Четворка обнавља блок против Брисела

БУДИМПЕШТА - Након више од двије године политичке парализе, Вишеградска четворка поново се окупила са амбицијом да поврати утицај у Бриселу и ојача блок држава које се противе даљој централизацији Европске уније, поново отварајући питање да ли Европа иде ка федерацији или ка "Европи нација".

КЉУЧНЕ ИНФОРМАЦИЈЕ

• Вишеградска четворка (Пољска, Мађарска, Чешка и Словачка) поново се окупила након више од двије године политичке паузе.
• Главни циљ је јачање сарадње и већи утицај у ЕУ, уз противљење даљој централизацији Уније.
• Према Милутину Илићу, поново је актуелан сукоб два концепта – „Европе нација“ и федерализоване Европске уније.
• Вишеградске земље залажу се за очување суверенитета држава у питањима миграција, енергетике, фискалне и спољне политике.
• Илић оцјењује да ново окупљање показује све дубље подјеле унутар ЕУ између суверенистичког и федералистичког блока.
• Вишеградска група и даље подржава проширење ЕУ на Западни Балкан, уз став да Украјина не треба да има повлашћен положај у приступном процесу.

Повратак Вишеградске групе у вријеме великих подјела

Према ријечима предсједника организације Геополитикон, предавача на Европском институту и савјетника у чешком парламенту Милутина Илића, поновно усаглашавање Вишеградске групе долази у тренутку када Европска унија пролази кроз један од најсложенијих периода од свог оснивања. Рат у Украјини, миграциони притисци, енергетска неизвјесност и све дубље политичке подјеле између држава чланица поново су актуелизовали питање будућег уређења европског блока.

Илић наводи да, иако се не ради о формалној институцији нити о потпуно јединственом политичком блоку, Вишеградску четворку повезује сличан поглед на будућност. Пољска, Мађарска, Чешка и Словачка годинама упозоравају да би даља централизација одлучивања могла додатно ограничити политички простор националних влада и парламената.

- ЕУ треба да остане заједница суверених држава које сарађују у кључним питањима, али задржавају право самосталног одлучивања о питањима од националног значаја. То се посебно односи на миграције, фискална правила, енергетску безбједност и дио спољнополитичких одлука - каже Илић.

Сукоб двије визије будућности Европске уније

Он додаје да се ово приближавање ставова дешава у ширем контексту појачаних унутрашњих подјела унутар Европске уније, која већ дуже вријеме није политички хомогена заједница, већ простор у којем коегзистирају различите визије њеног будућег развоја.

- Са једне стране су државе и политичке снаге које заговарају дубљу интеграцију и јачање заједничких институција, док с друге стране стоје оне које инсистирају на моделу Европе нација, у којем би државе чланице задржале већи степен самосталности - појашњава Илић.

Суверенитет или федерализација

Према његовом мишљењу, повратак Вишеградске четворке представља ново поглавље у дуготрајној расправи унутар Европске уније између суверенистичких и федералистичких концепата њеног будућег развоја. Суверенистичке снаге заступају став да Унија треба да остане савез националних држава које сарађују у областима од заједничког интереса, али без даљег преношења надлежности на бриселске институције. Насупрот њима, заговорници дубље интеграције сматрају да се Унија само кроз јаче заједничке институције може ефикасно носити са безбједносним, економским и геополитичким изазовима.

- Управо због тога поновно окупљање Вишеградске групе има значај који превазилази оквире Централне Европе. Оно указује на све израженију поделу унутар Европске уније на два блока, један који тежи даљој федерализацији и јачању наднационалних институција, и други који инсистира на већој улози националних држава. Исход тог односа могао би у великој мери одредити не само будући изглед Европске уније, већ и динамику и карактер европских интеграција земаља Западног Балкана. Због тога ово окупљање није само регионална вест, већ сигнал ширих промена унутар европског политичког простора - сматра Илић.

Западни Балкан поново у фокусу

Он додаје да су државе чланице Вишеградске групе традиционално међу најгласнијим заговорницима проширења Европске уније на Западни Балкан, сматрајући да је стабилност региона кључна за укупну безбједност Европе.

- Поручено је да процес проширења не би требало оптерећивати новим политичким и идеолошким условима који нису били дио првобитних критеријума за чланство. Такође је наглашено да Украјина не може бити у повлашћеном положају и прва у реду за чланство. Због тога дио земаља Западног Балкана у овом новом окупљању може видети добру прилику да се поново афирмише концепт јачања националних институција и већег степена државног суверенитета унутар европског оквира - закључује Илић.

Поруке из Гедела

Лидери Мађарске, Чешке, Словачке и Пољске састали су се у Геделу и најавили обнову Вишеградске групе. Нови мађарски премијер Петер Мађар поручио је да жели поставити сарадњу на нове темеље и ојачати регионално повезивање. Најављен је и формат "В4 плус", који би могао укључити и друге земље. Словачки премијер Роберт Фицо предложио је редовне састанке прије сједница Европског савјета, док су Андреј Бабиш и Доналд Туск подржали јачање сарадње и повратак В4 као важног регионалног формата.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.