Цвијановић: Грађанима ваучери за домаће туристичке дестинације

БАЊАЛУКА - Предсједник Републике Српске Жељка Цвијановић изјавила је да ће наредне седмице бити креиран програм на основу којег ће грађанима бити дијељени ваучери које ће моћи да троше на туристичким дестинацијама у Српској, а уз подршку једног од фондова из којих ће бити саниране негативне посљедице епидемије вируса корона.

Цвијановићева је истакла да је то договорено на састанку са српским чланом Предсједништва БиХ Милорадом Додиком и предсједником Владе Републике Српске Радованом Вишковићем, а на основу сугестија Привредне коморе и оних који раде у области хотелијерства и туризма.

“Тај програм ће омогућити нашим људима да доживе своју Републику Српску на другачији начин и обиђу многа мјеста за која су чули, али су увијек жељели да иду негдје друго јер је то ваљда у људској природи. Биће то стимулативно за хотелијерство, туризам у цјелини и за грађане. Креиране су контуре тог програма, а сљедеће седмице, вјероватно у четвртак, имаћемо састанак са људима из тог сектора како бисмо коначно дефинисали мјере које ће бити спровођене током цијеле године”, нагласила је Цвијановићева.

Она је истакла да је сигурна да ће грађани бити опрезни и ако буду отворене границе за путовања, додавши да се велики број породица неће осјећати комотно да путује, поготово ако имају малу дјецу.

Цвијановићева је рекла за РТРС да сада анализирају на који начин треба санирати штету од епидемије вируса корона и прилагодити се.

“Много тога се ради и биће још потребе да се интервенише у одређеним гранама. Много је важно за будућност на који начин ћемо креирати кораке у привреди да бисмо ово третирали као ситуацију која ће бити трајнија. То подразумијева дигитализацију, а њен значај видјели смо и сада када смо спремно реаговали када је ријеч о образовном систему и вођењу наставног процеса на другачији начин. То говори да образовање, привреду и функционисање администрације морамо прилагођавати”, рекла је Цвијановићева.

Она је оцијенила да Српска данас као и у вријеме катастрофалних поплава 2014. године има систем који функционише, иако има одређених потешкоћа и грешака које се коригују.

Предсједник Српске је истакла да је важно да институције раде заједно и излазе у сусрет потребама грађана, здравственог сектора и привреде.

“Вјерујем у нашу снагу, колективну моћ и синергију институција и грађана коју смо видјели по понашању грађана и активизму наших социјалних партнера. Ствари не треба уљепшавати, али не можемо прихватити квалификације да нешто није добро урађено. Све је добро урађено у страшним околностима у којима се нико у свијету није могао припремити и адекватно реаговати на ово што нас је задесило”, истакла је Цвијановићева.

Према њеним ријечима, грађани су и у вријеме поплава показали велику солидарност, а институције велику одговорност.

“Солидарност и одговорност су морали ићи руку под руку. Солидарност унутар Српске је једна димензија, али смо у том периоду добијали и подршку у обнови из Србије, Руске Федерације, Израела, Турске... И у вријеме епидемије вируса корона постоји јединство и одговорност институција, али и грађана”, истакла је Цвијановићева.

Предсједник Српске је рекла да је немогуће доносити мјере у институцијама и примјењивати их ако нема подршке грађана.

“Поносна сам што та подршка никада није изостала. Наше мјере су биле успјешније јер су грађани препознали да морају да их се придржавају. Када смо сви заједно, онда ствари много боље функционишу, а без тога не можемо ријешити ни мали, ни велики проблем”, поручила је Цвијановићева.

Она је оцијенила да Српска треба да буде поносна да није било велике разлике у реаговању на епидемију у односу на државе које перципирају као савршене и боље организоване.

“Република Српска је чак боље и организованије реаговала у односу на неке државе за које смо и ми очекивали да ће кроз ово проћи без великих проблема”, нагласила је Цвијановићва.

Сада се показује, навела је она, да је добро што су реализована велика улагања у здравствени сектор који је оспособљен да реагује на ову ситуацију.

“Наши здравствени радници имају тешко бреме на леђима, носе га успјешно и не можемо да будемо зли, ако постоји један пропуст, да се то генерализује. Дешава се слична ситуација као за вријеме поплава да док траје криза креирамо мјере, а Влада већ плаћа доприносе и исплаћује плате људима који раде у приватном сектору. Сада анализирамо сектор по сектор и знамо које ће области дуже осјећати посљедице како бисмо им помогли”, истакла је Цвијановићева.

Повлачећи паралелу између катастрофалних поплава и епидемије вируса корона, Цвијановићева је рекла да се не може рећи када је било теже радити јер обје кризне ситуације имају своје специфичности.

“Био је поплављен велики дио Српске и било је погођено скоро 60 одсто становништва. Ипак, тада су институције могле да раде и имали смо сједнице Народне скупштине, доносили законе, рјешавали проблеме, уводили ваучере, обезбјеђивали подршку привреди... Данас је то другачије. Постоји забрана одржавања контаката, а тиме је онемогућено да институције на устаљени начин обављају свој посао”, рекла је предсједник Српске.

Она је оцијенила да чињеница да су морали увести ванредно стање, да нема засједања Народне скупштине, да су уставна овлаштења морала бити пренесена на предсједника Републике да доноси уредбе са законском снагом - сама по себи указује на другачији проблем.

“Поплаве, ма како тешке, биле су предвидиве јер су се дешавале и нама и другима. Проблем са вирусом корона је што нико у свијету нема прави одговор на који начин ће се ово разријешити. Сада не знамо када и како ће ово проћи, какве су посљедице и колико ће то промијенити наш живот. Али важно је да радимо тимски као што смо радили и у вријеме поплаве и били успјешни”, навела је Цвијановиећва.

Она је подсјетила да је у вријеме поплава по 5.000 КМ добило 90 до 95 одсто становника који су били угрожени, а остали нешто мањи износ јер су имали и мању штету.

Цвијановићева, која је тада била премијер Српске, подсјетила је да је само по том основу издвојено 87 милиона КМ, док је неколико десетина милиона КМ уложено у путну инфраструктуру, а интервенције су биле и у водопривреди, пољопривреди и другим областима.

“Из ове перспективе ми је фасцинантно да смо се успјели брзо мобилисати. За вече смо разрадили концепт ваучера, сутрадан га усвојили и кренули у његову реализацију. Путем Инвестиционо-развојне банке Републике Српске обезбиједили смо повољне кредите и помогли свима који су претрпјели штету. То је била свеобухватна акција да се свима помогне на сваки могући начин. Не можете фингирати да имате капацитет да рјешавате проблеме, а у вријеме криза се показује да ли сте способни или не”, каже Цвијановићева.

Она је додала да проблема није мањкало ни између те двије кризе јер су 2015. и 2017. године Српску погодиле велике суше.

“Морали смо да интервенишемо јер су били огромни губици у пољопривредном сектору. Имали смо потом и велико невријеме због чега смо новац који је планиран за друге пројекте морали да усмјеримо у санирање штете. Десио се и терористички напад у Зворнику послије чега смо кренули интензивно улагати у Министарство унутрашњих послова и сектор безбједности купујући наоружање, возила и опрему”, подсјетила је Цвијановићева.

Драматична и узнемирујућа ситуација за Србе у Црној Гори

Предсједник Републике Српске Жељка Цвијановић оцијенила је да је ситуација у Црној Гори након хапшења свештенства Српске православне цркве постала драматична и узнемирујућа за Србе у овој држави.
Цвијановићева је истакла да је тешко разумјети овакву ситуацију и тешко је да се не осуди таква врста насиља и изостанак правог дијалога.

“Прије неког времена, када није дјеловало да ће бити овако драматично и проблематично, рекла сам да не разумијем зашто неке ствари тог типа не могу у једном цивилизованом друштву да се рјешавају кроз дијалог и да се види какве су потребе и да им се изађе у сусрет, да његујете један концепт у којем могу да функционишу нормално и вјерске заједнице и држава са својим односом према томе”, рекла је Цвијановићева за РТРС.

Предсједник Републике је додала да је ситуација у Црној Гори једна од ствари која дефинитивно ремети односе, али изазива и велике страхове и забуну зашто, чему служи и како изаћи из ње.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.