Цвијановић: Мигрантска криза озбиљан проблем који носи много ризика

Бањалука - Пресједник Владе Републике Српске Жељка Цвијановић оцијенила је да је мигрантска криза у БиХ озбиљан проблем који носи много ризика.

Цвијановићева је нагласила да је проблем миграната у БиХ велики и да не треба бити наиван, јер се ради о планираним миграцијама које са собом носе безбједносне, економске и здравствене ризике.

Она је додала да су је увијек чудиле констатације које су долазиле из институција БиХ којима су објашљавали да ту нема великих проблема и да су ствари под контролом.

“Перцепција сваког грађанина, али и став институција Републике Српске, супротан је томе. Дјелује ми да су се институције БиХ надале да ће нас нешто заобићи, а да нису стварно радиле на припреми свега онога што је потребно припремити да бисмо ишли у сусрет једном таквом проблему”, рекла је Цвијановићева.

Према њеном мишљењу, није ријеч само о томе да ли се одређени проблем, када се јави, адекватно третира, већ да ли се ишло у сусрет нечему што је био потенцијални проблем, а сада је то стварни проблем.

“Наравно, забрињава када неко каже да 50.000 или 100.000 људи чека да закуца на врата БиХ, а да ми заправо не знамо шта се дешава са њима, ни колико ће дуго остати, ни шта све треба да се обезбиједи да се они збрињавају, ни на који начин ће они отићи даље, гдје су се и запутили, а то су државе ЕУ, знајући да су многе од њих одлучиле да се ограде жицама и спријече улазак нелегалних миграната”, рекла је Цвијановићева.

Она је оцијенила да забрињава податак који говори о дневном незаконитом преласку граница 100 до 200 људи, и показује да БиХ нема капацитет да очува границу, као ни надлежне службе да о томе воде рачуна.

“На нивоу Владе Републике Српске бавили смо се овим питањем у пар наврата, јер смо имали одређене представнике који су учествовали у различитим радним групама и покушавали да докуче шта се од нас очекује уколико дође до једне такве ситуације. Дефинитивно немамо капацитете на територији Републике Српске да збринемо велики број људи, али можемо обезбиједити све што је хуманитарног карактера. Нормално је да се људима обезбиједи храна и пиће, али и њихов брзи прелазак до оних мјеста гдје намјеравају да се окупљају да би се упутили даље”, појаснила је Цвијановићева.

Она је додала да, уколико би Српска и БиХ биле само транзитна земља до отворених граница земаља ЕУ, онда би се овај проблем могао и сматрати привременим, па би му се могло и доскочити неким ад хок мјерама, али то није такав проблем, јер и званичници ЕУ говоре о томе како задржати мигранте далеко од граница ЕУ, како своје снаге да запосле да дјелују у дубини и спријечити их да уопште крену балканском рутом.

“Након тога слушате људе са нивоа БиХ који кажу то није проблем, ми управљамо процесима, држимо ствари под контролом, а онда неки који су даље од нас говоре како се уопште не управља стварима и да је то велики проблем за Европу и земље на чију територију дођу овдје”, рекла је Цвијановићева за РТРС.

Она сматра да је проблем што мигранти не могу даље, јер постоје забране на граници ЕУ, као и што се не зна шта са њима када дођу у БиХ и што их није могуће вратити у земље из којих су дошли.

“Забрињавајућа је ситуација до које је дошло и при измјештању миграната из Сарајева према Мостару, неразумијевања различитих полиција, различитих кантона са нивоом БиХ, међусобне оптужбе, подношење тужби, саслушавања и читав циркус. То показује да се ствари не воде на адекватан начин”, поручила је премијер и закључила да је то резулат некомуницирања и неконсултовања у БиХ.

Она је оцијенила да ова криза носи и много медицинских и здравствених ризика, али и да велики проблем представља што се не може провјерити какав је безбједносни профил лица која долазе јер су неки давали различите податке, што доводи до великог нереда.

“Морамо дјеловати сихронизовано и у овој земљи је неопходно да се успостави права координација. Мислим да је важно да смо ми, као институције Републике Српске, превасходно Влада, рекли шта је наш став и за шта немамо капацитет”, оцијенила је Цвијановићева.

Она сматра да политика БиХ треба да буде да се мигранти задрже на граници и да се она ојача.

“Ниво БиХ се понаша изоловано и јесу изоловани од стварног живота који се дешава у БиХ и настоје себи увијек да прибаве одређене послове и надлежности, да се позиционирају на некој јавној сцени као неко ко доноси одлуке, а када требају донијети одлуку и осмислити концепте - њих нема”, каже Цвијановићева.

Она сматра да би се осмислио концепт да мора да постоји и тијесна сарадња превасходно са ентитетима, кантонима и са локалном заједницима, али је то изостало, што је доказ да БиХ није озбиљна.

“Нема рјешења за овај проблем, ни било који други у БиХ, ако немате адекватну интеракцију између различитих органа власти и, барем, пристојну комуникацију или професионалан однос. Из године у годину имамо потврду да је све осим онако како треба да буде”, закључила је премијер Српске.

Коментаришући изјаву министра безбједности у Савјету министара Драгана Мектића да се радило о државном удару приликом пребацивања миграната из Сарајева у Салаковац, Цвијановићева је рекла да то показује дефицит државе и стварни недостатак и воље, и нормалног кретања, и размјене информација.

“Зато се све то и десило, јер нема размјене информација, консултација и укључености различитих нивоа власти”, додала је Цвијановићева.

На питање да ли је неко обавијестио Владу да постоји план да у Бањалуку дође 200 миграната, у Калиновик 500, Цвијановићева је рекла да Влада Српске не прихвата никакве те планове, јер је нико није обавијестио о томе, нити је дата сагласност за тако нешто.

“Као Влада смо рекли да немамо могућности за смјештање и не могу се на нивоу Савјета министара доносити одлуке које се односе на Републику Српску без сагласности њених институција, превасходно Владе”, напоменула је Цвијановићева.

Према њеним ријечима, овакав став Владе нема везе са недостатком људског осјећаја, јер све што је хуманитарног карактера биће обезбијеђено.

“Овдје је ријеч о великим, пројектованим миграцијама које су настале из познатих разлога, зато што се негдје ратовало и мијењали се, како то странци воле да кажу, режими. Ми смо немоћни за такве ствари, немамо капацитет, нисмо развијена Европа, нисмо једнаки институцијама ЕУ. То је проблем који треба да рјешава ЕУ или да отвори границе или на неки други начин”, указала је Цвијановићева.

Она је поручила да је мигрантска криза велики проблем који може нарушити много тога у БиХ.

Захвалност Русији за све што је учинила за Српску

Предсједник Владе Републике Српске Жељка Цвијановић рекла је да је захвална Русији што је ставила вето на резолуцију Савјета безбједности према којој су Срби требало да буду окарактерисани као геноцидан народ, што би било јако лоше за све садашње и будуће генерације.
“Цијеним када Руси дигну глас или руку у Савјету безбједности када се дискутује о БиХ јер извјештаји о БиХ који тамо иду од високог представника садрже много неистина, лажи, тенденциозних и обојених ствари”, рекла је Цвијановићева.

Када је ријеч о званичној посјети предсједника Републике Српске Милорада Додика Економском форуму у Санкт Петербургу и састанку са руским предсједником Владимиром Путином, Цвијановићева је рекла да су ту ствари институционално постављене.

Она је рекла да је предсједник Српске много пута боравио у Русији, те да овај форум из године у годину има све већи значај.

Премијер Српске је истакла да Српска жели и даље да гради партнерске односе са Русијом.

“Ми смо захвални за сву помоћ и веома цијеним шта је Русија за нас урадила”, рекла је Цвијановићева, додајући да постоје многи који су заговарали санкције против Русије, али се радо појављују на Економском форуму у Санкт Петербургу.

Она је навела да цијени и бројне руске инвестиције у Српској, којих у будућности треба бити и више, те да жали што није реализован пројекат гасовода “Јужни ток”.

“То је један огроман и добар пројекат који је био засутављен на начин како је заустављен, а ми смо претрпјели велику штету са аспекта креираних идеја, рјешења, планова које смо имали и одобрења која смо добили да у томе учествујемо”, додала је Цвијановићева.

Говорећи о европском путу земаља западног Балкана, Цвијановић је за РТРС рекла да је он нејасан, те да не може ћутати о томе само зато што то неко не воли чути, поготово од “западњака”.

Она је рекла да је, анализирајући кретање земаља западног Балкана на европском путу, након недавног самита у Софији, закључила да у том смјеру влада прилично суморна атмосфера и додала да жали због тога.

Цвијановићева је подсјетила и да се на сличном самиту у Солуну, прије 15 година, говорило да постоји европска перспектива земаља овог региона.

“И ви, заправо, опет позиционирате ствари на исти начин да потврђујете европску перспективу једног простора који је тотално рањен и несрећан, притиснут и од њих и од других, и који никако не може да артикулише себе и свој политички став, а не може да изађе ни из тог економског притиска јер немамо искрена партнерства с друге стране. Лаж је кад вам то кажу”, оцијенила је Цвијановићева.

Она је упитала “шта је ријешено у овом региону”. “Да ли су то односи између двије етничке заједнице у Македонији? Нису. Да ли је ријешено питање односе Приштине и Београда, није. Ми у БиХ, Срби, Хрвати и муслимани се уопште не размијемо. Сада се мање разумијемо. Уопште нису бољи односи Београда и Загреба”, констатовала је Цвијановићева.

Она је рекла да на овим просторима влада закована ситуација у којој се повремено у јавност иде са позитивним одлукама јер је понекад потребно да се “мало слаже и ствари уљепшају, иако се у суштини ништа не дешава”.

Цвијановићева је рекла да је сматрала врло важном Реформску агенду у БиХ, која је економско социјалног типа и концепт који омогућава да овдашње власти увјежбају прво координацији, крећу се на европском путу и раде све што морају да раде. “Али, ми смо опет застали”, рекла је Цвијановићева.

Коментаришући посјету турског предсједника Реџепа Тајипа Ердогана Сарајеву, Цвијановићева је оцијенила да она није донијела никакву корист за овдашње институције, већ је била у функцији филтрирања кандидата СДА за бошњачког члана Предсједништва БиХ.

Она је навела да је на том плану требало да СДА дође до кандидата који је сада изабран /Шефик Џаферовић/ и који ће “трчати трку за бошњачког члана Предсједништва БиХ”.

Она је навела да је Ердоган, на свој начин, дошао да пошаље поруку ко треба бити кандидат СДА, поновивши да је посјету доживјела као класичну политичку причу у оквиру предизборне кампање, која постоји на оба терена /у Турској и БиХ/.  

Цвијановић: Не вјерујем да ће доћи до рјешења о Изборном закону

Потпредсједник СНСД-а Жељка Цвијановић каже да не види излаз у преговорима о Изборном закону БиХ и да није оптимиста да ће у вези са тим доћи до неког валидног и нормалног рјешења.
“Можда упали, као што странци кажу, да ако сте притиснути уза зид, ви избаците нешто... Превише су супротстављени ставови, првенствено кроз двије партије - ХДЗ и СДА. Оперативних проблема ће бити након избора у вези са имплементацијом резултата, али сам чула и неке странце који мисле да се мало може прогледати кроз прсте и фингирати да је све у реду. Не би то било први пут. Странци то често раде када је ријеч о БиХ”, оцијенила је Цвијановићева.

Она је навела да је за сваку осуду што су партије и представници Срба из Федерације БиХ и Српске искључени из преговора у вези са Изборним законом БиХ, што онемогућава рјешавање проблема њиховог представљања у Дому народа у складу с Уставом, као и статусних питања.

Цвијановићева је оцијенила да је прво требало рјешавати проблем Мостара у коме се у неколико циклуса не спроводе избори.

Говорећи о предстојећим кандидатурама за предстојеће изборе у БиХ, она је за РТРС рекла да кадровска рјешења доносе органи те партије, те да се власт у протеклом времену бавила повећавањем пензија, ребалансом буџета, подизањем породичних и личних инвалиднина, наставком рада на стратешким пројектима и модернизовањем Владе.

“Бавили смо се стварним питањима, а не да ли данас треба изаћи на конференцију за новинаре да кажемо да ће тај и тај, или та и та, бити кандидат. Сад то постаје заиста важно јер су ту рокови када морате да пријављујете кандидате и када треба да почне и та званична кампања. Сад је логично да партије кажу ко су њихови кандидати. Утврђивати пазар и то говорити у новембру и децембру је било неозбиљно”, рекла је Цвијановићева.

Она је нагласила да осјећа огромну захвалност и одговорност што је имала прилику да више од пет година у име СНСД-а обавља једну од најважнијих позиција - премијерску, што подразумијева дневну оперативност.

“То је најизложенија позиција и свако вас криви и кад нема пензија, има рупа на путу... Према томе, стално сте на неком удару”, рекла је Цвијановићева.

Она је истакла да је СНСД била прва или међу првим странкама које су именовале жене из својих редова на најважније функције.

“Шта год будем радила понашаћу се на начин да је то ствар повјерења које ми је указано и да морам да одговорим бар истом или већом мјером”, рекла је Цвијановићева.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.