Човић: Процес против Додика има обиљежја политичког

МОСТАР - Предсједник ХДЗ-а БиХ Драган Човић изјавио је да иако судски процес против Милорада Додика "наизглед има сва обиљежја политичког процеса која су се покушала уклопити у оквир Казненог закона", поштивање пресуда судова је кључно за функционирање нашега друштва.

Када је у питању најављени референдум у Републици Српској о пресуди Додику, Човић сматра да, уопштено говорећи, референдум представља дубоко укоријењену праксу широм земаља Европе те, као препознат демократски механизам, носи важну улогу у колективном изражавању ставова.

"У овом конкретном случају не мислим да ће помоћи да провођење републичког референдума било што промијени када је у питању пресуда Суда Босне и Херцеговине. Међутим, иако нам резултати потенцијалног референдума могу поближе показати разину особног повјерења одређеног дијела јавности према нашим институцијама, сматрам да ово питање треба даље препустити надлежним ауторитетима", казао је Човић у интервјуу Вечерњем листу БиХ, преноси Фена.

Он је подсјетио да је ОХР небројено пута изравно утицао на изборни процес, односно на провођење изборних резултата, измјене Устава и закона, али и вршио санкционисање појединаца.

"Тај процес међународног дјеловања још није завршио", сматра Човић, те изравно штети европском путу БиХ.

"Све досадашње одлуке међународних институција 30 година након Дејтона нису успјеле хармонизирати наше друштво, чему најбоље свједочи криза у којој се тренутачно налазимо. Увјерен сам да било који нови политички, уставни или кадровски - особни 'потхват' међународних чимбеника неће ништа добро донијети ни Босни и Херцеговини ни њезиној стабилности, а особито не нашем међународном угледу", истиче Човић.

Улога међународне заједнице у БиХ, каже он, мора се у најскоријем року трансформирати у партнерску улогу како бисмо, тиме охрабрени, сами доносили одлуке о својој будућности.

"Потези међународне заједнице, који су све чешће разједињени, не смију стварати нове проблеме у функционирању институција БиХ. Изборни процеси постоје с разлогом, а тај разлог је да демократски изабрани представници преузму власт, ауторитет и одговорност над обликовањем и управљањем Босном и Херцеговином. Тако да нам је јасно да све док и даље посежемо за алиби-политиком, нарушавамо суверенитет властите државе и умањујемо вриједност њезиних унутарњих, демократских изборних процеса", поручио је Човић.

Говорећи о позивима да "окрене леђа Додику" након пресуде како би се спријечио даљњи политички конфликт, Човић је казао да власт не функционише на "окретању леђа", већ примарно на јасно израженом и вјерном партнерству.

"Босни и Херцеговини потребни су мир, дијалог и сурадња, а никако кратковидно кориштење запаљиве реторике за властиту, иако краткотрајну, политичку добит. Знајући да се Босна и Херцеговина из бројних разлога често назива "буретом барута", јасно нам је да је крајње неодговорно служити даљњем подизању напетости и нестабилности. То никада није била и неће бити политика ХДЗ-а БиХ. Ми ћемо наставити предводити процесе који изграђују боље прилике за наше житеље, а с ким ћемо то чинити, овиси о онима који морају бити спремни проводити своју ријеч, градити еуропску будућност и с нама штитити Устав и његово наткровљујуће начело, које је управо било потицај за неовисност наше домовине", казао је Човић.

Он сматра да ће крај кризе свакако бити видљив до општих избора 2026. године, али "на нама је да до тада искористимо вјештине управљања овим обликом криза, а тијеком повијести смо их изградили, те у миру и стабилности припремимо институције да осигурају економску и социјалну стабилност, чиме ће се окончати ово неуспјешно партнерство успостављено 2022. године".

Додаје да међународна заједница, тражећи рјешење за Додика, жели уједно ријешити и проблем коначне укључености ОХР-а у систем одлучивања. Односно, жели коначно ријешити питање једнакоправности трију конститутивна народа.

"Измјена уставне архитектуре којом би се кроз више федералних јединица, од чега би најлогичније рјешење захтијевало три, трајно децентрализирала власт у БиХ модел је на којему се ради као трајном и одрживом рјешењу за Босну и Херцеговину након 30 година разних неуспјелих преинака и наметања. Видно је да све већи број међународних актера увиђа ове наше темељне проблеме и изазове те да дијалози на највишим разинама све чешће зазивају поштивање уставног поретка. Међутим, Устав, као највиши правни акт државе, није и не може се третирати као а ла царте документ. Устав БиХ садржи бројне и недвосмислене одредбе о равноправности хрватскога народа, који је интегрални елемент не само оснивања већ и функционирања сувремене БиХ. Управо највеће свјетске администрације данас својим упливом желе помоћи носитељима власти уиме трију конститутивних народа да заједно понуде ову уставну измјену. Оно што свима, и унутарњим и међународним дионицима, треба постати јасно јест да Хрвати никада неће допустити испуњавање циља деконституирања хрватскога народа. Хрватски су бранитељи гинули за ову државу, хрватска ће је политика у миру сачувати и хрватски ће народ, у коначници, уживати сва своја уставна права", поручио је Човић.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.