Данас и овдје: Скрнављење суживота

Пише Милица Џепина

У данашњем времену када сви у БиХ тражимо, без обзира на националност, њен европски пут и када из те исте Европе стижу охрабрујући позиви да се на њему истраје, у овој држави се, нажалост, наочиглед и даље и још јаче скрнаве хришћанска гробља. Разбијају прозори на православним храмовима и пребијају српски свештеници. "Скрнављењем гробља у Трновцу у Тузли, гдје су 24 крста извађена из постоља и окренута наопачке, а три стара камена крста преврнута на земљу, отишло се корак даље, па се ни мртвима не даје мира", упозорила је прекјуче, Епархија зворничко-тузланска. Ово је само један од стотину напада на имовину Српске православне цркве у Федерацији БиХ, који су се десили послије рата. Починили су их углавном "непозната лица"(!), а када их полиција и открије, опет кажу да се ради о "малољетницима или неурачунљивим особама". A, о чему се, заправо, ради? Под прозирним плаштом стварања мултиетничке БиХ, Бошњаци, изгледа, не одустају од намјере да створе унитарну земљу, у којој би мало мјеста остало за све оно што има предзнак других националности. По свему судећи, трну у оку је и СПЦ, јер нико из Федерације БиХ, готово да никада није реаговао ни осудио нападе на њену имовину и свештенство. Тузлански свештеник Нико Тошић казао је да, ако се Трновцу "дода разбијање стакла на цркви у Грачаници 22. фебруара и на цркви у Пурачићу између 23. и 24. фебруара, онда је лако закључити да је ријеч о смишљеном притиску на Србе у ФБиХ." Због таквог односа, Црква је данас у позицији да у ФБиХ малтене мора да ради илегално. Свештенство иде на посао у цивилном одијелу да не би било вријеђано или претучено, као што је то био случај у Сарајеву. Како је СПЦ у овом граду, најбоље говори одлука митрополита Николаја, који је убрзо послије завршетка рата, послије првих напада на Цркву, благословио да свештеници који долазе у Сарајево могу по граду да се крећу у цивилу. Прије неколико година свештеника Зорана Кајаџића и његовог помоћника Миленка Вујића је у сарајевском насељу Добриња физички напао Един Јагањац. Ништа боље није прошао ни свештеник Страхиња Јањић, који је служио у мостарској старој цркви Рођења пресвете Богородице, којег је полиција спасила од линча Бошњака. Свештеник Славиша Ђурић из Доњег Вакуфа говорио је да је протеклих година свих 38 гробаља у овој општини било на удару вандала... Према подацима музеја СПЦ у Београду, током рата у БиХ из порушених православних храмова нестало је око три, а оштећено најмање четири хиљаде икона. У Митрополији су сабрали да су из више од стотину цркава у БиХ, прије него што су срушене, изнесене иконе, књиге, што потврђује да је само дио уништен, а доста тога - украдено. Што год нападачи и рушитељи жељели, треба да знају једно - не могу Србима да украду ни да отму историју, ни вјеру, ни Цркву, ни идентитет.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.