Човић: ХДЗ БиХ игра на отворене карте

Мостар – Лично се не осјећам одговорним због тога што није дошло до имплементације пресуде Европског суда за људска права из Стразбура у случају „Сејдић – Финци", истакао је у интервјуу за Агенцују Анадолија Агенцy (АА) Драган Човић, предсједник Хрватске демократске заједнице (ХДЗ) БиХ.

„Били смо на добром путу да Босна и Херцеговина ријеши то питање: потписали смо прошле године догововор у Бриселу у октобру, договор према којем смо утврдили да један народ неће другоме бирати њихове представнике. Игром кроз отварање техничких питања, односно путем изборних правила о начину имплементације како то да се осигура одједном су се томе успротивили представници СДП-а и бошњачких представника", навео је Човић.

Он је истакао како Босна и Херцеговина „може да опстане једино као европска држава у којој ће бити загрантована права свих народа на једнакоправан начин".

Укидање Федерације БиХ

За ХДЗ БиХ је, навео је Човић, прихватљив сваки модалитет који ће значити рјешење: индиректан избор чланова Предсједништва БиХ у Парламентарној скупштини БиХ, директан уз успоставу два изборна подручја са осигуравањем механизама да сваки народ изабере свог представника или чак и утврђивање асиметричних рјешења.

„У БиХ је све асиметрично, па не видим разлога што је проблематично да се у Републици Српској члан Предсједништва БиХ бира директно, а у Федерацији БиХ два индиректно. Стално се провлачи прича како они који то подрже су на лошем путу. Сви они који воле БиХ знају и схватају да је она заједница Хрвата, Бошњака, Срба и свих њених грађана који се тако не изјашњавају", оцјена је Човића.

Као одговор на стална позивања на укидања кантона у Федерацији БиХ предсједник ХДЗ-а БиХ, истакао је за АА како нуди друго рјешење: „укинимо Федерацију БиХ и добићемо још јефтинији систем".

„Зашто рјешење не би могло бити у увођењу више жупанијских/регионалних подручја унутар ФБиХ: два, три, четири или пет сукладно договору. Ако уведемо систем којим ћемо заштитити мање бројни народ унутар тих подручја не видим разлога за било какву бојазан. Стално подметање ХДЗ-у БиХ и хрватском народу да као желе свој ентитет и као да тиме рјешавају свој проблем је неодговоран приступ који се злоупотребљава у политичке сврхе. Ко се поиграо са хрватским народом: Зар то нису учинили други избором Жељка Комшића за хрватског члана Предсједништва БиХ иако лично немам ништа против њега. На то нема одговора и нитко се од бошњачких представника од тога не ограђује. Хрватско питање је отворено до краја и кад ми тражимо рјешење нама се приписује да кроз неки трећи ентитет желимо распад БиХ. То није точно ни у једном елементу", став је Човића.

Ништа од пресуде Сејдић - Финци

Предсједник ХДЗ-а БиХ наглашава да „Бошњаци, Срби, али и међународна заједница морају разумјети захтјеве хрватског народа да желе да они бирају своје представнике, те да што прије то буде тако прије ћемо се окренути будућности".

„Прича коју ми заговарамо је она која јача БиХ, а не уводи никакав дисконтинуитет територија ни формално ни неформално. ХДЗ БиХ игра посве отворених карата: не може се и не смије изигравати хрватски народ. Требају сви заједно сјести и изнаћи задовољавајуће рјешење за све", закључио је Човић.

Прије годину дана је био оптимиста, каже Човић и вјероватно како ће имплементација пресуде Европског суда за људска права из Стразбура бити проведена. Сада, када је остало свега око мјесец дана до расписивања општих избора у БиХ, цијени да се то неће десити.  То посебно став је Човића, јер је нужно измијенити Устав БиХ, али и Изборни закон БиХ, што је веома тешко учинити за тако кратко вријеме.

Стога, оцјена је,  Човића „октобарски избори у БиХ када је у питању хрватски члан Предсједништва биће проведени по тренутно важећем Уставу БиХ".

Предсједник ХДЗ-а БиХ, за АА  је истакао како „је велика штета што априлски  пакет уставних промјена из 2006. године није усвојен у парламентарној процедури".

„Да смо тада усвојили рјешења која су нуђена не бипроблема нити пресуде Европског суда за људска права. Чак су одредбе уставних реформи садржавали и неколико кључних сегмената према којим су сви закони који су увјет за Европску унију усвајани по специјалним одредбама. Тада смо урадили веома добар посао и драго ми је што сам био један од потписника таквих рјешења. Али, недостајала су само два гласа из Федерације БиХ. Да је тога било сада би све било другачије. Стога сада причати о кривњи ХДЗ-а БиХ је неодговорно", закључио је Човић.

ХДЗ БиХ заједно са ХДЗ-ом 1990, нагласио је Човић понудио је у августу 2012. свој сет амандмана на устав БиХ као рјешење за имплементацију пресуде Европског суда за људска права из Стразбура која су у потпуности на трагу априлског пакета из 2006. Бар када је у питању избор чланова Предсједништва БиХ.

Шанса за Мостар

И док мисли како за имплементацију „пресуде Сејдић – Финци" недостаје времена, за рјешење питања Статута Града Мостара цијени да би могло бити.

„проблематично је што ни након двије године од одлуке Уставног суда БиХ нисмо одмакли по питању усуглашавања рјешења за Статут Града Мостара. Са високим званичницима СДА и оним на градској разини тоеком овог мјесеца покушаћемо усугласити рјешења како би Мостар могао ући у простор и имати изборе у октобру 2014. године. У СДА има страхова у погледу успоставе начина гласања унутар Градског вијећа од његове могуће злоупорабе. Мислим да то не стоји. Такође, ни да је у току изборна кампања па да би неко могао добити плус или минус због тога није оправдање: до избора имамо још шест мјесеци и ми управо у том периоду требамо показати да се бавимо животом. Морамо затворити ту тешку страницу јер је већ сувише времена потрошено", оцијенио је Човић.

То, става је предсједник ХДЗ-а БиХ значи да Град Мостар у десетом мјесецу 2014. треба да има локалне изборе заједно са општим у БиХ, јер у супротном „чекати на изборе још двије године било би погубно".

Нико не може искључити кантоне

Човић који је и предсједавајући Дома народа Парламентарне скупштине БиХ, наводи за АА као странка на чијем је челу ХДЗ БиХ чини све како би БиХ што прије испунила и други предувслов за апликацију за кандидацијски статус у ЕУ: успоставу механизма координације.

„Ми јесмо у потпуности за принцип према којем ће БиХ говорити једним гласом, али он подразумијева укључивање у тај процес све разине власти: жупанијски, ентитетски и државни. Недопустиво је да разине као што су жупаније у којима се рјешава 70 посто питања и које су укључене у претприступну помоћ и пројекте (ИПА) буду искључене из тог процеса. Они који покушавају прекрајати уставе прије него што се то званично учини на једином могућем мјесту за то, парламентима требају да знају да ХДЗ БиХ то неће подржати", закључио је Човић.

Човић који је и предсједник ХДЗ-а БиХ презначајним цијени одржавања билатералних и трилатералних сусрета званичника БиХ и држава региона.

„Напросто је непојмљиво зашто се свако онај ко изнесе неке идеје или рјешења везано за БиХ наиђе на осуду. Сви аналитичари и политички и војни придају значај јачању и ширењу регионалне сурадње. БиХ је мјесто у том друштву, а не да нас оцјењују конфликтном земљом", оцјена је Човића.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.