Цвијанивић: Дејтон је унутрашње питање

Бањалука - Предсједник Владе Републике Српске Жељка Цвијановић оцијенила је да је изјава британског министра спољних послова Филипа Хамонда о "распакивању" Дејтонског мировног споразума слободно интерпретирана у медијима, али уколико је тачна, онда се не може реализовати на начин како он тврди јер то зависи од унутрашњих фактора.

"Уколико је британски министар то тако рекао, те ако се не ради само о интерпретацији одређених медија, онда је то врло погрешна теза јер не може нико са стране да пријети жраспакивањемж Дејтонског споразума, ма колико моћан био, зато што то, како је сам Дејтон предвидио, зависи од унутрашњих фактора, односно сва три конститутивна народа", рекла је премијер Српске новинарима у Бањалуци.

Она је додала да би "распакивање" Дејтонског споразума било могуће само када би се тако договорила сва три конститутивна народа, јер би у супротном то била још једна врста правног или неправног насиља над међународним правом.

"Не вјерујем у такве ствари, то је идеја која би могла да потекне изнутра и ужива подршку свих. Те подршке нема, мада смо свједоци да је Дејтон у великој мјери извитоперен, од њега је доста тога окрњено, али је пракса показала да све што је остало уопште не функционише", сматра Цвијановићева.

Она је оцијенила да "експериментисање" које је долазило од међународне заједнице и високих представника није дало никаве стварне резултате.

"Према правилу смо добијали нешто горе у пракси од онога што смо имали", истакла је Цвијановићева.

Поједини медији пренијели су да је британски министар спољних послова Филип Хамонд поручио да, уколико политичари у БиХ хитно не крену у свеобухватно спровођење реформи предвиђених њемачко-британском иницијативом од прошле године, ЕУ ће потпуно "распаковати" Дејтонски споразум, што подразумијева уставне промјене које би могле скупо да коштају Српску.

Здравствени центри опремљени да благовремено збрину обољеле Предсједник Владе Републике Српске Жељка Цвијановић рекла је да је Српска уложила значајна средства у здравство и да њени здравствени центри располажу адекватном опремом и могу благовремено збринути обољеле од можданог удара.
Она је поводом обиљежавања Свјетског дана борбе против можданог удара позвала све грађане да ураде одређене налазе како би знали каквог су здравственог стања, јер је најважније дјеловати превентивно.

Премијер Српске је новинарима у Бањалуци рекла да недовољно времена посвећује свом здрављу, иако је важно да свако у том смислу буде одговоран, те је управо дуго занемарујући тромбозу, прије двије године завршила у болници.

Министар здравља и социјалне заштите Републике Српске Драган Богданић рекао је да су кардиоваскуларне болести најзаступљеније у Српској, са највећом стопом смртности и инвалидности. При томе је превенција веома значајна.

"Овом проблему треба посветити посебну пажњу јер је добро проведена превенција значајна за каснији развој болести и нежељене исходе, попут смртности и ивалидности", додао је Богданић.

Директор Универзитетско клиничког центра Републике Српске Мирко Станетић рекао је да је у овом центру прије осам година формирана Јединица за мождани удар, кроз коју годишње прође око 600 пацијената. У тој јединици је развијена метода пријема болесника у правом тренутку, давања тромболитичке терапије и осигуравања опоравка.

Он је поручио да су најбитнији квалитетна превентива и рано откривање болести, а редовни прегледи и мјерење крвног притиска, шећера и масноћа у крви, те промјене животних навика у значајној мјери могу да умање ризик од можданог удара.

Начелник Клинике за неурологију Универзитетског клиничког центра Републике Српске Душко Рачић рекао је да је мождани удар трећи узрочник смртности и да је први узрок инвалидности код оних који преживе.

"У Српској сваке године 4.500 до 5.000 људи доживи мождани удар. Подаци с којима располаже Клиника за неурологију показују да су пацијенти који су имали мождани удар у 80 до 90 одсто случајева имали повишен крвни притисак, а 80 одсто повишене масноће у крви", појаснио је Рачић.

Он је нагласио да се у Јединици за мождани удар примјењује најсавременија терапија која лијечи узрок исхемијског можданог удара, која за четири пута повећава могућност доброг коначног исхода, иако је превенција најбољи начин борбе против можданог удара.

Према његовим ријечима, у посљедње двије године Клиника за неурологију Универзитетског клиничког центра први пут је забиљежила тренд смањења обољелих и умрлих од можданог удара.

"Класични фактори ризика - повишен крвни притисак и повишене масноће у крви, физичка неактивност и стрес карактеристични су за старију животну доб. Све више сагледавамо факторе ризика карактеристичне за млађе особе и према њима дјелујемо превентивно, као што су неке крвне и имонолошке болести", додао је Рачић.

Љекари и медицински кадар Клинике за неурологију Универзитетског клиничког центра Републике Српске, заједно са Удружењем неуролога Републике Српке, обиљежили су данас у Бањалуци Свјетски дан борбе против можданог удара бесплатним

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.