Централна банка Кристијана Шмита

Маријана Миљић Бјеловук
Додај glassrpske.com као Гугле извор
Фото: Централна банка Кристијана Шмита

БАЊАЛУКА - Кристијан Шмит, који је узурпирао уставне надлежности земље, по свему судећи постао је и гувернер Централне банке БиХ, јер само њему достављају податке о уплатама средстава која су била намијењена за СНСД и Уједињену Српску, док су са друге стране грађани, чији је, на крају крајева, тај новац, ускраћени за информације о којим износима је ријеч.

На адресу Централне банке још 21. маја "Глас" је прослиједио питања колико је новца, који је био намијењен за СНСД и УС, уплаћено на посебан рачун те банке. Такође тражили смо и податке ко је уплатио новац и у којем износу.

У Централној банци одмах су нам након упућених питања рекли да нисмо навели да су нам одговори хитно потребни те да ћемо тражене информације добити у законском року.

Након бројних позива на које се нико из Канцеларије за комуникацију Централне банке није јављао тек јуче, након поновне ургенције да нам доставе одговоре. јер истиче и законски рок, обавијестили су нас да, како су навели, сходно важећим прописима поступају у складу са одлуком о отварању посебног рачуна банака за пренос обустављених средстава по одлуци високог представника.

- Информација о износу средстава уплаћених на рачуне намијењене политичким странкама СНСД и Уједињеној Српској достављају се искључиво Канцеларији високог представника и то у року од седам дана од завршетка претходног мјесеца - написано је у одговору Централне банке на питања "Гласа".

Такође наводе да комерцијалним банкама које су извршиле трансакције за рачун отворен у Централној банци достављају изводе о извршеној уплати.

- У том контексту не пружамо податке о трансакцијама другим странама, нити их објављујемо јавно изван оквира прописаних обавеза - навели су у Централној банци.

Подсјетимо Шмит је донио одлуку о забрани финансирања СНСД-а и УС из буџета наредивши ЦБ БиХ да отвори посебан рачун на који би се та средства сливала из комерцијалних банака.

Портпарол СНСД-а Радован Ковачевић рекао је да се у овом случају показало да је и Централна банка постала банка Кристијана Шмита, а не Централна банка БиХ и њених грађана.

- Сви органи и све институције у БиХ требало би да поступају по законима и Уставу БиХ и у складу са одлукама домаћих органа. Дакле, Кристијана Шмита ту нема, нема га ни у Уставу, ни у законима. Тако да понашање Централне банке није ништа друго до апсолутна срамота - казао је "Гласу" Ковачевић.

Нагласио је да је са друге стране срамота да и банке поступају по инструкцијама Кристијана Шмита.

- Срамота је да тај рачун у Централној банци уопште постоји. Срамота је да на њему има икаквих средстава и срамота је да Централна банка одбија да у складу са законским прописима и у складу са њеним обавезама обавјештава јавност о свему томе. Све у свему, ријеч је о срамоти БиХ - поручио је Ковачевић.

Нагласио је да све ово показује да БиХ није суверена земља, односно није земља која може на било који начин да се пореди са било којом другом државом.

- То је једна класична колонија којој тренутно одговарају одлуке колонијалног управника. То може да се промијени, али онда ће бити касно за кајање - закључио је Ковачевић.

Саговорник "Гласа" из најважније заједничке финансијске институције иронично каже да је Јасмину Селимовић, која је почетком 2024. године именована за гувернера Централне банке на мандатни период од шест година, очигледно замијенио Шмит.

- Срамота је да они које папрено плаћају грађани ове земље информације достављају само Кристијану Шмиту, а не јавности. То нема нигдје, само у БиХ. Срамота и брука, јер је ријеч о парама пореских обвезника, а не о парама Шмита. Он их није уплатио на посебан рачун да би њега обавјештавали. Очигледно је и више од тога да су поједине институције на нивоу БиХ, односно у овом случају Централна банка, ставиле Шмита испред грађана ове земље - сматра наш саговорник.

Враћени 20 година уназад

Први гувернер Централне банке БиХ био је Новозеланђанин Питер Никол и он је на тој функцији био пуних десет година, односно од 1995. па до 2005. године. На ту функцију постављен је да би у постратном периоду била осигурана потпуна политичка неутралност и професионализам у раду ове финансијске институције, али је и његова идеја била увођење такозваног каренси борда.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.