Човић: Отишло се предалеко

МОСТАР - Право извориште кризе је непоштовање Устава БиХ. Ми морамо поштовати Устав и његовати уставно родољубље. Ако то успијемо, онда ће кризе бити и ријеђе и кратко ће трајати. Неће бити оваквог интензитета и неће се стварати забринутост ни унутар земље, а ни у окружењу.

Изјавио је ово у интервјуу допредсједавајући Дома народа БиХ и предсједник ХДЗ БиХ Драган Човић. Он сматра да је проблем у жељи и потреби да се остваре политички циљеви који се нису остварили кроз протеклих 15 до 20 година, гдје се политика темељи на бројности и приказује грађанским концептом, а коју одликује жеља за доминацијом. Одговор из Републике Српске је отпор који прелази у класични сепаратизам. Ни једно од тога, поручује Човић, не може проћи у БиХ.

Три конститутивна народа

– Заглавни камен БиХ су њена три једнака конститутивна народа. БиХ се и кроз историју увијек базирала на заједништву три народа и њиховом легитимном представљању. Када се то наруши онда имамо овакав амбијент за кризе – сматра Човић.

Говорећи о тренутној политичкој ситуацији у БиХ Човић каже да је тешко уопште дефинисати ко је позиција, а ко опозиција, обзиром да на различитим нивоима власти постоје различите коалиције, а при томе и подијељена уставна овлаштења између разних нивоа који су принуђени сарађивати.

– С ким данас можете сједити и нешто договарати а да се то може спровести у пракси? То је право питање, како спровести оно што договорите. Ми из ХДЗ, па и ХНС, разговарамо са свима, да буде врло јасно. Због овакве структуре БиХ принуђени смо разговарати са свима. Отворили смо разговор с највећим бројем странака које имају утицај кроз Парламентарну скупштину БиХ, односно парламенте ентитета. То иде тешко јер су неки ставови заковани и полако се заузимају позиције пред Опште изборе 2026. године. Посебно зато што смо на претходним изборима „елиминисали“ СДА као доминантну странку код Бошњака. То је и доживљено тако – као елиминација и наравно да ти људи желе данас створити амбијент који ће им омогућити доминацију на предстојећим изборима – истиче Човић.

Додаје да ХДЗ БиХ у тим разговорима нуди и рјешења, а као примјер наводи хитну сједницу Дома народа ПСБиХ на којој би се као прве тачке дневног реда разматрала два европска закона, Високом судском и тужилачком савјету, те о Суду БиХ.

– Наравно, ми смо на дневни ред ставили и Изборни закон, али тек иза ова два европска закона. Тиме смо омогућили онима који се хвале својим односом према европској амбицији Босне и Херцеговине да то демонстрирају и у пракси, гласајући за законе које је Европска унија поставила као услов за отварање преговарачког процеса. Онда нам остаје само једно питање, а то је да Савјет министара именује главног преговарача и његове замјенике. Укратко, то је начин како мислимо изаћи актуалних изазова – појаснио је Човић.

По њему је приоритет и усвајање државног прорачуна, а ако неко жели, додаје, расправљати о смјени појединих функционера то може учинити и за два или три мјесеца, након што се заврше приоритетне активности око европског пута БиХ.

Када је у питању хрватска позиција у БиХ, Човић каже да су три кључна циља – мир и стабилност БиХ, евроатлантске интеграције и једнакоправност три народа кроз поштивање Устава БиХ.

– То је Изборни закон који се тиче легитимног представљања у Предсједништву БиХ. Мислимо да је сада задњи тренутак да то питање коначно завршимо. Када разговарамо с њима, већина колега се слаже око тога, па чак и јавно иступа, да није у реду да други Хрватима бирају њиховог члана Предсједништва. Међутим, ми већ четири циклуса имамо два бошњачка члана Предсједништва БиХ, што год ко о томе рекао. То треба промијенити. Хоћемо ли за пет или шест мјесеци доћи у позицију да можемо причати о промјени Устава БиХ, а тиме и спровођењу пресуда из Страсбоурга, волио бих да можемо. Мислим да је двотрећинска већина тешко достижна и зато тражимо да се измијени Изборни закон у погледу избора чланова Предсједништва БиХ и да се барем ту ситуација релаксира, јер за то имамо капацитет – каже Човић.

Некоректно је, додаје, да партнери из Сарајева не желе зауставити праксу избора два бошњачка члана Предсједништва БиХ, а истовремено траже од Хрвата да „спашавају ситуацију“ и изводе земљу из институционалне кризе.

Он негира оцјене да је позиција члана Предсједништва БиХ протоколарна, јер је у садашњој ситуацији, каже Човић, цијели један конститутивни народ потпуно одвојен од спољне политике, кроз именовање дипломата, као и из монетарне политике јер се зна да Предсједништво именује управу Централне банке БиХ. Ту постоји и искључивање Хрвата из војне политике, јер Предсједништво именује челнике ОСБиХ. Надаље истиче и како је Предсједништво формални предлагач  буџета БиХ.

– Нећемо дозволити да Хрвате у Предсједништву БиХ представља било ко до представници које ће изабрати хрватски народ. Ако се партнерима не свиђа наш приједлог, а ово је један од десет приједлога који смо нудили у задњих 20 година, нека они понуде неки који ће осигурати репрезентативност Хрвата и ми ћемо га прихватити - поручује Човић.

“Криза може потрајати”

Он каже да садашња криза теоријски може потрајати до избора идуће године, а ако се то догоди, онда ће се она продубити и додатно продужити. Рјешења, додаје, нису једноставна, али су могућа.

– Отишло се предалеко, али рјешење постоји. Морамо га на неки начин и уклопити у правни оквир Босне и Херцеговине. Иако то данас изгледа доста сложено, мислим да има институција које на том већ раде и покушавамо пронаћи рјешење – каже Човић.

Када је у питању улога САД и ЕУ, он очекује другачији начин њиховог ангажовања у БиХ. Истиче да домаћи политичари често користе странце као алиби, пребацујући на њих одговорност за доношење одлука.

– Догодило нам се оно што смо зазивали прије пар година. Уморили су се од нас и ми нисмо више тема ни за једним столом. Једно су вријеме овдје имали јако изражен интерес. Слали су доста јаке људе који су овдје у бити представљали власт. Кад би они казали да усвојимо неки закон, ми бисмо то усвојили. Не можемо тако функционисати. Ми морамо чувати и штитити интересе БиХ и остати међу онима који желе приступити европској породици – наглашава предсједник ХДЗ БиХ.

У разговору, Човић је одбацио тврдње како се лично налази под међународним притиском, али додаје и да се не жели никоме правдати, ни изван БиХ, али ни на домаћој политичкој сцени.

– Колеге с којима радимо често кажу да ХДЗ или ја лично требамо доказати јесмо ли за ово или за оно. Коме ћете се доказивати? Зашто? Па једини смо који искрено желимо европски пут. Једини који јасно и гласно говоримо да желимо уставом дефинисану БиХ као своју домовину. Ми баш никоме не чувамо леђа. То су најбоље могли осјетити колеге из опозиције Републике Српске којима смо рекли: „да би ми нешто промијенили дајте ви покажите досљедност – да пратите европски пут и да уважавате једнакоправност и једнакост три конститутивна народа“. Оставили смо неки рок који још увијек траје да завршимо ова питања и да онда потпуно другачије поставимо ствари – поручио је Човић.

Прокоментарисао је и позиве да Кристијан Шмит промијени закон како би се могао именовати нови министар безбједности БиХ на приједлог опозиције из Српске.

– Ако ми мијењамо законе или устав због кризе, гдје смо стигли? Уосталом, нека ми кажу, је ли Министарство безбједности лошије функционише зато што недостаје једна особа? Ја мислим да оно добро функционише. Управо тај Устав је зауставио рат и донио мир. Пуно других ствари није, али је донио мир. И данас, без обзира чија је идеја да високи представник то мијења, је крајње опасна и лицемјерна према БиХ – рекао је он.

Негативне посљедице 

На крају је одговорио и на питање о могућим негативним посљедицама нарушених партнерских односа на нивоу БиХ по функционирање власти у Федерацији БиХ.

– Ми се трудимо Федерацију, с те стране, заштитити. Овдје имате редовитост комуникације. Неке ствари иду споро, али скоро су сва питања дошла на ред – и она кадровска, и закони. Једини закон око којега смо имали проблем, јер нам се опет неко потура извана, јест јужна плинска интерконекција. Међутим, и то ћемо ријешити. Учинићемо све да очувамо стабилност Федерације. Досад смо успјели, а мислим да ћемо успјети и убудуће - поручио је Драган Човић.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.