Цвијановић: Међународни фактор да не урушава БиХ, него да јој помаже

БАЊАЛУКА - Предсједник Републике Српске Жељка Цвијановић изјавила је да међународни фактор не смије стално прилазити БиХ на начин да је више урушава, него да јој помаже да напредује.

“То је лицемјерно. Зашто се у БиХ стално праве политичке замке, зашто се отежава да се гради унутрашње повјерење, да се све ово прави функционалнијом причом и да испуњавамо своје обавезе у складу са Уставом”, упитала је Цвијановићева.

Према њеним ријечима, такав однос међународног фактора отежава да се направи нормалан суживот.

“Отежавају да наше институције могу добро да сарађују и функционишу међусобно, зато што су на страни једних”, рекла је Цвијановићева.

Цвијановићева је навела да Република Српска зна да артикулише свој став према таквим питањима, те да се паралелно с тим носи са ужасно тешким здравственим и финансијским проблемима, суочена са много више непријатеља него пријатеља.

Она је истакла да Република Српска годинама ради на јачању Министарства унутрашњих послова, али да је за рјешавање питања миграната, безбједносних ризика и потенцијалних терориста потребна регионална и унутар европска сарадња.

Цвијановићева је указала на то да у БиХ не постоји исти приступ према тим питањима, али да ни спољни свијет, који, како је рекла, стално покушава да нам објасни да је пријатељски, нема исти приступ.

“На унутрашњем плану нисам видјела посвећеност свих да се на исти начин баве мигрантима, имали смо чак дебате у оквиру бошњачког политичког корпуса са врло истакнутим политиким личностима, који су једне друге оптуживали да доводе мигранте, дају лажне визе и слично, што је само по себи и индикативно и опасно”, рекла је Цвијановићева за “К3” телевизију.

Она је додала да, с друге стране, нема исте посвећеност да се разријеше неки вишедеценијски проблеми.

“Ту је и страни фактор, који нам покушава објеснити да су они пријатељи са свима, који просто зажмири на такве ствари. Они знају да постоји проблем, али зажмире на њега, зато што би бавећи се безбједносним аспектом на тај начин нарушили одређени политички аспект који граде са појединима у оквиру БиХ”, објаснила је Цвијановићева.

Према њеним ријечима, ту неће да упиру прстом, јер воле да упиру прстом само у Републику Српску и неће да кажу о одговорности за постојање кампова за обуку терориста или о одговорности власти која је таквим људима давала документе.

“То нећете никад чути, али чујете високог представника који прича о Републици Српској, те неке странце у америчком Конгресу који кажу како овдје треба да се укине национални вето, ентитетско гласање, да се развласте ентитети, да нестану. Отворено говоре о томе како треба да уништимо Дејтонски споразум”, напоменула је Цвијановићева.

Говорећи о различитим амандманима за уставне промјене у БиХ, Цвијановићева је навела да промјене предлажу они који двије године од избора нису формирали власт у Федерацији БиХ.

“Они на сваки могући начин желе да прескоче уставну структуру, да убаце неку нову функцију, тијело, нову праксу на нивоу БиХ која обезвлашћује Републику. Обезвријеђен је Устав, али немамо ни комодитет ни право да га се ми одричемо зато што га неко други обезвређује”, нагласила је Цвијановићева.

Цвијановићева је навела да су ствари у БиХ драстично промијењене интервенцијама високих представника, али “и неким нашим наивностима”.

“Много тога је одузето од Републике Српске, а тиме ништа нисмо добили, осим да мање вјерујемо једни другима. Тим развлашћивањем смо направили штету Републици Српској, а никакву корист БиХ”, поручила је Цвијановићева.

Она је навела да многи странци који долазе у БиХ разумију како ствари стоје, али да се уклапају у оно што је нека општа задата матрица, те да када оду са функције кажу како је Српска била у праву.

“Колико пута ми овдје треба да кажемо да нама не смета БиХ ако је она праведна према свима. Колико пута треба да кажемо да је оригиналан Дејтонски споразум бољи и функционалнији него овај микс и експеримент који је направљен или колико пута да кажемо да вјерујемо да ствари треба да се ријеше унутрашњим дијалогом, а не наметањем рјешења, па да би нам вјеровали”, додала је Цвијановићева.

Цвијановићева је навела да је за партнерство са међународном заједницом, али никако за пријетње, кажњавање и диктирање.

“Какав је то однос или поданичка структура која треба само да ради што му се напише? То не прихватам као начин функционисања, зато што мислим да је Република пуно важнија и да има пуно више права на свој глас”, истакла је Цвијановићева.

Она је додала да је за проевропску оријентацију тако да се дефинишу домаћи приоритети, да се усклади законодавство на начин да свако ради у складу са својим уставним надлежностима и да се паралелно с тим увијек води дијалог о крупним политичким питањима.  

Вјеровати у Српску и у њену снагу

Предсједник Републике Српске Жељка Цвијановић изјавила је вечерас да међу челним људима Републике постоји апсолутно јединство, кохезија и свијест о томе које су најважније ствари које треба извршавати.

Цвијановићева је поручила да треба вјеровати у Републику Српску и њену снагу.

“Шта год ми радили у политичком или било којем другом плану, морамо то радити на начин да никад не смијемо угрозити Републику Српску. Можемо водити политичке битке како год желимо али не смијемо умањити значај Републике”, рекла је Цвијановићева за “К3” телевизију.

Према њеним ријечима, никада у други план не може доћи оно што је интерес заједнице, а то је Република Српска.

Цвијановићева је рекла да Република Српска жели да са свима сарађује, али и да буде третирана у складу са оним што јесте и што јој је дао устав.

“Ми нисмо ничији и не треба да будемо ничији, него своји, али наравно градећи Републику и јачајући институције мора се сарађивати са свима и ми то и радимо”, навела је Цвијановићева.

Према њеним ријечима, обавеза представника Српске јесте да не изгубе ни своје надлежности ни своја обиљежја, те да управо томе служе институције, уз приоритет да излазе у сусрет потребама грађана.

Цвијановићева је поручила да ударна снага Српске треба да буду људи свих генерација који ће од Републике да праве мјесто које ће бити јако, свјесно себе и способно да искомуницира своју политичку али и сваку другу поруку.

Говорећи о сарадњи Републике Српске са политичким Сарајевом, Цвијановићева је оцијенила да је она лоша.

“Начин да се она поправи јесте да се покушају неке ствари изнивелисати кроз сарадњу која би требало да постоји у оквиру заједничких институција БиХ, али те институције често служе као поприште политичких препуцавања, борби и неслагања”, рекла је Цвијановићева.

Она је додала да је очито да ни то није мјесто гдје се може обезбиједити неки напредак, иако би требало да буде.

“Подизање неких љествица и очекивања да ће неко извана доћи да преуреди БиХ, зато што политичко Сарајево то жели и очекује, било би катастрофално, а не мислим ни да је реално, јер не може проћи без унутрашњег дијалога”, истакла је Цвијановићева.

Цвијановићева је навела да би вољела да је ово земља у којој се може сјести и разговарати о политичким, безбједносним, али и економско-финансијским изазовима.

Када је ријеч о сарадњи са Србијом, Цвијановићева је нагласила да је она посљедњих година на највишем нивоу и да се реализује и манифестује на различите начине, од политичког разумијевања до конкретних финансијских операција.

“Србија се труди да остави печат у свакој локалној заједници у Српској, на чему смо неизмјерно захвални”, поручила је предсједник Српске.

Говорећи о сарадњи са другим земљама региона, Цвијановићева је рекла да нема неких посебних помака, јер су често заоштрени односи.

“Ако се Хрватска бави Хрватима у БиХ, онда то наилази на неодобравање, што је велики дефицит БиХ”, рекла је Цвијановићева.

Цвијановићева је навела да је Република Српска била отворена за сарадњу са Црном Гором, али да се та сарадња у вријеме бивше власти није спуштала на ниво ентитета.

Цвијановићева сматра да је нормално да Република Српска и БиХ имају добру сарадњу и са Србијом, и Хрватском и Црном Гором, због рјешавања заједничких проблема, али и економских и других иницијатива.

Говорећи о утицају нове администрације америчког предсједника Џозеф Бајдена на ситуацију на Балкану, она је рекла да је суштина у томе колико ће људи бити реални у сагледавању одређених ствари, те да би било лоше уколико се неки буду промовисали, а други елиминисали.  

Цвијановић: Српска политички и финансијски стабилна

Предсједник Републике Српске Жељка Цвијановић поручила је да у Српској постоји политичка и финансијска стабилност која омогућава да институције функционишу и извршавају обавезе према грађанима, чак и у тешком и изазовном времену узрокованом пандемијом вируса корона.
Цвијановићева је нагласила да се Српска успјешно бори са овим изазовом и да је здравствени систем више него функционалан.

“Изборили смо се са овим великим недаћама. Наравно да смо прекројили буџет и буџетска очекивања у складу са новим околностима, али то не значи да ћете бити лишени било чега. Ишло се на смањивање одређених трошкова који су свакако трошкови који у вријеме пандемије не долазе до изражаја, попут путовања и слично”, рекла је Цвијановићева за Телевизију “К3”.

Она је истакла да је здравствени систем показао способност брзе реорганизације, те је честитала запосленима у овом сектору који су носили огроман терет и показали пуну одговорност и способност радећи у болницама широм Републике, али и у домовима здравља који су прва адреса грађанима.

“Влада Српске је значајно прискочила у финансијском смислу. Новац који је био планиран за неке друге потребе у суштини је цијелу годину био усмјераван за подршку здравственом сектору”, навела је Цвијановићева.

Напомињући да пандемија ствара одређене финансијске и економске посљедице, она је подржала Владу Републике Српске која излази у сусрет социјалним партнерима и води дијалог о креирању буџета.

Она је истакла да је задовољна радом Владе, те констатовала да се не може увијек утицати на крајњи резултат, али може на то да рад буде посвећен и одговоран, као и да увијек рад може бити бољи.

Цвијановићева је подсјетила да је Влада у ову годину ушла са значајним суфицитом, што јој је значајно помогло да се лакше суочи са пандемијом.

“Онај ко хоће реално да сагледа ствари мора и да разумије обим и природу проблема са којима се сада суочавамо. Не може се упоређивати рад Владе у неко нормално вријеме и у пандемијско. Сасвим другачије би усмјерили новац за неке потребе које су важне и које би биле на око видљивије, али морали смо усмјерити у здравство да би га сачували, као и људске животе”, нагласила је Цвијановићева.

Говорећи о евентуалним промјенама у саставу Владе, предсједник Српске је рекла да ће то бити предмет разговора између коалиционих партнера, али не за сада.

Она је истакла да је потребно правити промјене и да није лоше мијењати састав Владе, односно да је потребна прагматика у политици, што не значи да се било ко треба вријеђати ако није више дио “слагалице”.

Цвијановићева је критиковала ставове појединаца који су након смјене са одређене функције окренули леђа политици која их је држала на тој функцији.

“Људи лично доживљавају да га се неко одриче, што није тачно. Дакле, политика је збир неких поступака или прављења слагалица у којима морате бити прагматични, али и емотивни”, рекла је Цвијановићева.

Предсједник Српске је поновила да је важно да институције функционишу, да Влада има подршку у Народној скупштини.

“Важно је да су све институције на висини задатка. Не постоји савршено функционисање, али је важно да се отклањају одређени недостаци. Оно што највише цијеним када је ријеч о развојном путу Републике Српске и укупном функционисању, с обзиром и на не мале изазове политичке природе, јесте управо та стабилност институција”, нагласила је Цвијановићева.

Она је навела да БиХ и Република Српска у економском смислу сигурно не представљају велико тржиште за било кога, док у политичком смислу постоје одређена интересовања.

“Посматрам нас у контексту онога што видим у нашој регији, а то су одређена дешавања и економска кретања, аранжмани који треба да нам помогну као што је жмали шенгенж да лакше и боље међусобно економски сарађујемо, да отклањамо одређене баријере, правимо развијенији и бољи инфраструктурни простор”, рекла је Цвијановићева.

Када је ријеч о политичком глобалном интересовању, она је навела да БиХ не привлачи пажњу као што је то било у вријеме рата, али да постоји одређена пажња оних који упорно желе да промијене уставну структуру унутар БиХ и да наметну одређени концепт који није могао функционисати, јер да јесте не би било ни рата, ни великих жртава.

Цвијановићева је додала да постоје и одређени нереални приступи унутар ЕУ, а што није општи став свих чланица, а који се односи на централизацију БиХ под изговором да ће земља тако бити функционалнија.

Она је нагласила да као предсједник Републике добро функционише и сарађује са представницима осталих институција, али да није увијек добра комуникација са свим политичким партијама.

“Сматрам да предсједник Републике, када је ријеч о неким заиста кључним стварима, треба да буде тај, а ја сам се трудила као и предсједник /Милорад/ Додик, да омогући терен на којем се постиже политичко јединство. Да ли ће политичке партије то препознати или ће бити заробљеници својих неких индивидуалних политичких планова, па не препознају велики циљ, то је до њих, а не до предсједника Републике”, рекла је Цвијановићева.

Она је подсјетила да је било политичких партија које су увијек искакале из неког таквог договора, а којима замјера што нису знале да препознају које питање треба да постане озбиљна политичка чињеница.

“Када су се водиле расправе у Скупштини, више је то пребацивано на терен неке личне, индивидуалне политичке борбе него свијести да се бавите питањем које је важно за Републику Српску и које, када га тада једногласно ријешите у Народној скупштини, постаје озбиљна политичка чињеница”, истакла је Цвијановићева.

Она је оцијенила да постоји добра сарадња и са академском заједницом, иако су њена очекивања да људи из сфере науке, интелектуалци и остали требају више да износе ставове и мишљења.

“Не сматрам да је допринос академске заједнице само тај што ће неко изаћи да каже неку своју оцјену како су прошли, на примјер, избори... Са аспекта оног што треба развоју, друштву или институцијама, јесте да увијек морате да чујете и глас оних људи који су у другим сферама активни и признати, који имају знања”, рекла је Цвијановићева.

Она не сматра да је само задатак политичара да коментаришу на који начин се врши тортура над уставним уређењем, већ је то задатак свих, посебно умних људи који то могу да искомуницирају на прави начин.

“Сматрам да би се сви требали пробудити и дати неки свој допринос. Сви смо и опредјељени да Република Српска функциониоше, да не буде скрајнута, да не буде лишена својих надлежности. Вјерујем да је то опште опредјељење и да у оквиру тог опредјељења, без обзира на политичке разлике, сви треба да дамо допринос да Српска не буде таква”, закључила је Цвијановићева.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.