Цвијановић: Не вјерујем у проширење ЕУ, али вјерујем у кандидатски статус

БАЊАЛУКА - Предсједница Републике Српске Жељка Цвијановић изјавила је у интервјуу за Срну да ЕУ има искрен однос према западном Балкану и нагласила да не вјерује у проширење Уније, али вјерује да би све земље овог региона могле да се нађу у статусу кандидата.

- До проширења ЕУ сигурно још дуго неће доћи, али у кандидатски статус за чланство вјерујем, што би би била олакшавајућа ствар и за БиХ, и то јесте неки мој политички циљ. Мислим да имају план за кандидатски статус, али да још немају дефинисана сва рјешења и сав кључ је у томе. Од неке првобитне приче, јаке перспективе која је обећавна западном Балкану, ми смо ту, ипак, видјели свашта - рекла је Цвијановић.

Она је навела да сада уопште не размишља о чланству јер оно није реално у наредних неколико година било коме.

- И да свака држава све изврши и све ријеши, свака од њих има своје оптерећење, проблем који носи, а који је у визури ЕУ нешто што треба да буде ријешено прије да бисте испунили услове за чланство. То су тешке политичке теме као што су однос Београда и Приштине, унутрашња питања у Сјеверној Македонији, нова ситуација у Црној Гори... Ту је много отворених ствари, а ЕУ воли да види те ствари ријешене - појаснила је Цвијановић.

С друге стране, додала је она, вјерује у подршку ЕУ, јер је много помогла и претходном периоду и помаже и даље.

- Многи инфраструктурни и регионални пројекти, па и они који се односе на локалне заједнице, реализовани су захваљујући ЕУ. Реално нема ниједне општине да нешто није одрађено од ЕУ. То је чињеница, али имамо проблем са програмирањем помоћи, гдје се они веома игнорантски односе према нама и то им замјерим. Многи су обећавали да ће то ријешити, а није нико, то су слагали - нагласила је Цвијановић.

Она је појаснила да сам процес програмирања помоћи мора да буде другачији, да укључи Владу Српске која ће активно да дефинише пројекте за које је Република Српска заинтересована, те да се ради на реализацији оних који коначно буду изабрани и то је питање које се мора ријешити.

Осим инфраструктурне и друге помоћи која долази из ЕУ, Цвијановићева је истакла да је у интересу ЕУ да има сигурно окружење, па макар га никад не примила у чланство, јер је интерес ЕУ да у појасу својих спољних граница има стабилне партнере и она на томе ради.

- Друго питање је да ли она то ради успјешно или не, има примјера и за једно и друго, али то је просто политика ЕУ. Имате спољну границу која подразумијева да имате широки појас, дакле стабилно окружење, што је и логично. Али, поставља се питање, каква је то спољна граница ЕУ, ако се ми данас суочавамо са проблемом, на примјер, миграната. Зашто је њима важна спољна граница од нас према Хрватској, а није нека друга преко које су сви они прешли и дошли у БиХ - истакла је Цвијановић, наводећи да је ту много рањивости и да ништа не траба идеализовати.

Она је оцијенила да је ЕУ солидан и успјешан концепт који је донио много добрих ствари грађанима ЕУ, али то не треба да се идеализује, јер Унија, ипак, не успијева тако ефикасно да одговори на сваки изазов, што и није једноставно.

- Ми не можемо на микро-плану да одговоримо, а замислите то у ширини. Сви су прогнозирали да ће ЕУ нестати и да ће се распасти када оде Велика Британија, али онда иде даље иако је све то оставило посљедице на Унију - оцијенила је Цвијановић.

ЕУ буде реална према БиХ

Према њеном мишљењу, ЕУ би могла да буде боља и реалнија према земљама западног Балкана, али то не зависи само од ставова ЕУ већ и неких других играча.

- Нама је да сарађујемо са њима и сматрам да је за БиХ добро да дође до кандидадског статуса, а о чланству уопште не размишљам јер је то потпуно нереална прича. За тако нешто прво је потребно да Унија достигне своју стабилност, да има јединствен политички став, да хоће да прошири своје спољне границе, што за сада уопште није на дневном реду, и да институционално и на сваки други начин створи претпоставке за будућа проширења. Они то не раде - истакла је Цвијановић.

Она је указала да се по креирању буџета ЕУ за наредних седам година, као и по креирању тог институционалног миљеа може препознати да ли Унија прави или не простор за будуће државе чланице.

Сада је јасно да не прави, нагласила је предсједница Српске, јер то није на дневном реду, али треба градити добар и партнерски однос са Унијом, која је успјела да се одупре разним изазовима, иако су многи прогнозирали да се то неће десити.

- И у току пандемије, након првог несналажења, показало се да је ЕУ, ипак, неки систем који дјелује да је уходан. Имате много отворених тема, али то није чудно, јер је то политички систем у оквиру којег увијек има много отворених тема. То је неминовност, али ЕУ је све то преживјела и преживаљава - нагласила је Цвијановић.

Говорећи о сарадњи са званичницима ЕУ, предсједница Српске је истакла да је веома задовољна и да је, бавећи се различитим пословима, и као министар за регионалну сарадњу, сада и европске интеграције, и као предсједница Владе и сада као предсједница Републике увијек имала одличну сарадњу.

- Та сарадња је посебно успјешна од момента када је уведена позиција специјалног представника ЕУ и шефа Делегације ЕУ у БиХ, а можда и због тога што сам поздравила увођење те позиције јер је за мене било ненормално да имате некога ко је истовремено високи представник, који може да намеће рјешења, мијења Устав, смјењује људе, а да је истовремено и специјални представник ЕУ. Мени је то било фрапантно и са радошћу сам дочекала вријеме када смо добили првог специјалног представника ЕУ - нагласила је Цвијановић.

Она је рекла да жели да ЕУ буде реална према БиХ, да разумије шта је проблем, а не да буду површни, да кажу "неко је креирао рјешење, треба централизовати Устав, па ћете ви то сада урадити".

Цвијановић је истакла да је прилично разочарана због 14 приоритета који су се појавили, јер су они више показивали да ЕУ не жели да БиХ сада напредује.

- Да сам ја у ЕУ, мој приступ би био сасвим другачији. Узела бих и подијелила та питања у неколико група по тежини, реалности, спроводивости и рекла "ово је сет од ваших пет-шест питања, након којег долази охрабрење, а то је кандидатски статус". Онда се заједно кроз политичке процесе бавимо средњим питањима, кроз координацију свих, а она три-четири драстична захтјева, које је неко креирао да буду препрека, а не подстицај, оставила бих као групу питања којим би се бавили искључиво политичким методама путема преговора и разговора институцинално, а ако затреба и кроз лидерство одређених људи који воде политичке партије - појаснила је Цвијановић.

Балкан није врућа тема за Америку

На питање да прокоментарише предстојеће предсједничке изборе у САД и њихов утицај на западни Балкан и БиХ, Цвијановићева је рекла да је важно знати да ко год побиједи, БиХ и западни Балкан нису тема за САД, колико су сигурно тема за ЕУ.

Она је оцијенила да је на глобалном плану много више изазова, преламања интереса са другим силама, попут Кине и Русије, а за које су заинтересоване САД.

- Балкан није никаква врућа тема за САД, док за ЕУ овај простор мора да буде важан и зато говорим да је нама важна ЕУ и да они разумију ствари на овим просторима. Ми смо ту у Европи и желимо да постоји већи степен разумијевања - нагласила је Цвијановић.

Она је подсјетила да ранија искуства показују да су одређени бошњачки функционери и они који су у невладином сектору у САД радили на томе да окупе бошњачке гласаче да гласају за демократе, док су српски лидери агитовали да се окупе српски гласачи из САД и гласају за актуелног предсједника Доналда Трампа, што показује да и у вези са таквом темом постоје табори у БиХ.

- Разумијем да су бошњачки политичари јако везани за демократе јер су све добили за вријеме власти демократа, док Срби желе да вјерују и вјерују да се може остварити Трампова теза да се не треба мијешати у унутрашње ствари других држава, већ их пустити да раде свој посао, а да се САД окрену стварном, реалном животу у оквиру своје државе. Сигурно је да ће се након предсједничких избора у САД видјети да ли ће америчка политика бити страни интервенционизам, отварање нових ратова и слично, или ће то бити политика која се, на примјер, бави путевима, ауто-путевима, повратком својих компанија у смислу економског напретка... У сваком случају ускоро ћемо видјети - истакла је Цвијановић.

Она је констатовала да се у политици САД дешавају промјене, али оне никада нису драстичне.

Реална реализација пројеката Српске и Србије

Говорећи о сарадњи Србије и Републике Српске, Цвијановић је навела да је Србија у посљедњим годинама заиста показала позитиван однос према локалним заједницама у Српској, те да је у свакој општини реализовала неки важан пројекат.

- То је та посебна веза Српске и Србије, љубав, братски однос... - нагласила је Цвијановић.

Она је истакла да је веома захвална Србији, Влади и предсједнику Александру Вучићу на свему што су урадили за Републику Српску посљедњих година и што су били на услузи за сваки проблем који је Српска имала.

- Веома је добар осјећај што имате некога коме се можете обратити, а да иза тога нема ништа калкулантско - рекла је Цвијановић.

Када је ријеч о заједничким планираним пројектима, Цвијановићева је истакла да је, упркос проблемима због појаве вируса корона, реална реализација свих великих стратешких и заједничких пројеката Српске и Србије, попут повезивања ауто-путем и да се од тога неће одустати.

- Пандемија може да помјери одређене рокове, али важно је да се план у том смислу не промијени. План јесте да се гради ауто-пут од Раче преко Бијељине, а чули смо и обећања предсједника Србије да ће у томе помоћи и веома је важно да нисмо одустали ни од једног од тих пројеката - истакла је предсједница Републике.

Она је навела да је посебно важна сарадња са Србијом када је ријеч о пројектима у енергетском сектору и путној инфраструктури, а који генеришу и основа су за будући развој.

- Ауто-пут ће, након што прође пандемија, много значити за привреду и туризам, значиће много и на економском и финансијском плану, а ако енергетски сектор и потенцијал заједнички ставимо у функцију имаћемо више радних мјеста и бољи развој. Апсолутно сам за то да се не одустаје од таквих пројеката и да их не скидамо са листе приоритета чак и ако нам неке ствари сада изгледају нереално - појаснила је Цвијановић.

Предсједница Републике је нагласила да је увјерена да ће планирани стратешки пројекти бити реализовани на добробит и Српске и Србије и за њихову бољу и љепшу будућност.

 

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.