ЦИК на корак до скенера

САРАЈЕВО - Централна изборна комисија (ЦИК) БиХ је корак ближе ка набавци жељеног система за биометријску идентификацију бирача и скенирање листића на бирачким мјестима захваљујући Канцеларији за разматрање жалби која је одбила још један приговор на њихову одлуку да тај посао повјери конзорцијуму на челу са сарајевском компанијом "Смартматик БХ", упркос контроверзама.

КЉУЧНЕ ИНФОРМАЦИЈЕ

• ЦИК БиХ добио зелено свјетло за наставак набавке система за биометријску идентификацију бирача и скенирање листића након што су одбијене жалбе
• Планирана набавка око 6.000 скенера и 6.000 биометријских уређаја, са циљем примјене већ на изборима 2026. године
• Посао додијељен конзорцијуму на челу са „Смартматик БХ“, иако је постојала повољнија понуда за око 17 милиона КМ
• Пројекат дигитализације изборног процеса вриједан око 112,5 милиона КМ, обезбијеђен интервенцијом високог представника
• И даље отворена питања: контроверзе око изабране компаније, недостатак складишта за опрему и недовољан број запослених у ЦИК-у.
• ЦИК, наиме, у пратећу опрему, планира да набави 6.000 скенера као и 6.000 уређаја за биометријску идентификацију бирача с циљем да већ на изборима у октобру нова опрема буде инсталирана на свим бирачким мјестима у БиХ.

Спорни избор понуђача и жалбе

Тим поводом је половином новембра 2025. године објављен позив за јавну набавку те савремене опреме с циљем увођења у изборни систем БиХ за шта су створени услови кад је Кристијан Шмит, из фотеље високог представника и уз помоћ такозваних бонских овлашћења, измијенио Изборни закон БиХ.

Одлуком о избору најповољнијег понуђача, коју је ЦИК усвојио 19. марта ове године, уговор је додијељен групи понуђача у чијем саставу су "Смартматик БХ” као носилац групе и "Смартматик Интернатионал Холдинг” Б.В. Амстердам, Холандија и "ДСЦ" Агенција за заштиту људи и имовине.

Против ове одлуке био је члан ЦИК-а Владо Рогић, уз опаску да је незаконита те указујући да је група понуђача, предвођена компанијом "Планет софт” из Бањалуке, доставила за 17 милиона КМ повољнију понуду од "Смартматик”.

Избор ЦИК-а изазвао је револт и код бањалучке фирме која је, уз још двије, уложила приговор по 19 тачака на ту одлуку, али га Канцеларија за жалбе на нивоу БиХ није уважила, што је и откривено прије неколико дана.

Контроверзе око „Смартматика“

Федерални медији су, с друге стране, јуче објавили да је иста Канцеларија донијела је истовјетну одлуку и по другом приговору, чиме су отклоњене и посљедње формално-правне препреке.

Одбијањем те жалбе, према истим наводима, ЦИК је добио потребне дозволе да крене у конкретну реализацију и имплементацију посла који је повјерен компанији "Смартматик".

Цијелу причу оптерећују и контроверзе у вези са компанијом "Смартматик", о чему је "Глас" већ писао. Поменута фирма је била у више наврата у правним споровима са бившим америчким предсједником Доналдом Трампом који је оптуживао компанију за наводну манипулацију изборима 2020, што је "Смартматик" негирао и покренуо вишемилијардне тужбе за клевету против медија и појединаца.

Уз то, матична компанија повезује се и са истрагама у САД које се односе на наводно прање новца и корупцију у иностранству, укључујући случајеве на Филипинима и у Венецуели, што компанија оспорава.

Милионски пројекат и изазови

Процес увођења технологија је вишегодишњи пројекат капиталног улагања и дигитализације изборног процеса 2025-2028, а ове године је план набавка уређаја за биометријску идентификацију бирача као и оптичких скенера за аутоматско пребројавање гласачких листића те лиценци.

Тај посао би требало да кошта 112,5 милиона КМ колико је обезбијеђено и то још једном интервенцијом Шмита, а у парламентарну процедуру су још крајем прошле године упућене измјене и допуне Изборног закона БиХ којим је предвиђена и промјена изгледа гласачког листића како би се омогућио рад нових технологија.

Проблеми са складиштењем и кадром

Још један проблем је и непостојање адекватног складишта за нову опрему.

- С обзиром на то да је за наредне опште изборе 2026. предвиђена набавка и примјена специфичних технологија, рјешавање питање адекватног простора за складиштење изборне опреме је од приоритетне важности - казали су раније у ЦИК-у.

Подсјетили су и на то да се о куповини, односно изградњи објекта складишта за смјештај изборног материјала и опреме дискутовало крајем 2015. и да је тада надлежна служба Савјета министара добила задатак да то ријеши, али тај закључак још није спроведен.

Из буџета институција БиХ су за потребе складиштења изборног материјала од 2003. до краја априла 2025. године издвојена више од 2,2 милиона марака, а у ЦИК-у су недавно добили задатак да сачине идејни пројекат објекта те процјену финансијских рокова и трошкова.

ЦИК-у, с друге стране, не иде наруку ни чињеница да Савјет министара није подржао приједлог правилника о унутрашњој организацији комисије, тако да нису добили сагласност за ново запошљавање, које је неопходно, како тврде, да би нове технологије биле примијењене.

Озбиљне оптужбе

Након одбијања њихове жалбе, руководство "Планет софта" изнијело је низ оптужби на рачун ЦИК-а, наводећи да је све намјештено за "Смартматик" и да иза свега стоји Кристијан Шмит. Позвали су истражне органе да реагују, тврдећи да "Смартматик" не испуњава услове тендера.

Власник "Планет софта" Ведран Јарић је рекао да је имао понуду да се повуче, те да му је нуђено два милиона КМ, коју је одбио, а најавио је тада покретање управног спора пред Судом БиХ ради доношења привремене мјере у случају набавке опреме.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.