Да ли улазимо у оштрију фазу борбе против тероризма?

Вељко Зељковић 20.02.2026 22:57

Фото: Aгенције

САРАЈЕВО – Одлука Савјета министара БиХ да замрзне имовину и банковне рачуне лицима повезаним са радикалним структурама могла би означити почетак строжег финансијског удара на екстремистичке мреже, али и отворити бројна питања о досадашњем раду правосуђа и безбједносних агенција.

Формирање домаће „црне листе“ резултат је снажног међународног, прије свега америчког притиска
Случај Нусрет Имамовић пован са Ел-Нусра фронтом и налази се на америчкој листи глобалних терориста
Повратак бораца са ратишта у Сирији могао би додатно угрозити безбједносну ситуацију у БиХ

Министарство безбједности, након одлуке Савјета министара, објавило је у петак имена 11 лица која су се нашла на првој домаћој црној листи, сачињеној због међународног притиска. На попису особа којима је Савјет министара БиХ замрзнуо имовину и банковне рачуне налази се једно од најпознатијих имена из безбједносних извјештаја о радикалним исламским мрежама, Нусрет Имамовић, кога су америчке власти и безбједносне службе сврстале међу десет најтраженијих терориста.

Према ријечима декана Факултета безбједности из Бањалуке Предрага Ћеранића, до овога вјероватно никада не би дошло да на БиХ, али и неке друге земље, није извршен очигледан притисак нове америчке администрације.

- На Савјет министара се вршио огроман притисак из Вашингтона да ово коначно ураде, да на црну листу ставе држављане БиХ који су ратовали у Сирији на страни екстремних и радикалних група. Врши се огроман притисак и на нове сиријске власти, да те људе испоруче земље поријекла. Они су већ похапсили и испоручили један дио иностраних ратника, француских држављана. Сада су на реду други. Па и они из БиХ, а којих тамо има око пар стотина. Међу њима, несумњиво, најпознатији је Имамовић. Тешко ли нама када се они врате на ове просторе, јер се ради о лицима која су максимално радикално индоктринирана. Ратовали су за најпознатије терористичке организације, а њихов евентуални повратак у БиХ само ће додатно закомпликовати безбједносну ситуацију – истакао је Ћеранић.

Сматра и да би евентуални повратак ратника из Сирије, ако буде добре воље, могао отворити многа питања о терористичким мрежама и њиховој увезаности. Наводи и да ће овдашње безбједносне агенције имати пуне руке посла, јер се ради о изузетно опасним лицима, који су у претходном периоду уживали једну врсту заштите од стране правосуђа, али и политичких субјеката.

- Годинама у БиХ постоје дупли стандарди, а сама казнена политика је, могу слободно рећи, смијешна. Оно што је ипак највећи проблем јесте што надлежни годинама окрећу главу од овог проблема и гурају га под тепих – поручио је Ћеранић.

Ко је Имамовић?

Имамовић је рођен 26. септембра 1971. у Липовици код Калесије. Након рата завршио је Гази Хусрев-бегову медресу у Сарајеву, а потом дипломирао шеријатско право у Уједињеним Арапским Емиратима. По повратку у БиХ почео је да шири вехабијску заједницу, прво у Завидовићима, а од 2006. у Горњој Маочи код Брчког, која је постала средиште радикалног вехабијског покрета.

Према безбједносним службама, утицао је на формирање затворених заједница и усмјеравање младих ка екстремистичким тумачењима ислама.
Током полицијске акције у Горњој Маочи био је предмет истрага због повезаности са екстремистичким круговима. Подаци безбједносних агенција касније га повезују са регрутовањем и одласком добровољаца у Сирију, као и улогом вође и шеријатског судије у тим окружењима. Почетком 2013. године отишао је у Сирију са супругом и дјецом, гдје је био члан и лидер јединица повезаних с Ел-Нусра фронтом, огранком Ал-Каиде.

Америка га је 26. септембра 2014. ставила на црну листу глобалних страних терориста. У образложењу је наведено да је активно укључен у насилни екстремизам, да предводи стране борце и да је повезан с Ел-Нусра фронтом. Санкције укључују замрзавање имовине под јурисдикцијом САД и забрану пословања с америчким субјектима.

Након краха калифата у Сирији и Ираку, извјештаји из 2019. године наводе да је побјегао у Либију, гдје је учествовао у сукобима око Триполија. Он и даље остаје на међународним потјерницама, укључујући Интерпол и америчке листе најтраженијих терориста.

Остала имена

На овом списку, на ком су се сигурно могла наћи још многа имена, налази се и Емир Ћелам – спомињан у безбједносним анализама као дио мреже која је подржавала одлазак држављана БиХ у Сирију и рат против режима сиријских снага. Према безбједносним извјештајима, имао је активну улогу у регрутовању и контакту са радикалним и екстремистичким исламским групама.

Следећи је Јасмин Грабус – за кога се сматра да је био у контактима са борцима Исламске државе током 2013–2014. године, али и да је био повезан са структурама које су учествовале у оружаним сукобима у Сирији.

Имовина и рачуни биће блокирани и Харису и Мехи Мешановић, који су од стране безбједносних служби означени као дио ширих породичних и локалних мрежа из којих је забиљежен већи број одлазака на ратишта. Такође, сумњиче се и за придруживање и подршку паравојним формацијама. Слична прича важи и за Адема Мешановића, који је такође оптужен због веза са разним екстремистичким структурама.

На списку је и Един Зукић, који је боравио у Сирији у борбеним структурама Исламске државе, али и Сена и Мурадиф Хамзабеговић. Сена је првобитно оптужена да је од 2013–2018. године пружала финансијску помоћ држављанима БиХ који су се борили на страни ИС-а. Међутим, 2023. године ослобођена је оптужби, а суд јој је досудио одштету за нематеријалну штету због неоснованог лишавања слободе. Њен случај указује на бројне неправилности у правосуђу.

И на крају – ту су и Азур Карасуљић, за кога је откривено да је био у контактима са лицима која су учествовала у рату у Сирији, и Александар Ружић, који се сумњичи за придруживање Исламској држави, организовање терористичке групе и учешће у паравојним формацијама.

Досадашњи правосудни и безбједносни систем БиХ годинама је занемаривао радикални исламски екстремизам. Случајеви Имамовића, али и Сене Хамзабеговић, показују да су неке политичке снаге у Сарајеву очигледно штитиле ова лица. Судске пресуде су ријетке, а казне ниске – често мање него за саобраћајне прекршаје. Очигледно је да би ова системска мјера замрзавања имовине и рачуна највјероватније никада не била спроведена да није било међународног притиска, прије свега америчке администрације.

Забране

Одлука Савјета министара подразумијева блокаду банковних рачуна, забрану располагања некретнинама и другом имовином, продају или пренос пословних удјела, као и забрану стављања новца или ресурса на располагање означеним лицима.

- Ријеч је о привременој блокади, не трајном одузимању имовине - саопштено је из Савјета министара.