Данас и овдје: Нова представа, стари глумци

Пише Микајло МИТРОВИЋ

ПОСЛЕДЊИХ дана били смо сведоци како се у одређеним политичким круговима у федералном Сарајеву планирају и доносе одлуке о креирању јавног мњења у Републици Српској. То креирање је имало, има и имаће за циљ урушавање Републике Српске изнутра, на начин да се она прикаже као несигурно место живљења, подручје у којем цвета организовани криминал, корупција, ликвидација поштених грађана, неравноправност народа... Индикативно је, али и прозирно да се интензитет тог деловања појачава пред предстојеће разговоре о уставним променама, реформи полиције, реформи јавног сервиса, решавању коначног статуса Косова и Метохије... С обзиром на то да је Република Српска тренутно организованији, стабилнији, административно јефтинији, економски развијенији и просперитетнији ентитет, јавила се потреба да се она дестабилизује пројектованим политичко-привредним аферама и тиме ослаби њена позиција у наведеним процесима. Томе се вероватно прибегло и због тога што досадашња настојања да се она укине декретом нису успела. Да би се остварили такви циљеви активирају се познати механизми, као што су бомбастични чланци и на ударним странама часописа, телевизијске емисије у најгледанијим терминима, наступи невладиних организација, јавни протести, штрајкови, наручене анализе политичко-економских аналитичара... Нормално је да се у свему томе налазе и одређени центри моћи у виду појединих амбасада и обавештајних служби, које балансирају стање и мњење у БиХ, зависно од потреба политике земље коју у БиХ представљају. Нормално је да у другом ентитету носиоци наведеног деловања буду њихови "независни" медији као "Дани", "Дневни аваз", "Слобода Босна", "СAФФ" или "Старт" (чији колумниста је и Бакир Хаџиомеровић, уредник и водитељ емисије "60 минута" на Федералној ТВ). Нормално је да и у Републици Српској траже и налазе партнере и истомишљенике ради остваривања профилисаног циља. Код нас Срба постоји много примера из прошлости када су појединци, који су по много чему били упамћени као јунаци свога времена из неких нама тешко разумљивих разлога, који се могу можда свести у сферу личне сујете, болесне амбиције, комплекса личности или плаћеништва, прелазили ону, понекад тешко препознатљиву линију која омеђава чојство и јунаштво од издаје себе, своје борбе, свога народа... Обично би због тога били избрисани из историјског памћења народа. Овде, пре свега, не мислимо на опозицију чији је и иначе задатак да води рачуна о моралу позиције, већ на одређене "патриоте", на разне деснице са љиљанима и разне левице са "фронтовима", којима диригују или које плаћају одређени центри моћи. Ти центри моћи обично изаберу лица која су у почетку имала можда поштене и часне намере, понеки су били и уз тренутну власт, али су онда када од те власти нису добили очекивану позицију, свесно постали инструмент у туђим рукама. Када се то деси, нападају оне институције или места која су им можда била обећана. Одржавају спектакуларне конференције за штампу или емисије где нуде своја решења или сазнања. Међутим, нису то нове појаве, нису то нове представе, нису ни нови глумци, већ су само променили костиме у складу са новим сценаријем, новом кореографијом...

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.