ВИЈЕСТ да је пропала још једна рунда преговора о уставним промјенама у БиХ - никога није изненадила.
Након вашингтонског краха и јасно показаног става предсједника Странке за БиХ Хариса Силајџића да није спреман на компромис и да не одустаје ни за педаљ од унитаристичког концепта БиХ, мало ко је очекивао да ће састанак у резиденцији одлазећег високог представника Кристијана Шварц-Шилинга получити неке резултате.
Да помјерања са мртве тачке, у којој је запела реформа устава, нису очекивали ни иницијатори посљедњег окупљања у Сарајеву, доказује и изјава директора комуникација Канцеларије високог представника Криса Бенета "да је састанак политичких лидера организован како би се говорило искључиво о процедури доношења уставних реформи, а не о конкретним приједлозима, априлском пакету..."
Представници међународне заједнице у БиХ изгледа да су жељели још једном да "испипају пулс" политичких лидера пред сједницу Савјета за имплементацију мира.
Нажалост, очигледно је да су могли констатовати само то да су позиције политичких странака толико супротстављене да се не назире ништа што би их могло приближити и да је политичка дијагноза БиХ - прединфарктна.
И док су политички лидери СНСД-а, СДС-а и ПДП-а, дакле из Републике Српске, показали озбиљност и одазвали се позиву на разговор, политичке воље недостајало је од стране политичара из комшијског бх. ентитета.
О капацитету и озбиљности приступа реформи најважнијег акта једне земље, говори и чињеница да се у Шварц-Шилинговој резиденцији није појавио лидер СДA Сулејман Тихић, из чије странке је накнадно поручено "да чекају нове активности Канцеларије високог представника, након доласка на функцију Мирослава Лајчака".
У СДA као да нису чули оно што су представници међународне заједнице јасно истакли: да устав неће наметати и да он мора бити производ договора домаћих политичара.
У Сарајево није дошао ни предсједник ХДЗ-а БиХ Драган Човић, а преговоре је, након сат времена, напустио и лидер СДП-а БиХ Златко Лагумџија, под изговором да "не жели да амнестира кривце који су срушили априлски пакет".
A на столу одлазећег Шварц-Шилинга ништа ново...
Преговарачи из Српске затражили да се у наредних мјесец дана коначно стави тачка на судбину априлског пакета. Предсједник Странке за БиХ ни да чује. Aприлски пакет одавно је прогласио мртвим. За странке са српским предзнаком прихватљиви и разговори из почетка, али уз нагласак да су останак Српске и ентитетско гласање услови да би се уопште ушло у нову преговарачку рунду. Поновни старт у трци за уставну реформу није прихватљив за Сулејмана Тихића и Златка Лагумџију...
У ХДЗ 1990. не скривају песимизам. Истичу "нисмо у стању да правимо нови Устав, јер су Федерација БиХ и Република Српска два одвојена система". Очекују велику међународну конференцију, која би произвела нови устав БиХ.
На крају, остаје нејасно због чега је Шварц-Шилинг уопште организовао овај, на пропаст унапријед осуђен, састанак. Да ли као посљедњи покушај да, разочаран некомпромисним понашањем политичких лидера, разговоре о уставним промјенама пребаци у парламентарно двориште.
Можда разлоге треба тражити у - за разлику од расположења осталих преговарача - Силајџићевом оптимизму видљивом након састанка, и ријечима да приједлог Канцеларије високог представника треба прихватити и разговоре о Уставу вратити у институције.
Да ли се то Силајџић, који је до сада био главни кочничар реформи, пред сједницу Савјета за имплементацију мира покушао приказати кооперативним и избјећи евентуалне санкције? Или је, ипак, у Шварц-Шилинговом приједлогу видио могућност реализације својих унитаристичких снова?
Јер, у нејасном приједлогу Шварц-Шилингове канцеларије, како је истакао Милорад Додик, "није наведено да је основа за уставне промјене Дејтонски мировни споразум" и што је најсимптоматичније - "гарантована су само грађанска, али не и колективна и права конститутивних народа".