Дан Републике нико не може избрисати

Бањалука - Српска не намјерава да одустане од обиљежавања 9. јануара - Дана Републике и креће у нову борбу за његово очување због чега ће на адресу Уставног суда БиХ крајем наредне седмице бити упућен одговор на нови покушај оспоравања тог датума од стране бошњачких и хрватских делегата у Вијећу народа РС.

Десет делегата Вијећа народа, међу којима је осам Бошњака и два Хрвата, у захтјеву поднесеном 25. јануара затражило је од Уставног суда БиХ да донесе одлуку да члан Закона о Дану РС у којем се наводи "На основу потврђене воље грађана РС, 9. јануар се утврђује као Дан Републике" није у складу са Уставом БиХ.

Одговор на тај захтјев почео је да припрема републички тим за одбрану и учешће у расправи, а у којем су правни и историјски стручњаци, министри, народни посланици и адвокати. Прва сједница тима, на којој су размотрени основни подаци, одржана је у петак у Народној скупштини РС, а члановима је остављен рок до наредне седмице да доставе приједлоге.

- Текст одговора ћемо утврдити на сједници у уторак, а све ће бити завршено на сједници скупштинског Одбора за уставна питања - рекао је члан тима Миле Дмичић.

Акценат ће бити, како је навео Дмичић, на посљедњој одлуци Уставног суда БиХ о захтјеву из РС за оцјену уставности 1. марта, који у ФБиХ славе као дан државности БиХ, а који је одбачен као неоснован.

- Конститутивност је у суштини државотворност и зато ће акценат бити на томе да у контексту посљедње одлуке Уставног суда БиХ из јуна прошле године, која се односила на 1. март као дан државности БиХ, позовемо суд да води рачуна о томе - рекао је Дмичић.

Закон о Дану Републике усвојен је у октобру 2016. године на посебној сједници парламента. Њиме је дефинисано да је 9. јануар секуларни празник, а по одлуци Владе тај дан је нерадни у Српској. Закон је усвојен након спроведеног референдума на коме је више од 99 одсто грађана који су изашли на гласачка мјеста казало да жели да 9. јануар и даље буде Дан РС.

Уставни суд БиХ претходно је, одлучујући на основу апелације коју је поднио бошњачки члан Предсједништва БиХ Бакир Изетбеговић, утврдио да дио Закона о празницима РС који се односи на обиљежавање 9. јануара као Дана Републике није у складу са Уставом БиХ.

- То што је Дан Републике на дан када је вјерски празник је случајност. Са становишта историјског и политичког контекста ни у чему није дискриминирајући у односу на друга два конститутивна народа. Напротив. Српску су стварали представници сва три народа и остали, како то пише у Уставу РС - рекао је Дмичић.

Уставни суд БиХ, поновио је Дмичић, стално када је ријеч о РС налази два правничка термина - ретроактивност примјене и пресуђена ствар.

- Закон је прошао сву процедуру и јасно је да је ово и даље политички, а не правни чин као и наставак негације Српске, непризнавање субјективитета, дигнитета и њеног статуса кроз сталне судске спорове. Тешко је предвидјети исход, али и крај времена овог судовања - рекао је Дмичић.

Он је истакао да је затражено да у Уставном суду БиХ буде одржана јавна расправа како би још једном поновили да је захтјев неоснован те оптерећен са доста паушалних оцјена.

- Суштина је да тај суд не треба да улази у вјерске празнике, у календар једне вјерске заједнице и да пресуђује историјским и политичким догађајима - рекао је Дмичић и закључио да то није уставна материја.

Одбачени захтјеви из РС 

Уставни суд БиХ је почетком јула прошле године одбацио апелацију 30 посланика Народне скупштине РС којом су тражили да неуставним прогласи обиљежавање 1. марта као дана независности БиХ и 25. новембра као дана државности БиХ. Суд је, одбацујући као неосноване те захтјеве, навео да су они у складу с преамбулом Устава БиХ и Европском конвенцијом за заштиту људских права и основних слобода.

Званичници РС годинама упозоравају да је 1. марта 1992. спроведен референдум о независности БиХ на који већина Срба није изашла и на којем су их прегласали Бошњаци и Хрвати и да је тада убијен српски сват Никола Гардовић на Башчаршији у Сарајеву, што је био увод у рат.

Састав тима

Координатор

* Рајко Кузмановић (предсједник Академије наука и умјетности РС)

Чланови

* Синиша Каран, Миле Дмичић, Жељко Мирјанић, Дарко Радић, Радомир Лукић (правници)

* Драган Чавић, Недељко Гламочак и Перица Бундало

(посланици и чланови Одбора за уставна питања Народне скупштине)

* Антон Касиповић и Лејла Решић (министри у Влади РС)

* Драгана Марковић (секретар Одбора за уставна питања Народне скупштине)

* Јован Чизмовић (адвокат)

* Жељко Вујадиновић (историчар)

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.