Да ли се мијења улога међународне заједнице у БиХ

БАЊАЛУКА - Дебата у Савјету безбједности Уједињених нација (СБ УН) указала је на могуће, можда и тектонске, промјене на пољу међународне супервизије након што Кристијан Шмит напусти Канцеларију високог представника у БиХ, али упућени истичу да будућност ОХР-а зависи и од тога који ће концепт, од тренутна три, надјачати остале.

КЉУЧНЕ ИНФОРМАЦИЈЕ

• У Савјету безбједности УН први пут озбиљно отворена тема ограничавања улоге ОХР-а и преноса процеса на домаће институције.
• Русија тражи укидање ОХР-а, ЕУ и Британија континуитет досадашње политике, док САД подржавају ограниченији мандат новог високог представника.
• Аналитичари сматрају да би прве промјене могле бити видљиве већ у јуну након одласка Кристијана Шмита.
• Правник Милко Грмуша предлаже нови модел међународне правне супервизије умјесто класичног ОХР-а.

Иако је у Њујорку почетком прошле седмице виђен до сада највећи степен сагласност свјетских сила - Русије, Кине и САД о мандату Шмита и ОХР-у, што је довело до закључка да треба смањивати међународни протекторат, тиме није стављана тачка на све проблеме.

Први пут је дискутовано о ограничавању улоге високог представника, да ОХР не може бити трајни механизам управљања, те да процесе треба све више препуштати на домаће институције и лидере. Прве промјене могле би да буду видљиве већ у јуну, у виду новог дипломате за високог представника након што је Шмит, који није имао подршку Српске ни свих у УН, поднио оставку на мјесто које, према тврдњама републичког врха, узурпира од половине 2021. када је и дошао у БиХ као избор Управног одбора Савјета за примјену мира (ПИК) који није ни дејтонска категорија.

Три концепта за будућност ОХР-а

Од тога ко ће, ако и буде биран, бити нови високи представник и да ли ће се и вратити мандату ОХР-а по анексу десет Дејтона, а из којег су и Шмит и претходници излазили, позивајући се на тзв. бонска овлашћења, зависи будућност те канцеларије.

Професор геополитике на Универзитету у Источном Сарајеву Срђан Перишић каже да је видљив расцјеп на западу, упорност Русије и Кине као и борба Српске. 

- То је довело до тога да је Шмит могао да оде. Једно од питања сада је шта и како даље. Уверен сам да ће ЕУ, односно Немачка и Велика Британија хтети да уместо Шмита дође нови Шмит како се ништа не би променило -  рекао је Перишић за "Глас".

Посјећа да је Америка прихватила да Шмит оде, али и политику да високи представник треба да дјелује супротно, док Русија тражи укидање ОХР-а.

- У игри су три различите опције - руска која тражи потпуно укидање ОХР-а, британско-европска која тражи континуитет досадашње политике високих представника, те америчка која подразумева вероватно постављање новог високог представника, али који неће бити континуитет већ дисконтинуитет у односу на Шмита и који ће, као такав, имати ограниченији мандат. Која ће од те три опције изаћи као победничка, нико још не зна - навео је Перишић.

Опрез због новог модела супервизије

Да ствари треба сагледавати с дозом опреза сматра и правник из Бањалуке Милко Грмуша. Он је поновио став да Шмит није високи представник, да су његове одлуке ништавне, додајући да је добро што одлази, јер то је први и основни предуслов оздрављења система и стварања договора у БиХ.

Упозорава и да је опасно прихватити именовање високог представника по жељама САД којем би се дало да доноси и законе и уставе у БиХ како би реализовао приватне интересе америчких компанија и моћника. То се, каже, не би разликовало у односу на противправно стање у посљедњих 30 година.

- Потребно је да се у БиХ креира нови модел међународне супервизије, и то на начин да би механизам сачињен од Венецијанске комисије, Комесара Савјета за људска права Савјета Европе и Агенције за темељна права ЕУ у будућности контролисао доношење и примјену свих закона у БиХ. Идеја је да умјесто ОХР-а имамо правну супервизију која би онемогућавала усвајање свих штетних аката противних уставима у БиХ, Европској конвенцији о људским правима и највишим признатим начелима кад је ријеч о владавини права, тржишној привреди, цивилном друштву и слободама - појаснио је Грмуша, уз опаску да би нови механизам директно сарађивао са људима, привредом, цивилним друштвом и стручним појединцима у институцијама система, док би политичке странке као већински генератори корупције биле скрајнуте у други план.

ПИК

Републички званичници, што се не може чути од бошњачких политичара, годинама указују да је вријеме ОХР-а прошло, наглашавајући да одлуке које је наметнуо Кристијан Шмит морају бити поништене.  Осим тога, на дебати у УН, у више наврата је истицано да нови дипломата мора имати релевантну потврду и тог Савјета, а не само ПИК-а који га именује на позицију високог представника, иако је ријеч о органу којег нема у Дејтону.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.