Да ли је свијет на ивици економског колапса

БАЊАЛУКА - Цијене горива на домаћим бензинским пумпама сигурно ће и даље расти уколико рат на Блиском истоку ускоро не престане, али и блокада једне од најзначајнијих транспортних рута Ормуског мореуза, па није нимало нереално да у наредном периоду дође и до границе од четири марке по литру.

Рекао је ово за "Глас Српске" предсједавајући Групације за промет нафтом и нафтним дериватима у Привредној комори Републике Српске Ђорђе Савић, коментаришући актуелну глобалну енергетску кризу изазвану ратним дешавањима на Блиском истоку. Према његовим ријечима, прављење тачних прогноза је веома тешко, иако многи аналитичари упозоравају да би барел сирове нафте до краја мјесеца могао скочити са садашњих 110 долара на 150, па чак и 180 долара.

- Ако цијена барела на свјетским берзама настави да расте, то ће, као и до сада, имати негативне посљедице и по наше тржиште, поготово ако се настави блокада транспортних рута или гранатирање великих нафтних и гасних постројења у Персијском заливу од стране иранске војске - истиче Савић.

Наводи да се цијене на домаћим бензинским пумпама тренутно крећу од 3,10 до 3,30 марака по литру, што је за око марку више него прије почетка рата на Блиском истоку, односно раст од скоро 50 одсто.

- За сада, све ово није утицало на малопродају, није дошло до смањења куповине. Снабдијевање је стабилно, иако Србија забрањује извоз нафтних деривата. Домаћи дистрибутери се тренутно снабдијевају из европских рафинерија, а робе на тржишту још има, што је најважније. За сада нема разлога за панику. Међутим, најављена блокада граничних прелаза од стране локалних превозника долази у врло незгодном тренутку и може отежати снабдијевање. Ако логистика стане, дистрибутери ће бити принуђени да троше залихе - упозорава Савић.

Пандорина кутија

Свијет се тренутно налази на ивици енергетског и економског колапса док рат на Блиском истоку добија на интензитету. Ракетни обрачуни САД, Израела и Ирана изазвали су драматичне поремећаје на глобалном тржишту енергената. Затварање Ормуског мореуза и удар на највеће гасно налазиште на свијету, Јужни Парс, отворили су енергетску "Пандорину кутију", чији ефекти су већ видљиви у реалној економији широм свијета.

Гасно налазиште Јужни Парс је јединствени подводни резервоар у Персијском заливу, који Катар назива Сјеверно поље. Резерве овог налазишта чине скоро петину свјетских залиха гаса, обезбјеђујући до 75 одсто производње гаса у Ирану и омогућавајући Катару статус једног од највећих извозника течног природног гаса. Ирански напади онеспособили су око 17 одсто извозног капацитета Катара за ЛНГ, са процијењеним годишњим губитком од око 20 милијарди долара, угрожавајући снабдијевање Европе и Азије. Поправке ће избацити из употребе 12,8 милиона тона ЛНГ-а годишње у периоду од три до пет година.

Поред Јужног Парса, гађане су и рафинерије у Дубаију и Абу Дабију, терминали у Дамаму и Рас Танурију, као и инсталације за транспорт и складиштење гаса у Персијском заливу. Након напада, ирански медији упозорили су да су дијелови регионалних нафтних и гасних објеката у Саудијској Арабији, УАЕ и Катару легитимне мете. То укључује рафинерију Самреф у Саудијској Арабији, петрохемијске комплексе Џубаил и Месаид, као и гасно поље Ал-Хосн у УАЕ.

Ипак, кључни ударац глобалном тржишту задаје затварање Ормуског мореуза, кроз који пролази око 20 одсто свјетске нафте и значајан дио гаса. Само у првим данима кризе, поремећено је до петине глобалног снабдијевања енергената, што представља један од највећих шокова у модерној економији.

Суморне прогнозе

Од почетка сукоба, цијена нафте порасла је са око 70 на више од 110-120 долара по барелу, док су цијене гаса у Европи у појединим тренуцима готово удвостручене, уз скокове од 35 до преко 50 одсто. Стручњаци упозоравају да би, уколико се ескалација настави, цијена нафте могла достићи 150-200 долара по барелу, а цијене гаса у Европи бити чак 2,5 пута веће него на почетку кризе. Званичници у Саудијској Арабији процјењују да би цијена нафте могла пораст на 180 долара ако поремећаји у Ормуском мореузу потрају до краја априла.

Ефекти кризе већ се осјећају у реалној економији. Затварање Ормуског мореуза не погађа само енергенте, већ и транспорт робе, што подиже цијене широм свијета. Први удар види се на храни - млијеко, месо, воће и поврће поскупљују јер њихова цијена зависи од транспорта и енергије. Пројекције показују да би цијене хране у наредних шест мјесеци могле порасти за десет до 15 одсто, а цијене ђубрива до 25 одсто, што ће повећати трошкове пољопривреде.

Поремећаји се шире и на индустрију. Више од четвртине свјетског хелијума долази из Катара, а његов транспорт је угрожен, што погађа производњу полупроводника, чипова и медицинских апарата. Алуминијум достиже вишегодишње максимумe, директно утичући на аутомобиле, електронику и амбалажу. Фармацеутски сектор такође осјећа притисак - несташице лијекова у Европи могу довести до раста цијена од 15 до 20 одсто у наредних шест мјесеци.

Централне банке упозоравају да би тренутни развој ситуације могао подићи инфлацију за најмање пола процентног поена и успорити економски раст. Како плате у већини земаља не прате раст цијена, ако инфлација порасте са три на 3,5 одсто, реална куповна моћ смањиће се за око пола процента. Према пројекцијама појединих аналитичара, у наредних шест мјесеци трошкови енергената и основних намирница могли порасти за осам до 12 одсто, док индустријски произвођачи могу очекивати повећање трошкова производње између 15 и 20 одсто.

Аналитичари истичу да ово није само регионални сукоб, већ почетак дугорочне глобалне енергетске кризе која може промијенити односе снага у свијету. Европа је у посебној опасности због високе зависности од увоза гаса и нафте са простора Блиског истока и из Русије.

Економисти упозоравају да ако се ови поремећаји наставе, глобални БДП пасти за један до два одсто само у овој години, са посебним ударом на земље у развоју које немају фискалне резерве да ублаже ударе. Инфлација у појединим регионима могла би достићи двоцифрени проценат, што ће довести до социјалних тензија и могућих протеста због поскупљења животних намирница. Свијет се данас несумњиво налази на прекретници. Ако се ескалација настави, криза неће остати само енергетска већ ће прерасти у дуготрајан економски поремећај са катастрофалним глобалним посљедицама. Стратешке одлуке у наредном периоду могу одредити да ли човјечанство улази у период ограничене доступности енергената и хране или ће успјети да спријечи глобалну катастрофу.

Горивни споразум

Словачка би могла да повећа цијене дизела за стране возаче или да ограничи количину горива коју могу да купе како би обуздала горивни туризам.

Премијер Роберт Фицо упозорио је да су возачи који купују гориво у регионима који се граниче са Пољском и Аустријом оставили "бензинске пумпе буквално исушене". У Словенији су пак неке бензинске пумпе увеле ограничења у количини горива коју возачи могу купити. На појединим пумпама та ограничења износе до 30 литара по путничком возилу, док су за камионе и правна лица постављене границе до 200 литара по пуњењу. Влада Аустрије објавила је привремено снижење пореза на гориво, за око шет евроценти по литру и увела ограничење маржи трговаца горивом како би цијене на пумпама биле ниже.

Рјешење за Европу

Прекид испорука енергената са простора Блиског истока, ставио је Европу у изузетно тешку ситуацију. Према оцјенама појединих стручњака, једино рјешење за њу је укидање санкција Русији, а посебно у дијелу који се тиче увоза нафте и гаса. Ова мјера би омогућила боље снабдијевање и ублажавање раста трошкова енергената.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.