Цвијановић: Централизација саботирала дејтонски концепт

Бањалука - Предсједник Владе Републике Српске Жељка Цвијановић сматра да су незаконите промјене уставне структуре БиХ, за које се залажу бошњачки политички лидери, а подржава их присила коју спроводи високи представник, довеле управо до оних проблема који се спречавају Дејтонским споразумом.Владавина права и правда, нагласила је Цвијановићева, ослабљене су, а један озбиљан примјер су Суд БиХ и Тужилаштво БиХ - институције које је наметнуо високи представник супротно Уставу БиХ, који је судску власт дао ентитетима.

"Од свог оснивања Суд БиХ и Тужилаштво БиХ испољавају образац дискриминације српских жртава ратних злочина, али и поступања према жељама бошњачке Странке демократске акције", истакла је Цвијановићева у колумни, коју данас објављују "Независне новине".

Она је навела да је Међународна кризна група критиковала Тужилаштво БиХ због непроцесуирања неких од најужаснијих ратних злочина над Србима.

"Чак је и замјеник шефа америчке мисије Николас М. Хил у једном блогу који је објавио у јулу примијетио да се жгенерално сматра да је главни тужилац под великим утицајем бошњачких политичких снагаж и да постоје жпритужбе да Тужилаштво има превише тврдокорних сљедбеника СДАж", истакла је Цвијановићева.

Премијер Српске наводи да је од 7.480 погинулих српских цивила, Суд БиХ изрекао правоснажну осуђујућу пресуду за свега 10 страдалих и констатује да је ова повреда владавине права и правде створила озбиљну препреку помирењу.

Осим тога, образлаже Цвијановићева, стално повећавање институција на нивоу БиХ и потрошња која се за њих везује довели су до невјероватног расипништва.

"У свом извјештају из 2014. године Кризна група сматра да се жовај образац међународно спонзорисане изградње државе без општег локалног прихватања стално понављаж", пише Цвијановићева.

Она напомиње да је дошло до праве поплаве нових агенција, од којих многе имају просторије и запослене, али не и јасне задатке, тако да раде мало или ништа.

"Буџет институција БиХ порастао је са 281 милион КМ у 2000. години на 1,564 милијарде КМ у 2015. години", напомиње Цвијановићева.

Она је истакла да ће кретање ка ефикасној управи која почива на владавини права захтијевати прерасподјелу органа између ентитета, кантона и заједничких институција на нивоу БиХ ради усклађивања са Уставом БиХ.

"То је неопходно да би се поништиле посљедице незаконитих поступака које је, годинама након Дејтона, високи представник, путем измешетарених жбонских овлашћењаж, предузимао с циљем централизовања државе и успостављања нових органа на нивоу БиХ супротно Уставу", поручила је Цвијановићева.

Она је додала да владавина права налаже да се ова централизација поништи, а уставна структура БиХ поштује.

"Међутим, чак и независно од владавине права, ентитетске надлежности морају се вратити ентитетима из чисто практичних разлога - ефикасне владавине", сматра Цвијановићева.

Децентрализована структура успостављена дејтонским уставом, како истиче Цвијановићева, подразумијева функционалну власт, уз свођење политичког конфликта на најмању мјеру.

"Међутим, централизација надлежности на нивоу БиХ, коју је извршио високи представник, саботирала је дејтонски концепт. Форсирањем да се одлуке доносе на најконтроверзнијем могућем нивоу, централизација је максимално повећала раздор и дисфункционалност БиХ", напоменула је Цвијановићева.

Она је оцијенила да није унапријеђен ниво унутрашњег дијалога и разумијевања.

Цвијановићева наводи да је интервенционизмом систем расподјеле надлежности између различитих нивоа власти "ишчашен", а административна структура на нивоу БиХ постала прескупа и вјештачки нагомилана.

"То је сасвим супротно интенцији Дејтонског споразума, који је препознао потребу за крајње децентрализованом структуром са широким овлашћењима ентитета и кантона", сматра премијер Српске. /крај/сл/да

Власт у Српској апсолутно стабилна

Предсједник Владе Републике Српске Жељка Цвијановић рекла је да је власт у Српској апослутно стабилна и да је тако од успостављања парламентарне већине и формирања Владе након прошлогодишњих избора.
Цвијановићева је истакла да Влада Српске, упркос тешким временима и сложеној еокономско-финансијској ситуацији којом је цијела регија оптерећена, успијева реализовати планиране пројекте и активности.

"То, наравно, не иде увијек жељеном динамиком, али битно је да нисмо одустали ни од једног значајнијег пројекта, нити смо смањивали права и давања из буџета. Што се тиче политичких прилика, сматрам да смо и ту у предности у односу на други ентитет или ниво БиХ, јер власт Републике Српске почива на јасној парламентарној коалиционој већини, истестираној у претходна два мандата, што гарантује стабилност институција", навела је Цвијановићева за "Вечерњи лист", издање за БиХ.

Подсјетивши да је опозиција у једном периоду наметала тезу како су наводно близу да преузму већину у парламенту, Цвијановићева је истакла да се десило заправо супротно, јер је почело да се осипа и оно чиме су раније располагали.

Она је рекла да ће Влада настојати да испуни све обавезе до краја године упркос томе што није добила траншу ММФ-а скоро годину дана и учиниће све да буџетски корисници не трпе веће посљедице због изостанка средстава ММФ-а.

"Транше ММФ-а не добијамо скоро годину дана, јер су изостале оне које смо требали повући крајем прошле године и оне након тога, па смо опет живјели, исплаћивали плате, пензије, извршавали текуће обавезе, сервисирали дуг и по правилу, више враћали дуга, него што смо се задуживали. Изостанак средстава од ММФ-а јесте отежао извршење обавеза, и проблема јесте било, али смо функционисали", нагласила је премијер Српске.

На питање да ли очекује подршку партнера у Народној скупштини Српске за изгласавање измјена Закона о раду, Цвијановићева је рекла да је тај закон саставни дио Реформске агенде, коју су усвојили сви нивои власти, и готово све политичке партије, јер је свака од њих у владајућем блоку на неком од нивоа власти.

"Према тој логици, требало би да све те партије подрже измјене закона, али не очекујем да ће, на примјер, СДС и ПДП-НДП, иако су здушно подржали Реформску агенду у Савјету министара, подржати тај закон и у Народној скупштини Српске", додала је Цвијановићева.

Коментаришући тврдње синдиката да измјенама овог закона битно слабе позиције радника, премијер Српске је рекла да умјесто што се спекулише о неким наводно погубним рјешењима у закону, а да их нико није ни видио, било би корисније да синдикат, послодавци и Влада, у партнерству и говорећи конкретним језиком, раде на тражењу рјешења која ће бити добра, али и реална и одржива.

"Једноставно, мислим да је одбијање да се разговара пропуштање прилике да се до таквих рјешења и дође. Ником није намјера да слаби позиције радника, већ да се уважи реалност у којој функционишемо, и да се утврде приоритети, а сматрам да то превасходно значи - имати радно мјесто и добити зарађену плату на коју се плаћају порези и доприноси", појаснила је Цвијановићева.

Она је навела да Влада Републике Српске још није утврдила динамику доношења тог закона, иако су у пар наврата анализирали постојеће одредбе и упоређивали их са законским рјешењима земаља у окружењу, тако да је потпуно отворен простор за разговор са социјалним парнтерима, али и за једну ширу расправу.

Говорећи о оправданости захтјева за повећање ПДВ-а и других мјера како би се намакла недостајућа средства, премијер Српске је рекла да једино у БиХ никако није дошло до повећање стопе ПДВ-а, док су то чиниле све земље у окружењу, као и земље ЕУ током претходних година.

"Неке су то чиниле и више пута од почетка економске кризе, очито да би тиме надомјестиле недостајућа средства, користећи то као једну од мјера фискалне консолидације. Опредјељење Владе Републике Српске је да имамо диференцирану стопу, при чему би се нижа стопа примјењивала на основне прехрамбене производе, дјечију храну и одјећу, лијекове", рекла је она.

Цвијановићева је навела да се са тим не слаже ММФ, који сматра да треба задржати јединствену стопу, а у оквиру праћења реализације Реформске агенде извршити и процјену у вези са евентуалним повећањем ПДВ-а.

Што се тиче реформе пензијског система, Цвијановићева је рекла да је ММФ навео да Република Српска треба да настави са реформом, а да ФБиХ треба да уђе у реформу коју је Српска извршила прије пар година.

Она је нагласила да редовност исплате пензија у Републици Српској током свих ових година кризе није била угрожена, а у претходне двије године успјело се, кроз неколико корака, повећати пензије за више од 11 одсто.

"Све то, наравно, није довољно, али смо показали спремност да радимо на побољшању материјалног статуса најстаријег становништва. Са реформом ће се ићи даље, а паралелно мора да се јача привреда, али и рад контролних органа како би се побољшала наплата доприноса и сузбијала сива економија, а предвиђена је и реорганизација Фонда ПИО и прелазак на трезорску исплату пензија", најавила је Цвијановићева, истакавши да, у сваком случају, смањење пензија није опција, а редовност исплате ће бити обезбијеђена и у наредном периоду.

Коментаришући чињеницу да су коначно бошњачке странке у Савјету министара БиХ и федералној Влади прихватиле механизам координације у оној форми каквог га је прије двије године прихватила Влада Републике Српске, Цвијановићева је рекла да је, нажалост, изгубљено доста времена, те да је једино разумно рјешење да сваки ниво власти проводи европске обавезе у складу са својим уставним надлежностима, а механизмом координације се обезбјеђује да кретање БиХ, као сложене државе ка ЕУ буде организовано и планско, и да почива на договору и реду, а не на прегласавању и нереду.

"Не знам зашто у ФБиХ влада толика хистерија око улоге кантона у процесу европских интеграција, кад је њихова надлежност у појединим питањима евидентна, негдје имају искључиву надлежност, а негдје подијељену са ФБиХ. Али, исто тако је потпуно бесмислена и прича коју су пласирали неки политичара из Републике Српске, који су на власти на нивоу БиХ, тврдећи да се признавањем позиције кантона у механизму координације наводно ниво ентитета своди на ниво кантона, односно урушава позиција Српске", рекла је Цвијановићева.

Она је оцијенила да је то тотална глупост, јер се обавезе из процеса интегрисања једноставно алоцирају нивоу власти који је по Уставу надлежан да их проведе, и ту нико никога нити може да своди на овај или онај ниво, нити може нешто да му узурпира.

"Неки, опет, кажу како овакав механизам координације даје могућност да свако нешто блокира, али не виде да се њиме кроз различите формације политичког или оперативно-техничког карактера управо подстиче комуникација и договарање различитих нивоа власти, а тиме и проходност рјешења. Изгледа да свако види оно што жели да види, и ту нема помоћи", додала је премијер Српске.

На питање да ли је оптимиста да би БиХ могла скоро поднијети апликацију за чланство у ЕУ, Цвијановићева је рекла да би било добро да се за то што прије стекну предуслови знајући да тек иза тога слиједе теже дионице пута - добијање статуса кандидата за које се веже питање "Сејдић-Финци", потом добијање датума за преговоре, што опет може дуго да траје, а тек онда кроз преговоре долази најтежи дио пута.

"Али, ако ова мигрантска криза постане још масовнија, а ЕУ не успије у кратком року дефинисати конкретан и јединствен став по том питању, тешко ми је вјеровати да ће се ЕУ бавити нашом апликацијом, осим ако то не буде потребно као позитиван сигнал у мору политичких, економских, социјалних и безбједносних проблема које талас миграната и избјеглица носи са собом.

Не кажем да ће се умањити ангажман ЕУ према нама, али он је на један сасвим посебан начин још усмјерен на простор Балкана при чему се кроз европски пут ових земаља још увијек више настоји у њима спријечити неки потенцијално лош сценарио, него што се реално воде ка чланству у ЕУ", рекла је предсједник Владе Српске.

Говорећи о референдуму о правосуђу БиХ, Цвијановићева је рекла да је Народна скупштина Републике Српске донијела одлуку о одржавању референдума, а у међувремену су отворена врата за интензивнију расправу у оквиру структуралног дијалога, који реално, уколико за тим постоји жеља свих, може да произведе добра рјешења.

Што се тиче грађана Републике Српске, рекла је Цвијановићева, општи је став да су Суд и Тужилаштво БиХ у функцији бошњачке политике и кажњавања српског народа, и да те правосудне институције стварају правну несигурност, умјесто да дају правну сигурност, као и да се избор носилаца правосудних функција врши у затвореном и нетранспарентном систему.

"Ако скоро половина грађана БиХ има такав став према њеним правосудним институцијама, онда ваљда ту нешто треба да се предузме. То што им се говори како немају право да се о томе изјашњавају јер је то супротно овим или оним принципима неће умањити њихову жељу за референдумом, нити ће утицати да они промијене своје мишљење о тим институцијама. Значи, проблем је много већи, па му се озбиљније треба и прићи", истакла је Цвијановићева.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.