Ћеман: Примјетно енормно повећање броја предмета на Уставном суду

Сарајево - Уставни суд БиХ је у протеклих 20 година имао око 66.000 предмета, а на годишњем нивоу прими од 5.500 до 6.000 предмета, изјавио је данас предсједник ове правосудне институције Мирсад Ћеман.

Ћеман је на конференцији за новинаре у Сарајеву рекао да се огромна већина предмета односи на апелације, а релативно мали број на оцјене уставности, за које јавност показује највише интересовања.

Он је навео да је у посљедње вријеме примјетно енормно повећање прилива предмета, наводећи да је Уставни суд прошле године регистровао повећање броја предмета за 10 одсто, те да су одређеним организационим интерним мјерама успјели побољшати број ријешених предмета.

"Тако смо у 2016. години ријешили готово 8.000 предмета, док је у 2017. био скромнији резултат. Један од стратешких задатака који смо себи поставили је да вријеме одлучивања по одлукама спустимо испод три године у односу на датум када је апелација, односно захтјев, поднесен", каже Ћеман.

Говорећи о одлукама које се односе на суђење у разумном руку, он је навео да ниједна одлука Уставног суда БиХ није оспоравана, нити оборена на Европском суду за људска права у Стразбуру.

"Без обзира на висок ниво нормативног уређења, ипак се може рећи да ниво заштите људских права у БиХ још није такав да не би било потребе да се грађани и остали овлаштени субјекти обраћају Уставном суду БиХ", рекао је Ћеман, додајући да је порасла свијест грађана да су неки инструменти, прије свега апелације, ефикасни и да преко њих могу штитити своја права.

Ћеман је навео да један број одлука није извршен, те да највећи број одлука није извршио парламент БиХ, један број федерални Парламент, а најмање Народна скупштина Републике Српске.

Потпредсједник Уставног суда БиХ Златко Кнежевић рекао је да ће ова правосудна институција одлучивати о апелацији предсједавајуће Представничког дома парламента БиХ Борјане Кришто о одредбама Устава ФБиХ повезаним са раније избрисаним одредбама Изборног закона, када она буде уврштена у дневни ред сједнице и када прибаве све елементе.

Он је навео да је Уставни суд раније одгодио одлучивање о овој апелацији, те затражио мишљење високог представника у БиХ, те објаснио да је на прошлој сједници обављена прелиминарна расправа о овој апелацији, те да је усвојена заједничка одлука о томе да се затражи мишљење ОХР-а.

"Први разлог због којег смо се одлучили на то јесте чињеница да је ОХР у периоду када је мијењан Устав ФБиХ директно учествовао у томе. Осим тога, када смо одлучивали о претходном захтјеву Борјане Кришто, такође смо имали мишљење ОХР-а као пријатеља суда. Није ријеч о неком новом поступању, него о релативно честој пракси коју користимо, не само када је у питању ОХР, него и друге институције", рекао је Кнежевић.

Он је додао да је високи представник у појединим случајевима био законодавац, чак и уставотворац, те да му се даје прилика да изнесе своје мишљење о пропису који је донио, а који је оспорен на Уставном суду БиХ.

Ћеман каже да када високи представник интервенише у уставноправни поредак, онда је он заправо уставотворац, доносилац оспореног акта у мјери у којој је оспорен, у конкретном случају - једног члана.

"Стога је јасно да тражимо његов коментар, по истој логици, аналогији. Високи представник је био законодавац и њему се даје прилика да даје мишљење. То је било у својству пријатеља суда. Може имати ту конотацију, односно тај контекст. Мислим да је то употпунило овај дио", навео је Ћеман.

На конференцији за новинаре је, између осталог, речено да је у обради питање празновања 9. јануара као Дана Републике Српске, за чије оспоравање су поднијели захтјев Бошњаци и Хрвати, те да је при крају обрада Закона о земљишним књигама ФБиХ, за шта постоји могућност да буде на наредној сједници Уставног суда.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.