Човић отворио карте

САРАЈЕВО - ХДЗ БиХ јуче је, упућивањем измјена Изборног закона БиХ у парламентарну процедуру, вратио на дневни ред ту причу, прије свега дио који се тиче избора чланова Предсједништва, а тиме је ставио на тест потенцијалне партнере у власти у Сарајеву од чијих гласова зависи и епилог овог покушаја на којем сљедбеници политике Драгана Човића инсистирају годинама.

Измјена Изборног закона БиХ била је једна од кључних ставки у споразуму који су на почетку овог мандата власти на нивоу БиХ потписали СНСД, ХДЗ и бошњачки блок "тројка" у којем су СДП, НиП и Наша странка. Међутим, у протеклим мјесецима, док је коалиција у том саставу функционисала, фокус је углавном био на другим законима, које је, с циљем напредовања на путу ка ЕУ, од домаћих званичника тражила бриселска администрација. 

Након што је, с друге стране, постало извјесно да ће нови партнер у власти са ХДЗ-ом и бошњачким странкама бити опозиција из Српске, предвођена са СДС-ом, ПДП-ом и Листом за правду и ред, ХДЗ је објелоданио да ни овај пут не желе да пропусте прилику да добију подршку за другачија изборна правила и да је то један од услова за преговоре те партнерство на крају. 

Најновији приједлог у процедуру усвајања упутила је делегат те странке у Дому народа Парламентарне скупштине БиХ Марина Пендеш и о њему ће већ сутра бити дискутовано на хитној сједници тог дома. Кључна ствар коју ХДЗ жели да промијени, уз избор чланова Централне изборне комисије БиХ, јесте долазак до столице хрватског члана Предсједништва БиХ који се бира међу кандидатима из ФБиХ. 

Циљ је спријечити да на тој позицији, што се већ поновило неколико пута, не дође Жељко Комшић (ДФ) или неко други ко није, како наводе у странкама окупљеним око ХДЗ-а, легитиман представник хрватског народа у БиХ. 

- Изабран је кандидат који добије највећи укупан број гласова међу хрватским кандидатима у ФБиХ уз услов да је тај кандидат освојио највећи број гласова међу хрватским кандидатима у најмање три од пет кантона и то Херцеговачко-неретванском, Средњобосанском, Западнохерцеговачком, Кантону десет и Посавском. Уколико кандидат који је освојио највећи број гласова у ФБиХ не задовољава наведени услов, узима се сљедећи кандидат с листе хрватских кандидата по броју гласова и тако до краја листе, док не буде пронађен кандидат који задовољава наведени услов - пише у измјенама које је предложила Пендешева у име ХДЗ-а. 

Даље је наведено да би, у случају да ниједан кандидат не испуњава услове, члан Предсједништва постао онај који има већину гласова у два од пет кантона те ако и то не буде испуњено, да би била довољна већина у једном од пет наведених кантона.

- Члана Предсједништва који се непосредно бира са територије Републике Српске - једног Србина - бирају бирачи уписани у Централни бирачки списак за гласање у Српској. Изабран је кандидат који добије највећи број гласова - пише у приједлогу, уз ставку да одредбе за избор чланова Предсједништва БиХ важе до измјене Устава БиХ у складу са одлукама Европског суда за људска права. 

Да ће управо измјене Изборног закона бити услов за преговоре, потврђено је и током посљедњих састанака странака које би требало да чине окосницу на нивоу БиХ након разилажења "тројке" са СНСД-ом, али и одмицања ХДЗ-а од странке Милорада Додика. 

Посљедњи у низу састанака бошњачких странака и ХДЗ-а, с једне стране, те представника опозиционих странака из Српске почео је у послијеподневним часовима јуче у Сарајеву. Потврђено је да нису ништа потписали, а лидер СДП-а Нермин Никшић је одговорио на питање о приједлогу ХДЗ-а. 

- Приједлог нисам видио, послаће нам га. За СДП није довољно само да буде спроведена одлука Уставног суда БиХ, већ и оног у Стразбуру. ХДЗ има друге приоритете и да ријеше тренутно питање, али нема условљавања - рекао је Никшић. 

Сличан приједлог изборног закона, такође на приједлог ХДЗ-а БиХ, добио је, наиме, подршку у Дому народа у јуну 2022, али никада није даље прошао кроз Представнички дом Парламентарне скупштине БиХ у којем треба да буде усвојен у истом облику. 
Осим ХДЗ-а у Дому народа тада су за тај приједлог гласали делегати из СНСД-а, Младен Босић из СДС-а је био суздржан, а против Златко Милетић, који је и тада, као и сада, био делегат у Клубу Хрвата те бошњачки делегати из СДА, на челу са Бакиром Изетбеговићем, затим Муниб Јусуфовић из СББ-а и Денис Бећировић из СДП-а. 

Чак и ако сви партнери подрже приједлог ХДЗ-а, прва препрека постоји већ у Дому народа, односно у Клубу Бошњака под условом да три делегата која нису из "тројке", односно из СДА, СБиХ и ДФ недоласком на сједницу сруше кворум, ако се узму у обзир ранији ставови у том погледу. 

Црна листа 

Осим о промјени изборних правила на дневном реду хитне сједнице наћи ће се још један приједлог. Ријеч је о приједлогу којим би се особама са америчке листе санкционисаних особа омогућиле исплате плата у готовини.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.