Да ли Европа, а са њом и БиХ, губи битку са инфлацијом

БРИСЕЛ – Глобална економија већ годинама више не функционише по правилима стабилних и предвидивих цијена која су доминирала након финансијске кризе 2008. године, већ у окружењу у којем су инфлација, енергетски шокови и геополитика постали стална позадина економског живота попут цунамија. Инфлација се више не доживљава као пролазан талас који дође и нестане, већ као процес који се постепено уграђује у економски систем и мијења начин на који тржишта формирају цијене у дужем року.

КЉУЧНЕ ИНФОРМАЦИЈЕ

• Инфлација у Европи и на Балкану постаје трајан проблем, а не краткорочан талас поскупљења.
• Нафта се стабилизовала изнад 100 долара по барелу, што додатно подиже цијене горива и хране.
• Гориво у ЕУ поскупјело је више од 20 одсто, док је дизел у неким земљама достигао и 4,50 КМ по литру.
• БиХ је посебно осјетљива због зависности од увоза енергената и хране.
• Скупље гориво директно утиче на раст цијена хране, транспорта и услуга.
• Економисти упозоравају да Европа улази у период трајно виших трошкова живота и споријег економског раста.

На све ово упозорава и бивши брокер са Волстрита, а данас финансијски савјетник Владимир Ђукановић, који истиче да инфлација у Европи и на простору Балкана више није питање краткорочних шокова, те да је она постала структурно укоријењена, изнутра изједајући и оно мало преосталог здравог ткива, попут галопирајућег рака.

Према његовим ријечима, кључни узроци више се не налазе само у енергетским ударима, већ у дугогодишњој политици јефтиног новца, хронично ниским каматним стопама, прекомјерном задуживању држава и постепеном губитку конкурентности европске индустрије, што заједно ствара инфлацију која се више не гаси, већ се хронично уграђује у систем.

У таквом макроекономском окружењу, енергетска тржишта више не реагују циклично, већ структурно појачавају постојеће притиске. Цијена нафте се стабилизовала у распону од 100 до 110 долара по барелу, док све више анализа указује да би тај ниво могао постати нова дугорочна реалност, а не привремени врх циклуса.

Најновији подаци европских статистичких служби показују да су цијене хране у Европској унији и даље под снажним инфлаторним притиском, са растом који у појединим категоријама прелази пет одсто на годишњем нивоу, што је највиши ниво у посљедњих неколико квартала.

Истовремено, Међународна агенција за енергију упозорава на глобални дефицит понуде који у вршним периодима може достићи више милиона барела дневно, додатно појачавајући ризик од нових цјеновних шокова.

У том раскораку између понуде и тражње, инфлација престаје да буде економски шум и постаје системска карактеристика. Она се више не појављује у таласима који се повлаче, већ се задржава и обликује понашање тржишта, очекивања потрошача и дугорочне економске одлуке.

Све већи притисци

Према најновијим подацима Евростата, цијене горива у Европској унији у априлу 2026. године порасле су за 20,8 одсто на годишњем нивоу, док је дизел скупљи чак 33,7 одсто у односу на исти период претходне године. Оно што посебно забрињава јесте убрзање тренда, јер је само мјесец раније раст био готово упола нижи, што указује да се инфлаторни притисци поново интензивирају умјесто да се гасе.

У појединим европским државама поскупљења горива попримају још израженији карактер: Луксембург биљежи раст од 33,8 одсто, Француска и Шведска 29,3 одсто, Летонија 28,1 одсто, а Бугарска 27,8 одсто. Цијене дизела најчешће се крећу између 1,86 и 1,94 евра по литру, док у Холандији прелазе 2,30 евра, а у скандинавским државама у појединим случајевима досежу и више од 2,40 евра по литру. Када се ове вриједности конвертују у марке, јасно је да се у дијелу Европске уније гориво већ креће на нивоу од око 4,50 КМ по литру, чиме енергија поново постаје један од кључних фактора животног стандарда. У БиХ дизел се у просјеку продаје око 3,20 марака по литру, али у реалним економским условима разлика се релативизује због нижих плата, веће осјетљивости потрошача и зависности од увоза енергената.

Црно злато, црне прогнозе

Кључна промјена у односу на претходне циклусе није само у висини цијене нафте, већ у њеној стабилности на повишеном нивоу. Брент нафта се након краткотрајних осцилација поново учврстила око стотињак долара по барелу, док се у аналитичким пројекцијама све чешће разматра сценарио дуготрајног задржавања на том нивоу.

Додатни ризик долази из геополитичких тензија на Блиском истоку и поремећаја у стратешким правцима снабдијевања, укључујући Ормуски мореуз. Оно што ову кризу ипак разликује од ранијих јесте чињеница да се не ради о краткорочном шоку, већ о комбинацији више структурних фактора. Све чешће се појављују процјене да би нафта могла остати око 100 долара током више година, уз могућност кретања и до 120–150 долара у случају нових глобалних поремећаја.

Нова нормалност

Инфлација у еврозони у 2026. години кретала се око три одсто, што је изнад циљаног нивоа Европске централне банке. Енергија биљежи раст од око 10 до 11 одсто, храна и алкохол око 2,5 одсто, услуге око три одсто, док индустријска роба остаје релативно стабилна испод један одсто.

Економисти све чешће користе термин "љепљива инфлација", којим се описује ситуација у којој цијене, након што једном порасту, не показују тенденцију повратка на претходне нивое. Европа се тако постепено удаљава од модела ниске и стабилне инфлације и улази у период у којем су инфлаторни таласи учесталији, а економска предвидљивост смањена.

Шта ће бити са цијенама хране

БиХ у овом процесу представља економију која не апсорбује, већ појачава глобалне шокове. Инфлација која се у посљедњим годинама креће око шест одсто и готово је двоструко виша од просјека еврозоне.

Кључни проблем је потпуна зависност од увоза горива и великог дијела основних потрепштина, што значи да се сваки глобални раст цијене нафте готово тренутно преноси на домаће цијене.

Посебно је опасан раст цијене дизела, јер директно утиче на транспорт, пољопривреду, грађевинарство и дистрибуцију хране. У пракси, скупље гориво у БиХ врло брзо значи и скупљу храну, веће цијене услуга и нови талас инфлације. Међутим, проблем хране у Европи и региону више није само питање енергије и транспорта.

Поремећаји у ланцима снабдијевања, климатски ризици и све већи трошкови производње у пољопривреди постепено утичу на то да се цијене основних намирница стабилизују на вишем нивоу него у претходној деценији.

Истовремено, поједине категорије хране, нарочито месо, млијечни производи и житарице, све чешће биљеже дуготрајне периоде умјереног, али упорног раста, без јасних знакова повратка на раније нивое. То ствара ситуацију у којој потрошачи не доживљавају нагле шокове, али губе куповну моћ кроз "тиху инфлацију" која се шири током времена.

Уколико се енергетски трошкови задрже на повишеним нивоима, цијене хране у Европи и БиХ могу ући у фазу дуготрајне стабилизације на вишем нивоу То би значило да храна више не прати циклус "поскупи - па појефтини", већ постепено улази у режим трајно виших цијена.

Изузетак постаје правило

Глобализација губи ефекат смањења трошкова, док енергетска транзиција краткорочно повећава трошкове прилагођавања. Европска централна банка може утицати на потражњу, али не и на глобалне цијене енергије, што значајно ограничава њен домет. Сви кључни показатељи - нафта изнад 100 долара, раст горива и стабилна инфлација око три одсто,  указују да више не говоримо о циклусу, већ о новом економском режиму.

Европа улази у период споријег раста и виших трошкова живота, док БиХ осјећа још јачи притисак. Кључно питање, према ријечима Ђукановића, више није да ли ће се инфлација вратити на старе нивое, већ како ће се економије прилагодити трајно вишем цјеновном режиму који се већ формира као нова нормалност.

Нема повратка на старо

У Европској унији, према процјенама и анализама животног стандарда, више од 10 одсто домаћинстава и даље издваја преко 40 одсто укупног расположивог прихода само на енергију и храну. Такав однос трошкова не значи само појачан притисак на кућне буџете, већ указује на све израженије промјене унутар европске економије, у којој основне животне потребе све више постају доминантна ставка у потрошњи, директно утичући на пад куповне моћи средње класе. Економисти сматрају да се цијене након раста у правилу више не враћају на претходне нивое, већ се формира нова полазна тачка, при чему инфлација постаје уграђена у економска очекивања и понашање потрошача и тржишта.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.