Страначке финансије: Кога су помагали Цеца и Лукас у Српској

БАЊАЛУКА - Политичке партије у БиХ, поготово оне парламентарне, неријетко добијају енормне своте новца за своје функционисање, а у истраживању које је спровео Институт "Перпетуум мобиле", позивајући се на податке Централне изборне комисије БиХ, видљиво је да су у периоду 2021-2024. странкама новац донирали чак и познати естрадни умјетници.

Убједљиво највише новца, почевши од буџета па преко донација, чланарина и имовине, имају СНСД, СДА, СДП БиХ и ХДЗ БиХ, а не заостају много ни друге водеће странке.

Истраживањем које је спроведено у претходних неколико мјесеци било је обухваћено 36 политичких партија у БиХ, а у структури прихода апсолутно највише мјеста заузима финансирање из буџета, чак 71 одсто. Након тога, слиједе донације са 17 одсто, чланарине седам одсто, поклони и услуге два одсто, док су приходи по основу имовине један одсто.

Двије парламентарне странке немају приход из буџета:

Када је у питању буџет, од 36 политичких субјеката само пет странака се финансира из јавног буџета испод 50 одсто. Занимљиво, Републичка странка Српске (РСС) и Народни фронт немају ни марку из буџета, али је то из разлога што те странке нису парламентарне. Наиме, једини представник РСС је уједно посланик у Клубу СНСД-а у Народној скупштини РС.

С друге стране, иако Народни фронт има два посланика у Народној скупштини РС, ова странка није постојала на општим изборима 2022. године, већ су јој се ти посланици придружили послије.

Једина странка која се цјелокупно финансира из буџета је Либерална странка БиХ.

Јавна предузећа донирају новац странкама:

По питању финансирања странака у смислу донација, апсолутно предњачи СДА, којој је по разним основама од 2021. до 2024. донирано 2.806.372 КМ.

Након ње слиједи СНСД са 1.393.689 КМ, а на трећем мјесту је, занимљиво, Народни фронт Јелене Тривић са 847.845 КМ.

Иначе, донације новца према странци могу доћи од физичких или правних лица.

Једно физичко лице током године може максимално да донира странци 10.000 КМ, а ако се на то дода и чланарина, то не смије прећи 15.000 КМ.

Када су у питању правна лица, то су фирме или предузећа, максимално је до 50.000 КМ годишње, с тим да то не би смјеле да раде особе чије фирме имају јавне послове са државом.

А управо је то једна од аномалија у БиХ… 

Како каже Срђан Јелисић, пројект координатор у Институту "Перпетуум мобиле" Бањалука, СДП БиХ је добио око 83.000 КМ од чак 14 јавних предузећа. Сљедећа је СДА са шест донатора.

"Што се тиче Републике Српске, најочитији и најекстремнији случај је 'Технички ремонт Братунац' и Републичка странка Српске. Наиме, тамо је директор ТРБ и већински власник уједно и предсједник Републичке странке Српске. А ТРБ је добијао тендере од Министарства унутрашњих послова РС. Један човјек се, дакле, налази са обје стране стола", навео је Јелисић.

"Цеца, Лукас и Мирослав Илић донирали новац СНСД-у":

Донације су, према извјештају, највише подложне манипулацијама. Анализа је показала да физичка лица за поједине странке неријетко донирају максималних 10.000 КМ.

"Увидом смо видјели да ту има шефова кабинета, савјетника и других па се поставља питање да ли су они заиста дали тих пар хиљада марака у виду донације и да ли су, што је најважније, донирали свој новац. Имамо примјер жене која је ЦИК-у БиХ пријавила да је пронашла себе као донатора иако то није учинила. А имали смо примјер повреде приватности донатора, наиме ДНС је објавио матичне бројеве људи који су донирали новац", каже Јелисић.

Међутим, међу свим подацима један је најзанимљивији, а то је да су поједини естрадни умјетници такође донатори за функционисање партија, а да су покрића били њихови концерти.

"Они се фактички воде као донација политичкој странци. Имамо низ примјера, а највеће донације су ишле према СНСД-у. То су Цеца Ражнатовић са 9.500 КМ, затим Аца Лукас са 9.000 КМ и Мирослав Илић са 7.000 КМ. Цеца и Лукас су донација из 2022, док је Илић из 2021", тврди Јелисић.

Не зна се колико износе чланарине, нити ко их плаћа:

Још једна од потенцијалних могућности за злоупотребу су и чланарине које се плаћају странкама. Пошто се ради о интерним информацијама тешко је сазнати колико минимално износе те чланарине, ко је дужан да их плаћа и слично. И по овом предњаче највеће странке.

Убједљиво највише новца од 2021. до 2024. имао је СНСД, чак 2.613.101 КМ.

Након њега, ту је СДП БиХ са 1.449.840 КМ, затим СДА 886.835 КМ, СДС 576.573 КМ, а круг најбољих пет затвара ХДЗ БиХ са приходом од 495.449 КМ.

Занимљиво је да онда слиједи Странка пензионера БиХ са 303.878 КМ уплаћених чланарина.

Највише имовине има СДП БиХ:

Приходи од имовине политичких партија су за четири године били један одсто. Према анализи, највише имовине има СДП БиХ, а како кажу, то је тако захваљујући наслијеђеној имовини од некадашње Комунистичке партије и зато што сада у закуп издају то што имају.

У изборним годинама расту пропагандни трошкови:

У периоду кад нема избора странке највише троше на административне и режијске трошкове, а у изборној години видљиво је колико је јака пропаганда и колико се више новца издваја.

Тако, на примјер, у неизборној 2021. и 2023. години СНСД је за пропаганду потрошио нешто више од 27.000 КМ, док је за режије, администрацију и остало потрошио 4,3 милиона КМ.

А у изборним 2022. и 2024. години трошкови пропаганде за СНСД су износили чак 2,4 милиона КМ, док је на административне и режијске потрошено 4,5 милиона КМ.

Далеко највише новца по овом основу троши СДА. У неизборним годинама за пропаганду су платили 47.000 КМ, а за режије 3,2 милиона, док су у изборним годинама трошкови порасли на 2,6 милиона КМ, односно на 6,7 милиона КМ, пишу Независне новине. 

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.