У НAШЕМ народу постоји једно сујевјерје везано за лоша догађања у смислу "ко зна због чега је то добро што се десило".
У седмици која је пред нама, након вишемјесечне кризе у БиХ, која је продубљена одлукама високог представника од 19. октобра, до те мјере да је пријетила да се може отети контроли, могуће је чак да буде потписан Споразум о стабилизацији и придруживању са ЕУ. Aко заиста буде тако што ће бити то добро због којег смо преживљавали ову кризу.
Медији, и електронски и штампани, већ лицитирају ко је губитник, а ко добитник или већи добитник. Типично нашки. У све улазимо у смислу "пуковник или покојник". Добро је да из посљедње, и то велике, политичке кризе нико не излази поражен. Сви смо добитници.
Добитник је високи представник Мирослав Лајчак јер је успио убиједити званичнике ЕУ у Бриселу да Мостарски споразум и акциони план реформе полиције буду довољни за парафирање Споразума о стабилизацији и придруживању.
Он је добитник и због тога што је прихватио да се , и послије његових одлука, компромисом рјешавају неспоразуми које су одлуке изазвале. Високи представник је на тај начин одшкринуо врата институцијама БиХ и њеним званичницима, да буду врховни ауторитет у тумачењу правних и свих других аката у БиХ. Он ће бити прави побједник ако та врата широм отвори до половине сљедеће године и тако тријумфално заврши свој мандат као посљедњи високи представник међународне заједнице у БиХ.
Добитник је и Српска јер је успјела да спријечи могућност прегласавања и у Савјету министара и у Парламентарној скупштини. У новом Закону о Савјету министара у кворум улазе и предсједавајући и оба његова замјеника. Пошто су њих тројица из три конститутивна народа и два ентитета што аутоматски значи да се не може одржати ниједна сједница без присуства Срба, Бошњака и Хрвата, уједно и оба ентитета. Спорна одредба у припремљеној Лајчаковој одлуци о ентитетском гласању у Скупштини измијењена је тако што је преписана из Устава БиХ. Нико сада не може рећи да је та одредба противуставна. Остаће додуше могућност различитог тумачења. Из Српске ће се позивати на мишљење правног одјељења ОХР-а из 2000. године по коме за сваку одлуку Парламентарне скупштине БиХ мора да гласа најмање пет посланика из Републике Српске и 10 посланика из Федерације БиХ, како је било свих ових 12 година од Дејтона. Бошњаци ће се позивати на Лајчакову одредбу која је измијењена новим пословником. На промјену се сагласио и високи представник. Дакле, аргументи Бошњака су веома танки. Уосталом, ако памети буде, а може да је по овом питању довољно буде, неће се ни створити потреба за различито тумачење, тако да ће све остати као што је и до сада било.
Добитници су и политички лидери Федерације БиХ. Ни њима није одговарала могућност прегласавања једног или чак два народа у Савјету министара. Добитници су и због тога што су надам се схватили, да се више не могу крити иза било кога, и да само оно око чега се договоре бх. званичници може да буде стабилно и дуготрајно.
Добитник је и Никола Шпирић. Његовом оставком криза је уозбиљена, а народ узнемирен. Тако су и они најтврдоглавији схватили да је дошло вријеме компромиса. Захваљујући томе прихваћен је модел реформе полиције који садржи само оно око чега постоји сагласност већ више од годину дана. Шпирић ће бити још већи побједник ако добије поново мандат. Пружиће му се тако прилика да промијени министре са којима је био незадовољан на много лакши начин него кроз повећана овлашћења која је тражио од високог представника.
И на крају добитник је БиХ. До прије мјесец из Брисела су стизале поруке о затвореној европској перспективи. Ових дана се врата те перспективе отварају.
Дакле, од изолације, преко политичке кризе, до европских интеграција.
Срећно у будућност, не осврћући се на прошлост.