Да ли Српску тресе чипфлација?

БАЊАЛУКА - Трошкови хране у Српској повећани су за 63,35 одсто од септембра 2020. до истог мјесеца ове године, што знатно нарушава животни стандард грађана, посебно ако се узме у обзир да је у наведеном периоду потрошачка корпа поскупјела за 36,26 процената, а просјечна нето плата је расла за 46,32 одсто.

Статистика указује и на то да је учешће хране у потрошачкој корпи порасло са 37,81 на 45,33 одсто, док је удио хране у просјечној плати скочио са 75,5 на 84,3 процента. 

Економиста Милош Грујић истиче за “Глас Српске” да сви ови подаци указују на то да грађани троше највећи дио прихода на основне животне намирнице.

Да ли је ријеч о чипфлацији, односно врсти инфлације гдје цијене јефтине робе и услуга расту по драстично вишим стопама од луксузне робе, Грујић каже  да је неозбиљно тврдити без дубљих анализа.

- Али имамо јасне индикаторе који указују на смањење животног стандарда грађана. Овакви трендови не утичу само на тренутне финансије појединаца већ имају дугорочне посљедице на друштвену стабилност и економски развој. Чипфлација може навести потрошаче да буду опрезнији у потрошњи и траже јефтинију алтернативу, што може смањити укупну потрошњу. Смањење потражње може се одразити на одређене индустрије и брендове. Осим тога, чипфлација може повећати социјалне неједнакости, поготово међу домаћинствима са нижим приходима - појашњава Грујић.

Наглашава да је очигледно неколико трендова који би могли бити повезани с феноменом чипфлације. 

- Прво, цијене хране су порасле знатно више од просјечног раста вриједности потрошачке корпе. Ово је један од главних индикатора чипфлације. Осим тога, очигледно је да су наши суграђани присиљени да све већи дио свог буџета троше на храну. Истовремено, иако су плате порасле, оне нису порасле довољно да надокнаде раст цијена хране. Као резултат, грађани имају мање новца за друге ствари, што додатно погоршава њихов животни стандард - каже Грујић.

Међутим, наглашава Грујић, озбиљни економисти би овдје направили ограду јер, како каже, да би са сигурношћу закључили да се ради о чипфлацији, требало би да буду узети у обзир и фактори као што су квалитет производа, структура потрошње и глобални трендови. 

- На примјер, ако је дошло до побољшања квалитета хране у посљедњих пет година, то би могло дјелимично објаснити раст цијена. Прилично сам сигуран да методологија подразумијева сличан квалитет хране, али исто тако мислим да су многи грађани присиљени куповати јефтиније производе нижег квалитета. Чак и уз раст плата, многи имају мање новца за трошење због раста цијена најчешће коришћених добара и услуга, рата кредита и рачуна за енергију. Резултат је смањење личне потрошње, што додатно погоршава стање у економији - рекао је Грујић.

Казује да је, с циљем заштите најугроженије категорије становништва и стабилизације тржишта, могуће размотрити повећање одређених давања и субвенционисати цијене неких намирница. 

- Такве мјере већ видимо на тржишту. Међутим, напоменуо бих да озбиљни заговорници тржишне економије и слободног тржишта упозоравају да су повећање минималне плате, регулисање цијена и субвенције често непопуларне мјере јер могу негативно утицати на тржишну динамику - закључио је Грујић.

Менаџер пројеката у Удружењу грађана “Дон” из Приједора Зоран Петош рекао је да су још прије пет година упозоравали на енормну инфлацију када су, примјера ради, цијене уља расле на дневном нивоу.

- Тада је оправдање за све била корона, касније рат у Украјини, међутим, и када је корона прошла, цијене су остале на том нивоу. Неки производи су поскупјели и до 100 одсто и никада се нису вратили на те неке претходне цијене. Раст плата, наравно, није пратио проценат поскупљења. Највише су поскупјеле основне животне намирнице без којих ниједан човјек не може. Потрошачи живе помирени са том новом истином. Боре се са инфлацијом тако што купују мање количине, што је жалосно - рекао је Петош.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.