. 

- Тај експериментални приступ водио је земљу из једне кризе у другу. Готово све стране интервенције извршене су без преговора, без парламентарне процедуре и без уставног легитимитета. Оправдано је и примјерено да овдје, у Дејтону, поновимо да Дејтонски споразум никада није дао право ниједном неизабраном страном бирократи са титулом високог представника да намеће или мијења законе, суспендује уставе ентитета, инструментализује правни систем ради ућуткивања и уклањања наших демократски изабраних лидера, као што је предсједник Српске Милорад Додик, или да кажњава наше политичке странке. Све наведено чинио је Кристијан Шмит и многи његови претходници током протекле три деценије - нагласила је Цвијановићева. 

Највише забрињава, каже, посезање за злоупотребом правосуђа, гдје се на легитимно политичко неслагање одговара кривичним пријавама. 

- Пажљиво сам саслушала шта су о томе говорили предсједник Трамп, потпредсједник Венс, секретар Рубио. Сасвим је јасно да је модел изградње државе, који се промовише у БиХ три деценије, у супротности са политиком нове администрације предсједника Трампа - рекла је и додала да вјерује да ће његова администрација помоћи да се спаси демократија у БиХ, гдје њена будућност неће бити писана декретима и страним диктатом, него правом и уставом.

- Ја долазим из Републике Српске и желим да нагласим - ми не подривамо Дејтонски споразум - ми га бранимо. Али, не желимо да нам они који не учествују на нашим изборима, не говоре наш језик и који не сносе посљедице за своје наметнуте одлуке диктирају како ми треба да радимо и управљамо. Један примјер наше посвећености јесте то што је 21. новембар, дан када је парафиран Дејтонски споразум, државни празник у Српској, док је у другом ентитету то обичан радни дан. Желимо да обновимо Дејтон - да се вратимо споразуму какав је потписан, а не каквим га данас замишљају. Зато Српска позива да се вратимо основама. Спремни смо да учествујемо у дијалогу са свим странама. Ако споразум треба да еволуира, онда мора законито - путем амандмана и уз сагласност свих страна - нагласила је она. 

На крају је подвукла да је мир био могућ 1995. године, јер су све стране биле уважене и саслушане те да мир 2025. године захтијева исти приступ.

- На ову годишњицу обновимо оно што Дејтон значи - сагласност, уставност и сарадњу међу једнакима. Вратимо се основама - да наредних 30 година буду боље од претходних тридесет. Захваљујем - поручила је. 

Спреман говор имао и бошњачки члан Предсједништва Денис Бећировић, а обратио се "у име грађана БиХ".

- Од завршетка агресије до данас БиХ је остварила значајан напредак. Данас је пред вратима ЕУ и НАТО-а. То су стратешки спољнополитички циљеви, које су једногласно усвојили органи БиХ. Нажалост, имплементација Дејтона није уклонила пријетњу великодржавних пројеката и сепаратистичких тежњи усмјерених на територијалну, политичку, економску и културну подјелу БиХ. Даме и господо, руководство босанскохерцеговачког ентитета Република Српска не поштује Дејтонски мировни споразум. Парадокс је да деструктивно антидејтонско дјеловање доживљава свој врхунац у вријеме обиљежавања 30. годишњице - поручио је и додао да је руководство Српске, подржано од Москве и Београда, покренуло напад на уставни поредак БиХ.

Обратио се и хрватски члан Предсједништва Жељко Комшић. Казао је да Дејтон представља основу мира и стабилности, али да се с дистанце од три деценије морају поставити и тежа питања - прије свега, да ли данашњи уставни оквир омогућава земљи да иде напријед.

- Не мислим при томе на административно уређење земље - јер знамо да о томе нема и неће бити консензуса. Мислим прије свега на питање људских права и с тим уско повезану владавину права - нагласио је Комшић.

Коментари и оцјене 

Предсједник Народне скупштине Републике Српске Ненад Стевандић казао је да је Цвијановићева у Дејтону успјешно промовисала ставове Српске који су суштински у складу са будућношћу и миром.

- То је и у складу са новом америчком политиком, великог броја земаља у Европи, Азији, у групацији БРИКС-а. И у УН превладава принцип да се сачува мир и да се не мијењају споразуми на било чију штету, поготово конституената и оних који су уговорници. Цвијановићева је представила реалполитику, захтјеви Бошњака су нереални и иду у смислу подржавања оних попут Шмита који мијењају Дејтон, нарушавају уставну структуру, равноправност народа и ентитета и враћају назад БиХ у фазу нестабилности и могућих сукоба - навео је Стевандић.

Став је дао и замјеник министра одбране Александар Гогановић.

- Заступала је интересе Републике Српске и српског народа, али при томе није угрожавала интересе других народа у БиХ. Ово је и дипломатска побједа српског члана Предсједништва БиХ у Дејтону - закључио је Гогановић. 

Професор међународних односа Милош Шолаја истакао је да говор српског члана Предсједништва представља непрестану тему Српске која тражи враћање на изворне облике споразума и о потреби унутрашњег дијалога.
Некадашњи дипломата и амбасадор Србије при УН Бранко Бранковић каже да је Дејтон основа постојања данашње БиХ и да то стране морају поштовати, као што то чини српска страна, на шта је Цвијановићева указала.

- Одржала је визионарски говор у смислу - немојте да дирамо нешто што функционише, али дајмо да уперимо снаге да он стварно функционише, а не да му подмећемо клипове под точкове - рекао је Срни Бранковић.

Обраћања у Дејтону нису прошла без коментара министра спољних послова БиХ Елмедина Конаковића. Он је, између осталог, рекао да се приступ америчке администрације према БиХ неће мијењати. Казао је и да је "свима јасно шта се у БиХ догађа, без обзира на то што је Жељка Цвијановић покушала у неколико наврата да скрене пажњу и оптужи Кристијана Шмита и међународни фактор за нестабилност" те да "такве приче више нигдје не пролазе".

 

Тајна служба 

Жељка Цвијановић, осим што је у САД имала састанке са представницима администрације првог америчког човјека Доналда Трампа, добила је пратњу Тајне службе, пише АТВ. Њој су припадници службе, која чува и америчког предсједника, обезбиједили пратњу док је долазила на састанке који су били у Вашингтону и у Дејтону. Друга два члана Предсједништва, према истом извору, нису имали тај статус приликом доласка на састанке. 

Руте 

Српски члан и предсједавајућа Предсједништва БиХ Жељка Цвијановић састала се у Дејтону са генералним секретаром НАТО-а.

- Разговор са генералним секретаром НАТО-а Марком Рутеом у Дејтону током којег смо потврдили опредијељеност за добру сарадњу и међусобно разумијевање - навела је на друштвеним мрежама Цвијановићева, која је разговарала и са највишим званичницима Хрватске. 
Са Рутеом је разговарао и Денис Бећировић, који га је, како је саопштено из Предсједништва БиХ, информисао о "ескалацији напада на уставни поредак БиХ од стране власти ентитета РС".

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.