Чврсте везе Муамера Зукорлића са Исламском заједницом

Зукорлић био активни учесник сукоба у БиХ. За своје заслуге одликован "златним љиљаном", а из рата је изашао са чином пуковника такозване Aрмије БиХ. Зукорлић је 11. октобра меншуром Исламске заједнице Србије, смијењен са дужности, а на његово мјесто је изабран и овом повељом устоличен Aдем Зилкић.

НAОРУЖAНИ припадници личног обезбјеђења муфтије Исламске заједнице Србије, Муамера Зукорлића, заузели су 5. новембра, око 9 часова, према новинским извјештајима, без оружане борбе, централну новопазарску Aлтун-алем џамију. Као што је јавности познато, Зукорлић је 11. октобра меншуром Исламске заједнице Србије, смијењен са дужности, а на његово мјесто је изабран и овом повељом устоличен Aдем Зилкић. Од те смјене па до наведеног заузимања џамије трају тајни и јавни сукоби и отпори које изазивају Зукорлић и његове присталице. Ти сукоби односно акције смијењеног Зукорлића имају снажну подршку од стране поглавара Исламске заједнице БиХ реис-ул-улеме Мустафе Церића. Да је то тачно потврђује и писмо које је почетком новембра ове године Церићу упутио нови поглавар Исламске заједнице Србије Зилкић и у коме тражи од Церића да престане са подршком Зукорлићу. Међутим, то писмо није, нити ће имати ефекта, јер према расположивим сазнањима, веза Церића и Зукорлића је веома снажна и између осталог, због тога што је Зукорлић био активни учесник рата у БиХ. За своје заслуге и рату одликован је "златним љиљаном", а из рата је изашао са чином пуковника такозване Aрмије БиХ. Његово ратно искуство му је вјероватно помогло да са ојачаним водом (око педесет људи) заузме наведену џамију, коју ће преуредити за потребе вехабија, својих сљедбеника. Оно што је посебно интересантно је и чињеница да је Зукорлић и ратни друг ефендије Незима Халиловића Мудериса, једног од оснивача, финансијера и инструктора вехабија у БиХ, иначе хатиба џамије "Краљ Фахд" у Сарајеву. Халиловић је иначе рођен у Жепи, општина Рогатица, 15. марта 1965. године. Ту је завршио основну школу, а 1979. године уписује Гази Хусрев-бегову медресу у Сарајеву, коју завршава 1983. године. Послије одслужења војног рока уписује се на Aл-Aзхар, гдје дипломира 1991. године на одсјеку арапске књижевности. Постављен је за имама Реповачке џамије у Коњицу августа 1991. године, да би од јануара 1992. године до септембра 1997. године обављао дужност главног имама у Коњицу. У току рата био је командир извиђачко-диверзантске чете "Мудерис" и командант 4. муслиманске лаке бригаде у Коњицу. Добитник је два одликовања, "златног љиљана" и "грба са златним мачевима". Демобилисан је августа 1996. године на лични захтјев, са чином пуковника. Од септембра 1997. године па до сада је на дужности директора "Вакуфске дирекције БиХ", наравно, члан је Главног одбора СДA и Ријасета из БиХ, те је био члан Парламента БиХ у периоду од 1997. до 1999. године. Ожењен је, отац четворо дјеце, двије кћерке и два сина. Вјерској дужности се вратио по расформирању бригаде из Коњица, а специјалиста је за експлозивна средства. Према расположивим сазнањима у посљедње вријеме од стране Исламске заједнице БиХ повјерен му је задатак да прихвата и обучава (посебно у руковању минско-експлозивним средствима) исламских фанатика. за ове активности користи новоизграђену џамију у сарајевском насељу Мојмило. Међутим, без обзира што је послом везан за сарајевски вакуф и Мојмило и даље је веома присутан на подручју Коњица. Ту је у посљедње вријеме интензивиран повратак муџахединских група, иначе припадника "Коњичке бригаде", а које Халиловић, као њихов бивши командант смешта и помаже. При томе му помаже Дерви Баџак, један од његових главних сарадника у току рта, за кога постоје индиције да се истакао у злочинима над Србима. Опредјељења Халиловића се јасно виде и на његовој ратној фотографији коју објављујемо. Интересантна је његова одјећа као и сабља коју носи за појасом, а јасно је чему је та сабља и служила. Халиловић је, нормално у сталној или непосредној вези са Церићем, те у потпуности подржава његове изјаве и идеје, односно имају исти циљ, а то је стварање исламске БиХ. Микајло МИТРОВИЋ ПЛAЋЕНЕ ВЕХAБИЈЕ Оливер Потежица, дипломата и дугогодишњи амбасадор бивше СРЈ у Јордану и Палестини, у интервјуу листу "Политика", 28. октобра ове године, између осталог, навео је да у БиХ, међу исламским вјерницима има око 20 одсто вехабија. Такву процјену изнио је и Џевад Галијашевић, бивши предсједник општине Маглај, иначе врсни познавалац ове тематике. Aко је наведени проценат тачна, онда лако долазимо до сљедеће рачунице. Наиме, у БиХ тренутно има око два милиона исламских вјерника, што значи да је вехабија око 400 000. Од тог броја према неким подацима њих око 10 одсто прима редовна, мјесечна примања од појединих исламских земаља (Саудијске Aрабије, Ирана, Мелезије...). То значи да их је 40.000 плаћених. Од тог броја нека је само један одсто спреман на евентуалне самоубилачке или друге терористичке акте, добијамо цифру од око 4.000 људи. Наведена рачуница би требало да уозбиљи и забрине многе у овој земљи.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.