Човић: Приоритет интензивна сарадња с предсједницима у регији

Сарајево – Пресједавајући Предсједништва Босне и Херцеговине, Драган Човић, сматра да је основни предуслов за разговор о спајању, односно истовременом одржавању опших и локалних избора у БиХ, доношење новог Изборног закона.

- Да би уопште разговарали о томе треба нам изборни закон и ја сам увјерен да добар дио оних који креирају политику у БиХ размишљају о томе да се споје локални и општи избори и да имамо један изборни циклус у четири године. Да би до тога дошли и када би то било, идуће године или тек за три године, морамо прво имати врло јасно изборно законодавство које то омогућава и зато сам увјерен да ћемо ми до краја ове године добити нови изборни закон - казао је Човић у интервјуу Фени поводом преузимања пресједања Предсједништвом БиХ.

Он истиче и како је промјена изборног законодавства први корак у неопходној реорганизирацији државе. Хоћемо ли у томе успјети, каже, зависи од тога хоћемо ли прво остварити све ово око реформске агенде, мапе пута за ЕУ, која ће од свих у БиХ тражити да се много енергичније проводе реформе.

- Ми до краја ове године из темеља морамо изанализирати реформу Изборног закона и припремити његово усвајање у Парламенту. Ако то успијемо, не видим зашто се идуће двије године не бисмо бавили унутрашњим промјенама  БиХ уважавајуће ставове свих страна и причу о Дејтону, заштити неких стечевина из Дејтона, али и отварања новог европског пута. По мом мишљењу, 20. годишњица Дејтонског споразума требала би бити догађај којим лагано улазимо у бриселск фазу. Зато нам треба и координацијски механизам и ова мапа пута у идућих 15 дана - истиче Човић.

Увјерен је да је у овом временском року могуће усугласити оба документа. О томе је, каже, разговарао пуно и с еуропским званичницима.

- Усугласили смо да је ово прави тајминг за ствари које су између нас у БиХ већ усуглашене, да их коначно преточимо у нешто конкретно и створимо услове да с њима из ЕУ интензивно преговарамо у деветом, десетом и једанаестом мјесецу ове године. Ако се то ријеши увјерен сам да ћемо ми већ у септембру имати дипломате из ЕУ на највишем нивоу у Сарајеву. Значи, искључиво је то наш интерес, а они кажу да нас подржавају и да чекају да направимо први искорак. Ја сам и замољен да у том смислу покушам повезати нешто што за некога изгледа и немогуће. Због тога сам ових дана разговарао и с господином Милорадом Додиком и госпођом Жељком Цвијановић, као и прије неколико дана с господом Бакиром Изетбеговићем и Денисом Звиздићем. Вјерујем да ћемо у Предсједништву на сједници у четвртак прецизирати ствари на начин да тројица чланова Предсједништва, који су уједно и предсједници странака које нонимално чине власт на нивоу БиХ, имају капацитет и провести договор одмах на тој разини. Ако смо то у стању искоординирати с оба ентитета и са свим жупанијама ја не видим разлог зашто у наредних 15 дана не бисмо могли урадити оно што нисмо успјели у задњу годину или двије - каже Човић.

Апсолутно је, истиче, свјестан да је тренутни политички и сваки други амбијент у БиХ врло неповољан. Међутим, додаје, ми у БиХ никада нећемо имати бољи амбијент.

- Будемо ли чекали тај бољи амбијент од свега овога нема ништа. Ја сам сигуран да ми унутар БиХ морамо донијети одлуку да правимо промјене и онда тражити помоћ пријатеља из иностранства. Ако будемо чекали да нам промјене дођу извана, од тога, понављам, нема ништа, појашњава предсједавајући Предсједништва БиХ.

На питање што уколико БиХ не искористи ни ову прилику и може ли због евентуалне промјене глобалних приоритета и политике БиХ дугорочно изгубити шансу за еуроатлантске интеграциије, Човић каже да није сигуран да су сви у БиХ свјесни ове опасности.

- Вјеројатно има и оних калкуланата којима би одговарало да се одржи статус љуо, јер у таквој ситуацији најбоље „пливају". Увјерен сам да не смијемо размишљати о томе да нећемо успјети. И ја ћу се тако и понашати, а лако је казати што ће бити ако не успијемо – имаћемо једну бару из које нитко неће видјети излаза - каже Човић.

Након сусрета с бившим предсједником САД-а, Билом Клинтоном и недавног боравка у Бриселу, у јавности  су се појавиле оцјене како међународна заједница сада управо од Човића очекује да буде фактор стабилизације, нека врста моста између два поприлично удаљена политичка пола у БиХ – бошњачког и српског. На питање доживљава ли и он тако своју улогу и је ли ју спреман преузети, Човић каже да је одлучан тражити „додирне точке" у БиХ и помоћи да земља крене напријед.

- И господин Клинтон и неки други с којима разговарам задњих дана понекад и такво нешто кажу, али ја сам врло реалан у свему томе. Најгоре је је бити између људи које треба измиривати, нарочито у ексцесним ситуацијама. Тада имате врло мале шансе за успјех, односно много већа вам је шанса да будете потопљени заједно с идејама које заступате.Али, ја се не бавим политиком да бих уживао у њој. Ја прије свега желим врло јасно и часно одрадити ове три године преосталог мандата на начин да неке ствари рјешимо и БиХ повучемо напријед и због тога ћу ја чинити све да у БиХ међу политичарима градим пријатеље. Ја особно нисам никога мрзио, нити знам мрзити па и на људе који ми можда нису пријатељи никада нећу гледати као на непријатеље. Тако да та улога, ма колико била незахвална, није мени наметнута у задња два или три мјесеца. Исто сам ја мислио и када су по мени ударали прије неколико мјесеци, три или пет година. Мој је задатак и онда био као човјека који се родио овдје, који доживљава БиХ као своју домовину, да покуша тражити додирне точке између свих тих полова који су некада и неспојиви. Ја мислим да је то изазов и дубоко вјерујем да БиХ може бити мјесто лијепог живљења и примјер за све друге, само се морамо у једном тренутку извући из живог пјеска у којем се тренутно налазимо. И због тога позивам све да промовишемо ове вриједности, а колеге политичаре да разлучимо што је то стратешки битно за наше народе и цијелу земљу, а што је дневна политика – каже Човић.

Један од приоритета које истиче током осмомјесечног предсједања државним предсједништвом је интензивна сурадња с предсједницима у регији. Упитан је ли најбољи формат за то регионално окупљање, попут „Брдо процеса" или билатерални контакти с предсједницима, Човић каже како и један и други облик сурадње имају свој значај.

- Процеси као што је „Брдо процес" су добродошли и они су и установљени управо због сарадње, али они су много шири од ове четири земље о којима ми најчешће говоримо – БиХ, Хрватској, Србији и Црној Гори. Динамика тог процеса је таква да билатерални састанци само помажу, јер омогућавају припрему и конкретизацију многих питања. Ја ћу стално заговарати сусрете са сусједима као приоритет свих приоритета. Један, Хрватска, већ је у НАТО-у и ЕУ, друга два, Црна Гора и Србија су нешто испред нас, али на истом путу на којем смо и ми. Сарадња с њима нам омогућава да изградимо односе у којима ћемо се међусобно лакше разумјевати, односе у којима нећете било чију грешку или иступ сматрати погубним, већ ћете тражити излаз из свих проблема - појашњава Човић.

Од сутрашњег сусрета чланова Предсједништва БиХ с премијером Србије, Александром Вучићем, Човић очекује да снажно допринесе смиривању ситуације након напада на Вучића у Поточарима.

- БиХ нити њени сусједи не могу профитирати на било каквом актуалном или сукобу из прошлости. Зато очекујем да оно што нам се догодило у Сребреници, али и овај састанак у Београду, буде нова шанса и искорак да реално сагледамо проблеме из прошлости. Једна страница се мора затварати. Имају друге институције које се требају бавити прошлошћу, а ми се требамо бавити реалним животом и односе међу нашим земљама довести на разину пријатељских – сматра Човић.

Када је у питању функционисање државне власти Човић каже да је ријешено питање попуне упражњених позиција у агенцијама и другим институцијама.

- Политички договор је постигнут и Вијеће министара је требало промијенити правилнике и ових дана ће бити расписани конкурси за све упражњене позиције. Крај седмог мјесеца је крајњи рок да се распишу конкурси за све упражњене позиције на разини БиХ. Реално је да на јесен имамо попуњена на руководна мјеста у државним институцијама - истиче Човић.

На федералној разини, ипак, промјена  парламентарне већине и улазак нових партнера у власт умјесто Демократске фронте (ДФ) умногоме ће зависти од статуса актуалног допредсједника Федерације који је из ДФ-а.

- Морамо бити озбиљни и морамо рашчистити које позиција, а ко опозиција. Не можете бити опозиција, а имати потредсједника Федерације. Мени је сасвим јасно да ако имамо такав однос то неће функционисат. Поготово ако се неко жели на сваки начин позиционирати као опорба. Ако то не рашчистимо улазити у нове преинаке Владе Федерације било би авантура. Мораћемо се ових дана позабавити тим питањем, сјести с господином Жељком Комшићем и многим другим из опозицјие и отворених карата заиграти. Или омогућите овој влади да нормално ради или престаните дјеловати против владе, јер сте дио тима, имате потредсједника Федерације. Опредијелите се што желите. Нисам сигуран да ћемо то ријешити, а у том случају нећемо моћи завршити овај процес и узалуд се надамо да ћемо извршити реорганизацију владе. Оваква власт може функционисати до краја изборног циклуса. Ја не могу размијети да нетко жели неред, али чињеница је да они који данас зазивају промјену Владе ФБиХ која тобоже ништа не ради, само требају видјети што су они радили протекле четири године. Тешко да иједна влада може бити гора од ове прошле. Неко мисли да се све то заборавило. Ја их позивам да сједнемо и неке ствари заједно радимо. Будите опозиција ако сте се одлучили на то, али неке ствари које су стратешки интерес БиХ су нам заједнички интерес – закључује Човић у интервјуу Фени.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.