Цвијановић: Српска се води уставним принципима за враћање надлежности

БАЊАЛУКА - Грађани немају разлога за страх јер неће доћи нити до сукоба, нити увођења било каквих санкција због одлуке Републике Српске да врати овлаштења која има по Дејтонском мировном споразуму, поручила је предсједник Српске Жељка Цвијановић.

Коментаришући најаву да ће Република Српска повући сагласност за успостављање Оружаних снага БиХ, безбједносних агенција и правосудних тијела, те да ће се прогласити ништавним све одлуке што су их у протеклим годинама доносили високи представници, Цвијановићева је за "ЕуроБлиц" рекла да се руководство Српске води одређеним уставним принципима.

"Желимо право уставно уређење у којем ће функционисати и Република Српска и БиХ. Морамо се држати онога на шта смо дали сагласност, а то је врло јасно описано и садржано у Анексу четири Дејтонског споразума, који јесте Устав БиХ. Према томе, ми смо легалисти који желе да се оно што имамо у пракси одражава кроз оно што је рекао Устав. Тренутно имамо једно накарадно стање", додала је она.

Она је напоменула да од рата над Републиком Српском све вријеме траје тортура, да је стално настојање да се промијени оно што је дао Дејтон, што је рађено различитим методама, а већи дио наметањем од високих представника.

Цвијановићева је нагласила да је Уставни суд БиХ почео радити све оно што је прије њега радио високи представник.

"Дошли смо у фазу да се преко тог суда испуњавају циљеви насилног прекрајања Устава, умјесто да се штити уставност. Испада сад да институције морају да штите Устав од Уставног суда. Кренуло се од одузимања пољопривредног земљишта Српској, па шума, па се најављују воде, па нека путна инФраструктура и слично", каже она.

Предсједник Српске сматра да се из тог нереда може изаћи само уколико се придржава Устава и свих његових принципа и начела.

"Устав је јасно рекао шта коме припада од надлежности. Сматрам да увијек требамо да разговарамо у оквиру државе, да се види на који начин ће се одређене ствари ријешити. Свједоци смо тога да Бошњаци поручују да им се уопште не разговара са нама. Република Српска им је стално мета и стално им је за нешто крива. Ми морамо да водимо рачуна како да заштитимо Републику Српску у једној таквој скаламерији каква је БиХ у коју су нас смјестили", рекла је Цвијановићева.

Она је поручила да су представници Српске увијек отворени за дијалог о свим питањима унутар БиХ, али да немају намјеру никога да моле да с њима разговара.

"Разговор је неопходан и ми смо за тај разговор отворени. Хрватски представници су нам рекли да су исто врло заинтересовани за разговор. Онда имате неку трећу страну која каже да није заинтересована. У реду, нисте заинтересовани, значи сносите одговорност за то. Да ли неко жели да ми каже да је нормално живјети у држави у којој се не разговара, и у којој је нормално да ти неко нешто наметне, а ти се не смијеш томе успротивити. Не, то није нормално", додала је Цвијановићева.

Цвијановићева је закључила да се само разговором и дијалогом може градити будућност БиХ, а никако наметањима, пријетњама и санкцијама.

Цвијановић: Пандемија није зауставила привреду Српске

Предсједник Републике Српсе Жељка Цвијановић изјавила је да привредни живот у Српској функционише, па чак и биљежи раст упркос панемији вируса корона.

Она је рекла да су у Републици Српској промијењени неки приоритети дефинисан прије пандемије, па је новац је одлазио на здравство и на подршку привреди да би се сачувала радна мјеста.

"То смо успјели јер када погледате бројеве видите да биљежимо раст. Извукли смо се из неког ужасног сценарија од којег смо сви страховали. Бројеви по питању запослености су надмашили оне које смо имали прије короне", рекла је Цвијановићева за "Евро-Блиц" и истакала да проблеми нису престали јер пандемија још траје.

Када је ријеч о одласку младих, она је истакла да Српска треба да упорно развија властите механизме који ће омогућити да они остану у Српској, као и да није заксанила са мјерема.

"Нисмо закаснили, али нема ту рецепта који ће донијети резултате преко ноћи. Сарађујући у задње двије године са министарствима у Влади Мађарске, која су имала сјајан програм, видјели смо да то није лаган процес", каже она.

Цвијановићева истиче да се први резултати почињу биљежити тек након 10-12 година.

"Дакле, не могу се очекивати преко ноћи било какви резултати. Вјерујте, и они су суочени са миграцијама. Миграција постоји и унутар ЕУ, не само код нас", навела је она.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.