Чолак: Пресуда из Стразбура - путоказ

Сарајево - Министар правде БиХ Бариша Чолак изјавио је данас у Сарајеву да је пресуда Европског суда за људска права у Стразбуру у случају "Мактоуф и Дамјановић" путоказ судовима у БиХ да убудуће морају водити рачуна да приликом доношења пресуде судије морају примијенити блажи закон и да не може доћи до ретроактивне примјене строжег закона.

Чолак је новинарима рекао да не зна какве би импликације пресуда Суда у Стразбуру требала да има на структурални дијалогу у смислу легислативе, напомињући да извршна власт не може утицати на то како ће судије примјењивати право.

"Судија је тај који примјењује закон, али пресуда Европског суда ће, наравно, утицати на чињеницу да се у конкретним случајевима приликом доношења пресуде мора узети у обзир који је закон блажи за сваког починиоца", додао је Чолак.

Он је нагласио да је пресудом Европског суда за људска права у Стразбуру недвосмислено утврђено да у конкретном случају "Мактоуф и Дамјановић" није примјењен блажи закон из 1976. године, који је био на снази у вријеме извршења кривичног дјела, већ Кривични закон БиХ из 2003. године.

"Тако ја схватам пресуду, али ми ћемо је добити за неколико дана преведену и тада ћемо сигурно знати више, јер је битно и образложење као и сама пресуда", додао је Чолак.

Он је напоменуо да се то не односи на она кривична дјела која нису била предвиђена кривичним законодавством за вријеме извршења, попут кривичног дјела против човјечности – који су признати у међународном праву – а као таква нису била у закону из 1976. године, али јесу у закону из 2003. године.

Помоћник министра правде Републике Српске Никола Ковачевић изјавио је данас да је пресуда Суда у Стразбуру потврдила начелно које познају све државе у свијету – да се ретроактивно не може примјењивати закон ако је он неповољнији за починиоце кривичног дјела.

"Основно правило је да се према починиоцу примјењује увијек закон који је био на снази за вријеме извршења кривичног дјела. То је правило и начело кривичног права – а само изузетно се може нови кривични закон примјењивали било у дијелу или у цјелини – ако је блажи за починиоца кривичног дјела", појаснио је Ковачевић.

Он је оцијенио да је након пресуде Суда у Стразбуру настала правна заврзлама, јер сада осуђеним лицима треба објаснити зашто су осуђени на 30 година по Кривичном закону БиХ ако му је максималана казна која је запријећена по закону који је требао бити примјењен 15 година.

"Сада је проблем и таква правна заврзлама из које се мора наћи излаз. У најмању руку, ту постоји неправда да је неко осуђен на строжу казну него што је могао бити осуђен", рекао је Ковачевић.

Европски суд за људска права у Стразбуру донио је јуче одлуку у случају "Мактоуф и Дамјановић против БиХ" да Суд БиХ није требало ретроактивно да примијени Кривични закон из 2003. године у два предмета ратних злочина.

У пресуди Великог вијећа у предмету "Мактоуф и Дамјановић против БиХ" која је коначна, Европски суд за људска права је једногласно одлучио да је дошло до повреде члана седам /кажњавање само на основу закона/ Европске конвенције о људским правима.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.