Циљ талачке кризе интервенција OHR-а

Бањалука, Сарајево - У институцијама БиХ не постоје услови за безбједан рад представника Републике Српске, а циљ талачке кризе која се догодила у Сарајеву био је да се изврши политички притисак који би довео до нове интервенције међународне заједнице и OHR-а.

Закључено је то у петак на посебној сједници Владе РС којој су присуствовали и предсједник РС Милорад Додик и предсједник Народне скупштине РС Игор Радојичић. Посебна сједница одржана је поводом цјелодневне блокаде зграде институција БиХ од стране демонстраната инструисаних бошњачким политичким партијама предвођеним СДА и СДП-ом. Посланици, министри, више од 1.500 запослених у институцијама и страни гости који су били на конференцији у згради Парламента БиХ евакуисани су тек око четири часа ујутро.

Влада РС

Додик је послије сједнице Владе рекао је да је ова талачка криза једна од најмасовнијих икада одржаних на простору бивше Југославије.

- Циљ је био да се изврши политички притисак који би довео до нове међународне интервенције у БиХ и до враћања улоге OHR-а на сцену, што захтијевају партије из ФБиХ. То није било јавно изражавање мишљења грађана, како се жели приказати, већ координисана активност политичких фактора, медија из Сарајева и дијела међународне заједнице - рекао је Додик.

Он је нагласио да Сарајево није безбједно за рад представника РС у институцијама БиХ.

- Када ће бити, не знамо, и треба размотрити неколико других модела - казао је Додик.

Нагласио је да ниједан од бошњачких министара није био у блокираној згради, а да су је посланици СДА слободно напуштали и враћали се у њу, док су остали били блокирани.

- То говори о политичкој координацији са масом која је требало искључиво да изврши притисак на РС и дијелом на Хрвате. Аргументовано можемо да тврдимо да је ријеч о политички мотивисаним процесима који су очигледно измакли контроли организаторима - рекао је Додик.

Он је додао да је индикативно да је протесте јавно подржавала БХРТ која је позивала и грађане Бањалуке на окупљање, због чега је најавио да ће бити размотрене промјене у погледу наплате РТВ претплате у РС. Предсједник РС је казао да је полиција РС цијело вријеме била спремна да ослободи представнике РС, те да рјешавању талачке кризе нису допринијели високи представник Валентин Инцко, нити било ко други, већ искључиво одлучност органа РС.

Премијер РС Жељка Цвијановић рекла је да је Влада одржала телефонску сједницу у ноћи између четвртка и петка и затражила деблокаду институција БиХ и одржавање хитне сједнице Народне скупштине РС.

- Догађај у Сарајеву има врло малу, или никакву везу са ЈМБ, због чега су наводно организовани протести. То је била оркестрирана, инструментализована и политичка акција која је требало да покаже да децентрализована БиХ не може да функционише и да се испровоцирају реакција међународних представника или неке друге ствари - казала је Цвијановићева и додала да је то јасно према стварима које су се дешавале и транспарентима у Сарајеву.

Премијер РС је рекла да због нарушене безбједности у Сарајеву постоје сви услови да чланови Савјета министара и Парламента БиХ из РС сједнице одржавају путем видео-линка.

- На та и друга важна питања желимо да добијемо одговоре на посебној сједници Народне скупштине РС, те како би се дефинисао будући наступ представника РС у институцијама БиХ. Намеће се и питање шта су радиле безбједносне агенције, да ли су реаговале или нису могле? Или су могле, а нису реаговале онако како би требало да се разријеши талачка криза - истакла је Цвијановићева.

Додала је да се из Сарајева покушало манипулисати путем друштвених мрежа и медија, истакавши да се нестабилност из Сарајева није пренијела на РС. Изразила је задовољство да је Влада РС рјешавала и да ће убудуће рјешавати сва важна питања, као што је и додјела ЈМБ.

Предсједник Народне скупштине РС Игор Радојичић рекао је да је постојећу ситуацију потребно оцијенити врло рационално и хладне главе.

- Бањалука жели послати поруку која је супротна ономе што је виђено у Сарајеву - истакао је Радојичић и додао да ће скупштински Колегијум, на којем ће се одлучити када ће бити одржана посебна сједница коју је тражила Влада, засједати у уторак. Казао је да ће се тражити консензус партија из РС, јер се ради о заједничком интересу. Нагласио је да није потребно било какво активирање међународне заједнице, што би само погоршало стање.

- Потребно је остварити домаћи дијалог и упозорити на нечињење безбједносних структура, прије свега, полиције Кантона Сарајево и других из ФБиХ и заједничких институција БиХ - истакао је Радојичић.

Таоци полицијских структура

Посланик СНСД-а у Парламенту БиХ Душанка Мајкић рекла је да послије дешавања у Сарајеву ништа више неће бити исто и да треба видјети како даље. Додала је да нико из бошњачке политике није аболиран за ова дешавања. На питање због чега су заказале полицијске структуре, она је подсјетила да МУП Кантона Сарајево води кадар СДА, који није хтио да се одазове позиву да учини било шта, а ништа није учинио ни федерални МУП који контролише СДП.

Посланик СДС-а Александра Пандуревић изјавила је да су посланици из РС у згради Парламента БиХ били таоци полицијских структура у ФБиХ које су имале налог својих шефова да не реагују и да буду уз демонстранте. Она је истакла да су демонстранти све вријеме били на "врућој линији" са представницима бошњачких политичких опција у Парламенту.

- Сваког момента они су имали информације из Парламента БиХ, а биле су отворене и интернет комуникације како би директно пратили сједнице колегијума - казала је Пандуревићева и додала да очекује санкционисање и подизање оптужница против оних који су блокирали институције.

Посланици у Народној скупштини РС сматрају да је политичка позадина протеста у Сарајеву очигледна, због чега РС мора донијети стратешке одлуке заштите представника у институцијама БиХ.

У згради институција БиХ у петак су били само радници обезбјеђења зграде, а на улицама Сарајева организовани су нови протести. Неколико стотина студената, који су се окупили испред зграде Економског факултета у Сарајеву, уз пратњу полиције Кантона Сарајево, дошли су пред зграду институција БиХ. Казали су да желе да дају подршку демонстрантима који су у четвртак блокирали институције БиХ. Као и дан раније, међу њима је било и оних који су били огрнути ратним заставама Армије РБиХ. Послије тога прешли су до зграде OHR-а тражећи да високи представник наметне уставне промјене, позивајући их да им се јави, и поручивши да хоће "државу као и све друге". Док су скандирали "студентско прољеће, студентско прољеће", са прозора су им махали службеници OHR-а. Група се "распала" иза 16 часова, а за понедјељак су најавили нова окупљања. Протести су у петак организовани и у Мостару и Зеници, а премијер Унско-санског кантона Хамдија Липовача (СДП) позвао је грађане да се "достојанствено придруже" демонстрантима у Сарајеву.

Нервоза, поспаност, апатија

Новинар "Гласа Српске" је заједно са око 1.500 посланика, службеника, министара и страних држављана, учесника годишње скупштине Европског фонда за југоисточну Европу EFSE, био блокиран у згради Парламента. Како се ишло дубље у ноћ међу заточенима се смјењивала нервоза и поспаност.

Огорченост се посебно видјела код страних држављана, међу којима је било пет гувернера и 400 банкара, а једна од учесница међународног форума рекла је да су дошли да инвестирају у БиХ, али да сада сумњају у то. Други дан годишње конференције EFSE, који је требало да буде одржан у петак у Сарајеву, отказан је, а једна од учесница Гема Ферст на "Твитер" профилу поручила је свим странцима да "не долазе на састанке у нестабилну земљу без припремљених сендвича". Написала је и да је прва посјета БиХ "незаборавна".

Беспомоћно чекајући да безбједносне агенције одговоре на захтјев за хитну деблокаду зграде и њено безбједно напуштање посланици су улазили у расправе ко је одговоран за то што су таоци на свом радном мјесту.

Занимљив је био разговор између посланика СНСД-а и СДА Лазара Продановића и Шефика Џаферовића. Продановић је казао да је заказао комплетан систем и да су се због гостију који су се нашли у Парламенту морали на лицу мјеста наћи министар иностраних послова БиХ, а ако није ту, онда његов замјеник. Казао је да је о свему требало да се огласи и бошњачки члан Предсједништва БиХ Бакир Изетбеговић.

Џаферовић му је одговорио да је чињеница да систем не функционише, али да они нису на власти. Одговорио му је Продановић рекавши да се зна ко је на власти у Кантону Сарајево и да је исто тако познато чији су кадрови на челу Федералног МУП-а. Нагласио је да је недопустиво да се не омогући евакуација посланика СНСД-а Славка Јовичића, којем је током блокаде позлило и примио је инфузију.

Евакуација, која се припремала више од 12 часова, почела је око 3.50 часова и завршена је за десет минута. Нешто прије два часа иза поноћи један белгијски банкар покушао је да кроз стакло изађе на главни улаз Парламента у чему га је спријечило унутрашње обезбјеђење. Странци су, како је вријеме пролазило, били све нервознији. Негодовали су међу посланицима и тражили да се састану с њима.

Послије договора с високим представником у БиХ Валентином Инцком о евакуацији страних држављана полиција је направила кордоне који су демонстрантима блокирали прилаз стражњим улицама и отворила их за заробљене.

Странци су изашли на главни улаз, а сви парламентарци и запослени на излаз према Филозофском факултету. Српски кадрови потом су аутобусом, уз пратњу Јединице за подршку МУП-а РС, превезени у Источно Сарајево, гдје их је дочекао министар унутрашњих послова РС Радислав Јовичић.

На новинарско питање како је могуће да је евакуација која је спроведена за пет минута, планирана више од 12 часова, Јовичић је казао да је то питање за федералну и кантоналну полицију, те Дирекцију за координацију полицијских тијела, а не МУП РС.

- МУП РС у оваквим ситуацијама себи не би дозволио да се толико држе заточени људи у једној згради - рекао је он.

Шеф Клуба посланика СДС-а у Парламенту БиХ и лидер странке Младен Босић казао је послије евакуације да ово није завршена прича, већ тек почетак.

Министар безбједности БиХ Фахрудин Радончић рекао је да је блокада институција БиХ непоправљива штета.

Лагумџија

Министар иностраних послова БиХ и лидер СДП-а Златко Лагумџија написао је на "Твитеру" да је у Риги како би гледао одлучујућу утакмицу између БиХ и Летоније и да је владала "одлична атмосфера". Међутим, како је написао, у четвртак је "читав дан путем телефона и компјутера морао бити у БиХ".

- Оправдани захтјеви грађана пред Парламентом БиХ запријетили су да се претворе у шансу за деструкцију државних институција. Манипулације постају монструозне. Мада мјесецима СДП и СББ покушавају ријешити питање ЈМБ без политикантства, сада нас неки настоје смјест... - написао је Лагумџија.

Неки се забављали

Иако су у блокади били читав дан, неким од службеника, судећи према порукама које су остављали на "Фејсбуку", то и није толико тешко пало.

- У згради сам још, али нема везе сада ће концерт. Сад смо се у мензи олешили кобасицама..., дружимо се право, стукли смо све по бифеу... алкохола - поручила је путем "Фејсбука" Ирида Махмутовић-Варатановић, запослена у Министарству саобраћаја и комуникација БиХ.

Гостима из иностранства током ноћи доношени су храна, сокови, пиво, а када је током ноћи нестало хљеба, кренула је помама за преосталом храном и пићем.

Они који су се затекли у близини лифта, одакле је на колицима довожена храна, узимали су све што се ту нашло, а било је и оних који су пиво стављали и у џепове. Неки су били и пијани. Велики број банкара који су били заробљени у институцијама БиХ чврсто је одлучио да ангажује међународне адвокате и тужи БиХ.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.