Да ли је реалан оптимизам у Сарајеву након усвајања Реформске агенде

САРАЈЕВО - Након усвајања Реформске агенде у Сарајеву пред властима БиХ стоји нови изазов - испуњавање постављених мјера. Европска комисија ће, уколико прихвати предложене реформе, одобравати новац постепено, односно у зависности од напретка у реализацији постављених задатака.

Савјет министара БиХ је искористио посљедњу шансу и усвојио Реформску агенду да земља не би остала без додатних 108 милиона евра из Плана раста за западни Балкан. Реформска агенда је усвојена и на потезу је Европска комисија, која треба да оцијени да ли ће она добити пролазну оцјену.

Ако Брисел да зелено свјетло, БиХ ће добити приступ фонду вриједном 917 милиона евра. Тај фонд смањен је за 108 милиона евра због пробијања рокова у усвајању Реформске агенде. Већ се спомињу и први рокови у којима би БиХ требало да реализује зацртане циљеве, а добар дио мјера власт би требало да реализује до децембра 2025. године, а финални рок за неке од задатака је половина 2027. године. Усклађеност са договореним мјерама Европска комисија ће провјеравати сваких шест мјесеци.

Условљавање

БиХ би до краја године, ако документ прође у Бриселу, требало да добије око 60 милиона евра, а свака нова транша биће условљена спровођењем договорених мјера.

На то је упозорио и замјеник предсједавајуће Савјета министара БиХ Сташа Кошарац.

- Елмедин Конаковић и Един Форто наједу се бунике па мисле да то усвајање значи и добијање новца. Биће условљавања, неће бити како мисле. "Тројка" води потпуно погрешну политику, напада институције Српске и ради против Устава БиХ. Што је више "тројке", мање је БиХ - казао је Кошарац.

Навео је и да "прича о Реформској агенди на сарајевском језику значи: ми усвојимо и ето пара".

- На српском значи слање на процјену у Брисел па тек онда ћемо видјети. Позивам Форту да покаже новац који је дошао. Спекулишу, покушавају преживјети. Усвајање не значи добијање новца, а питам ЕУ гдје су те паре - закључио је Кошарац.

Такође је навео да усвајањем Реформске агенде није дошло до преношења надлежности, истичући да тога неће бити док у Савјету министара сједи кадар СНСД-а и одлучује.

Политичари неће преварити ЕУ

Професор међународних односа на бањалучком Факултету политичких наука Милош Шолаја је навео да оптимизам у БиХ када је ријеч о усвајању Реформске агенде није реалан, јер није заснован на правим основама.

- Ријеч је о постигнутој сагласности да Реформска агенда буде усвојена да се не изгубила могућност приступа фондовима. Међутим за стизање у Европску унију потребно је много више искреног и стварног опредјељења и стварних активности - казао је "Гласу" Шолаја.

Такође, наводи он да је идућа година у БиХ изборна те да те године увијек донесу стагнацију или корак назад када је ријеч о европским интеграцијама.

- Програми политичких партија се не односе на приступ ЕУ. Вјероватно ће бити много разних политичких расправа и политичких дискусија о томе, али ниједна од тих дискусија неће имати стварну и искрену основу да буду постигнуте одређене промјене. Не видим ја да ту постоји нека права синергија која би значила да се иде у Европску унију - навео је Шолаја.

Наводи и да је предсједник Француске Емануел Макрон заступник политике ЕУ да има новца, биће га, али морају бити постигнути одређени циљеви и резултати.

- Новца, чисто онако, нема и неће га бити. Тако је и у овом случају. Према томе не треба уопште очекивати да ће ови наши локални политичари преварити Европску унију. Имамо погрешан приступ читавој тој причи, јер мислимо да Европска унија даје паре зато што нас воли. То није тачно. Ријеч је о новцу претприступних фондова који се даје за испуњавање постављених мјера. Новац, онако као поклон, не долази из Брисела - закључио је Шолаја.

Врата тек одшкринута

Дипломата и стручњак за геополитичке односе Лучиано Калужа каже да је овај примјер показао да Република Српска, баш као ни у ранијим случајевима, није страна која блокира европске процесе БиХ.

- Република Српска је одувијек инсистирала на томе да сви процеси буду враћени у надлежне институције, како они политички, тако и ови који се тичу испуњавање обавеза за кандидатуру БиХ за улазак у Европску унију. Институције, односно Савјет министара је сада завршио дио посла, усвајајући Реформску агенду и сада је лопта у дворишту Брисела - казао је "Гласу" Калужа.

И поред одређене еуфорије која се појавила у домаћој јавности, сматрам да Брисел, односно надлежне европске институције неће нешто посебно мијењати у свом односу према БиХ.

- То уосталом можемо видјети и из расправа о новом проширењу Европске уније, гдје се спомињу само Украјина и Молдавија. О БиХ се не разговара на тај начин, иако она испуњава много више услова него Украјина. И поред тога пред БиХ је постављен један високи зид од бриселске администрације - наводи Калужа.

На питање колико је БиХ ближе или даље новцу који јој обећан уколико буду спроведене реформе одговара да је теоретски гледано нешто ближа, јер је направљен један велики и значајан корак усвајањем Реформске агенде.

- Врата су одшкринута, али нисам баш сигуран да ће ићи тако лако, јер вјерујем да ће бриселски званичници наћи нешто ново с чим ће нас поново условљавати - истакао је Калужа.

Шта се очекује од БиХ

Зелена и дигитална транзиција

*увођење 5Г мреже

*реформе у производњи електричне енергије

*изградња соларних и вјетроелектрана

*обнова зграда у јавном власништву

*усвајање закона којима би се обавезали на "климатску неутралност"

*нови закон о електричној енергији на нивоу БиХ

*усклађивање цијене електричне енергије са праксама ЕУ

*усвајање новог закона о природном гасу

Приватни сектор и пословно окружење

*реформе којима би се олакшало пословање фирми

*хармонизација ентитетских одредаба и закона

*дигитализација, веће коришћење електронског потписа и печата

* усвајање закона о арбитражи, медијацији и рјешавању спорова

* замјена закона на свим нивоима који су остали као правна стечевина бивше Југославије, а који нису у складу са законима ЕУ

Развој људског капитала

*60 одсто дјеце да буде у предшколским установама

* усвајање закона о породиљском одсуству

* имплементација "социјалне карте"

* тренинг у дигиталним вјештинама

Владавина права

*усвајање закона о судовима БиХ и ВСТС

*усвајање закона о заштити "звиждача"

*заштита новинара и медија од политичких притисака и напада

*оснивање комисије за сукоб интереса на нивоу БиХ

*оснивање антикорупционих тијела на нивоима ентитета и БиХ

*укидање Закона о клевети

*рјешавање дугова јавних сервиса

*више пресуда за организовани криминал

*увођење виза грађанима земаља којима је потребна виза за улазак у ЕУ

Спорна питања

Питања око којих су се ломила копља у БиХ када је ријеч о усвајању Реформске агенде су Уставни суд и Вијеће за државну помоћ, а проблеми су по свему судећи отклоњени ублажавањем ранијих мјера. У контексту Уставног суда БиХ у усвојеном документу са Савјета министара наведено је да он треба да буде реформисан и да треба да буде ријешено питање страних судија. Умјесто одредбе о попуњавању Уставног суда, којем фале двоје судија које се бирају из Народне скупштине Републике Српске, стоји само одредба да се мора наћи начин да се поштују све одлуке. Случај Вијећа за државну помоћ је ријешен тако што је захтјев за укидање ентитетског вета потпуно укинут и замијењен позивом за професионално дјеловање.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.