Човић и Изетбеговић поново у редовном контакту

​САРАЈЕВО - Лидери СДА и ХДЗ БиХ, Бакир Изетбеговић и Драган Човић, поново разговарају онако као некада, пише сарајевски „Аваз“ и додаје да то нису обични политички састанци, иако ће некоме то тако изгледати.

Ријеч је, кажу, о предсједницима најјачих бошњачких и хрватских странака у БиХ, а њихов однос одавно није само страначко питање. Од односа Бошњака и Хрвата у великој мјери зависи функционисање Федерације, али и стабилност цијеле државе.

Зато је, наводе, важно што се отворио директан канал између Изетбеговића и Човића.

„И није до тога дошло преко ноћи. Њих двојица састали су се у новембру 2025. године, што је био први сусрет након више од двије године. Човић је потом мјесецима разговарао с бошњачким вјерским и друштвеним круговима. У јуну је јавно рекао да са СДА мјесецима интензивно ради на 'релаксацији односа' с Бошњацима и да је то 'прави пут'. Прво су се тражиле додирне тачке изван класичне страначке политике, а онда је обновљен директан разговор с Изетбеговићем“, пише „Аваз“.

Колико год СДА и ХДЗ имали различите ставове, напомињу, много је опасније када између Бошњака и Хрвата нема разговора него када разговор постоји, иако су ставови супротстављени.

Подсјећају да је Изетбеговић прије неколико дана, говорећи управо о преговорима с Човићем, јасно повукао границу. Рекао је да хрватска права треба поштовати, али један хрватски глас не може вриједити као десет или једанаест бошњачких.

„Разговор не значи капитулацију. Ако Бошњаци желе да заштите државу, морају разговарати са свим политичким актерима који имају стварну политичку тежину. Посебно је опасно оставити простор да једини озбиљан политички канал буде онај између Човића и Додика. Јер ако њих двојица наставе да координирају, а бошњачка политика остане по страни, о питањима која одређују будућност државе може се разговарати без представника најбројнијег народа. То не мора одмах значити тренутну подјелу БиХ. Много опаснији је процес који долази постепено. Кроз институције, територијалне односе, економију и расподјелу политичке моћи Бошњацима се може сужавати простор одлучивања“, пише „Аваз“.

Наравно, додају, будући разговори не треба да остану на релацији СДА–ХДЗ. Након избора у њих ће се морати укључити и друге бошњачке и пробосанске странке које ће, врло вјероватно, заједно са СДА и ХДЗ-ом чинити нову политичку окосницу власти.

„Разговор Изетбеговића и Човића зато може бити почетак ширег политичког договора. Исто вриједи и за Хрвате. Ни њихов интерес није да однос према Бошњацима граде само кроз блокаде, међународне притиске или договоре са српском политиком“, пише „Аваз“ и додаје:

„Човић има своје интересе. Изетбеговић има своје. Али држава БиХ не може бити талац њихових неслагања. Не морају се њих двојица вољети. Али морају разговарати. Јер за Бошњаке је много сигурније имати отворен политички канал према Хрватима него остати изолован док Човић и Додик координирају своје политичке циљеве“.

А за БиХ је, кажу, још важније да се њена будућност договара у БиХ.

„Не у амбасадама, преко међународних притисака или тако што ће неко извана одређивати ко ће с ким правити власт. Него за столом, између оних који у овој земљи морају живјети и након што избори прођу“.

Наводе, између осталог, и да би у најцрњем хипотетичком сценарију Бошњаци могли доћи у ситуацију да имају демографску већину, али све мање политичке моћи изван неколико својих најјачих центара - Сарајево, Зеница и Тузла.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.