Чавић: Инцкова одлука је глогов колац у срцу БиХ

Сви они који се данас радују одлукама високог представника радују се глоговом коцу који је међународни представник утјерао у срце БиХ.

Ово је одлука која нема маневарског простора ни за политичке представнике Бошњака, ни за политичке представнике Срба. Све што се дешава данас у БиХ је кратковидост међународног фактора и људи који повлаче крајње погрешне потезе, рекао је Драган Чавић, предсједник НДП-а, партије која је члан владајуће коалиције у Републици Српској.

- Ко сада има користи од потеза Валентина Инцка? Наметањем оног фамозног закона Инцко је само појачао анимозитете различитих политичких опција конститутивних народа које су сада консолидоване на истом питању. На овако сензибилном и тешком питању као што је питање квалификације у вези са Сребреницом нема милиметра политичког простора за повратак ни Србима ни Бошњацима - сматра Чавић у интервјуу за портал Бањалука.нет.

Чавић који има вешегодишње политичко искуство и који је обављао највише функције у Републици Српској сматра да ово није ни прва нити посљедња тешка ситуација, али је пат ситуација у којој се не види излаз.

- Маневарски простор за повлачење политичких одлука Срба и Бошњака не постоји. И то је довело до потпуне консолидације неспојивог. А једнако мисле и једнако дјелују по овом питању СДП, СББ и СДА. Сви на политичкој сцени код Бошњака немају разлике у ставу. Са свим разликама које постоје унутар Републике Српске између Срба на овом питању нема никакве разлике. Инцко је извршио консолидацију етничких политика. Оно што мене интригира је да ли је ово нечија намјера, односно, да ли је ово на линији одличних односа између Кристијана Шмита и ХДЗ-а и Хрвата генерално. Из ове конфронтације имам осјећај да највећу корист могу извући Хрвати јер и они имају интерес да се Дејтон разбије, ал не на начин као што желе Бошњаци, а то доста кореспондира са виђењима организације БиХ у врло снажним европским политичким круговима. А то је федерализација и потпуно нова концепција снажења власти на нивоу БиХ. То подразумјева и стварање једног новог концепта који би задржао етноструктуру конститутивих народа, али истовремено омогућио да се земља организује на другачији начин. Ово су само моје процјене, али са дугогодишњим искуством бављења овим послом могла би се остварити она народна "док се двојица свађају трећи користи" - каже Чавић.

Како оцјењујете тренутну политичку ситуацију у БиХ?

- Суштински, у овој земљи од Дејтонског мировног споразума и завршетка рата до данас није се промијенило основно поимање у политици конститутивних народа према уставном поретку, а који је утврђен Дејтоном.

Поновио сам више пута, рећи ћу и сада, за Србе је ово међународно стечено право, за Бошњаке и дијелом за Хрвате ово је међународно стечена неправда. Све раде да сруше дејтонска мировна рјешења. Рушењем дејтонских мировних рјешења значи да нема Републике Српске или је има али у неком другом формату, само је разлика у поимању. Код Хрвата је то федерализација и трећи ентитет у коме Република Српска треба да буде мања и да има неке федералне ингеренције, на уштрб централне власти у БиХ. Код Бошњака је то унитаризација, односно Република у којој нема извршних нивоа осим два, државни и локални, а све између је фолклор.

Сукоб концепција који траје двије и по деценије се није промијенио. Промијенио се само формат и начин његовог експонирања. И онда ту увијек имамо фактор који се зове међународна заједница. У једној фази је међународна заједница имала озбиљне намјере да остави БиХ на миру, да је препусти њеним грађанима. Још 2006. године фамозни Управни одбор Савјета за провођење мира донио одлуку је да се затвори ОХР у марту 2007. године. Тад је Кристијан Шварц Шилинг био високи представник а онда је послије избора 2006. године та одлука опозвана, односно пролонгирана и од тада па до данас та одлука се стално пролонгира.

Мислио сам да је Валентин Инцко посљедњи високи представник и да ће послије Инцка, коначно послије двије и по деценије од завршетка рата ова земља имати потпуну самосталност. Па двије и по деценије од завршетка Другог свјетског рата, земље које су имале ограничен суверенитет постале су потпуно суверене.

Кад говорите о затварању ОХР-а постоје дефинисани услови за његово затварање, тачније 5+2, а које требају домаће власти испунити?

- Услови Међународне заједнице су се мијењали, па и услов 5+2 може да се претвори у 1+1. Шта је суштина? Да у овом тренутку имамо идеално стање у БиХ и испуњене све услове за пријем у Европску унију сутра ми не би били примљени зато што у самој Европској унији нема консензуса. Европска унија данас има сасвим друге приоритете. Као прво суочена је са Брегзитом који је огроман ударац европском континенту. С друге стране постоји снажно раслојавање унутар ЕУ. Подјела која је увијек постојала, исток и запад Европе. Данас је она манифестована кроз ЕУ у којој постоји Вишеградска група и с друге стране традиционалне оснивачице ЕУ, земље са либералним властима које нису ни мијењале.

Управо сте Ви у својој политичкој каријери имали страховит притисак међународне заједнице око Сребренице и тадашњег извјештаја. На неки начин је то дефинисало и Вашу даљу политичку каријеру. Зашто је било потребно руководству Републике Српске поново да отвара питање Сребренице кад сте их Ви били на неки начин затворили?

- Није то више зависило од Срба. То је питање које намећу сви. На питању Сребренице стратегију политичке жртве праве Бошњаци. Нјихово виђење је да фамозна пресуда Суда у Хагу није била довољна да се заустави прича о Сребреници, него да се то треба проширити и на друге општине у Републици Српској.

Незадовољство одлукама о индивидуалним пресудама Хашког трибунала код Бошњака је политички артикулисано јавно и без икаквог устручавања, тако да овдје новим законом није кажњиво да изјављујеш да се нешто требало квалификовати геноцидом, а то је постало политичка пракса у тумачењу код Бошњака. Ово питање је у неком простору политичке симболике за два народа у овој земљи.

Са друге стране, навешћу вам примјер који је у складу са посјетом предсједника Турске Реџепа Тајипа Ердогана. Колико се турска политика бори са отварањем питања догађаја с почетка ЏЏ вијека, тачније ратова који су довели до страдања Јермена. Неки то желе квалификовати као геноцид, а Турска се томе стравично опире. Ти догађаји су били прије више од стотину година. Како немају закон те врсте тамо гдје се то стварно и догодило? Тамо постоје само извињења. У овој земљи прошлост треба оставити иза себе и градити односе на афирмацији будућности. Овдје је проблематично да се и по једном питању о прошлости може имати заједнички језик.

Како изаћи сад из овакаве ситуације?

- Мислим да је неприхватљиво да је ово земља у којој и даље постоји неки ауторитет, без обзира из које државе, па и да је Рус, Нијемац, Француз, Србин, потпуно је неважно, да има те законодавне моћи и да негира потпуно људска и грађанска права која су прописана европским и међународним конвенцијама. Довољно је о томе прочитати мишљење Венецијанске комисије из 2004. године.

Као предсједник Републике Срске још тада сам захтијевао од Венецијанске комисије, када се оцјењивала усклађеност Устава БиХ са европском конвенцијом о људским правима и слободама, оцјену поглавља која се тичу улоге високог представника. Доставио сам им тада материјале. Радило се о стотинама страница материјала који се тичу кршења Европске конвенције о људским правима и слободама и то је састављао Коста Чавошки, угледни академик и професор међународног права.

Саставио је текст који сам ја заједно са доказима предочио Мониторинг тиму Савјета Европе који се интересовао о овом питању. Тражио сам да се у то мишљење укључи и улога високог представника. Како је могуће да овдје постоје одлуке на које не постоји право жалбе? Како је могуће да мимо легално изабраних представника народа одлуке са извршном и законодавном снагом доносе неки наметнути ауторитети?

Постављао сам не знам колико питања свим тим представницима Европске уније. Кад већ мислите да је то начин за рјешавање таквих питања зашто нисте поставили високог представника за Кипар? Нека ми неко са Запада одговори и покаже колико Кипар као интегрална држава и чланица Европске уније функционише као јединствена држава у својим границама. Тамо нема слободе кретања, нема повратка имовине, још увијек постоје Уједињене нације у земљи која се налази у Европској унији, која има рампу и пушта са сјевера оне које желе са пропусницама. Мисле ли да је то рјешиво? А сукоб на Кипру је био несразмјерно мањи од свега оног што се дешавало у смислу страдања људи и имовине него у БиХ. Поставите високог представника за Кипар да рјешава све те проблеме. Не може, јер их неће ријешити.

Инсистирати 25 година од завршетка рата и постизања мировног споразума да и даље овдје постоји међународни представник са оваквим ауторитетом је директно кршење свих постулата на којима почива Европска унија и на којима почива слободан свијет.

Такав став немају сви у БиХ јер су сарајевске политичке странке јединствене за останак високог представника.

Испричаћу вам шта ми је Педи Ешдаун рекао 2003. или 2004. године. У то вријеме међународна заједница је овдје имала инструменте страховите подршке, војну моћ кроз ЕУФОР, комплетну политичку моћ укључујући одлуке које су координисане са свим међународним мисијама, и војним и цивилним, које су постојале у БиХ. Они су страшним притиском овдје наметали рјешења. И тај је период од 2002. до 2006. године обиљежен том врстом "успјеха" у овој земљи.

Тада је афганистанска криза исто била у максималној експанзији, а ево видимо и да је сада. Некоме је тада пало на памет, од западњака, да размишља о увођењу високог представника за Афганистан. Тадашњи афганистански предсједник Хамид Карзаи им је рекао да високи представник може доћи, али да не зна ко ће га однијети. Ево сада видимо да је послије двије деценије стравичне крви и свега што се тамо дешавало политика Запада у Афганистану доживјела потпуну пропаст.

Поново постављам питање ко данас жели да ову земљу врати уназад са наставком политике интервенционализма? Ми ћемо на јесен имати питање Мисије АЛТЕА у БиХ која мора ићи на Савјет безбједности. Питам како ће Савјет безбједности донијети одлуку о продужењу одлуке о војној мисији? Она се сваке године продужава откако је истекао мандат ЕУФОР-у. Војна мисија АЛТЕА овдје постоји само захваљујући одлуци Савјета безбједности. У геополитичком смислу сигурно ће доћи до судара, као што је дошло и до покушаја да се о одлука о високом представнику доноси на Савјету безбједности УН, гдје је и требало да се донесе, ако га је уопште и требало именовати. Мислим да није требало, без обзира из које нације.

Земља чланица Уједињених нација не може обезбиједити свој унутрашњи суверенитет зато што постоји један народ који жели преко својих политичких представника да ову земљу моделира по властитим захтјевима и у складу са њиховим ратним циљевима које нису могли остварити оружјем. Ово је врло опасна ситуација и неће водити никаквим рјешењима. Ко живи у илузијама да се из овог може пронаћи излаз тако што ће неко у овом свему попустити, мислим да се грдно вара.

Да ли су могуће смјене неких функционера из Републике Српске?

- Са становишта начина функционисања високог представника у теоретском смислу је то могуће, али је велико питање да ли је могуће да се то прихвати. Народна скупштина Републике Српске такву врсту улоге не прихвата и сматра високог представника нелегалним и нелегитимно изабраним.

На нашој страни стоји међународно право, али очигледно да у геополитичким односима међународног права нема. Србија је бомбардована без било какве одлуке Уједињених нација, то је била једнострана одлука западних савезника.

Данас се многи због тога кају и сматрају да је то била велика грешка. Вријеме чини своје и отвара многе странице које су до скора биле табу. Сада да се враћамо назад и правимо нове табуе, што је уствари тенденција међународног фактора у БиХ, је апсолутна грешка и не води ничему добром.

Може ли "српско јединство" бити довољан и адекватан одговор на садашњу политичку ситуацију?

- То је једини могући одговор. Српско јединство није резултат апсолутног слагања свих политичких странака по свим питањима. Нико нема простора на овим питањима ни милиметар назад, ни бошњачки нити српски политичари. Онај ко је то урадио морао је на то да рачуна.

Да ли је то на принципу “завади па владај“ или “док се двојица свађају трећи користи“, да ли је то мотивација која је довела до доношења одлуке вријеме ће показати, али ја нисам сигуран да је Инцко одлуку донио из своје главе. То није, како он каже, његов интимни и лични однос према историјским догађајима у овој земљи у прошлости. Ово је основа за неке нове политичке догађаје.

У овом тренутку ми се требамо чврсто држати оног што је наше право, Међународне конвенције о људским правима и слободама која не познаје никаквог наметнутог ауторитета који може да доноси аутентичне одлуке у сувереној држави. Нема потребе да било коме правимо било какве уступке. Ако неко жели у овој земљи дугорочно ред и мир треба допустити да се политички представници коначно договарају о судбини ове земље, а не да то чини неко други.

Многи не знају како је настао Управни одбор Савјета за имплементацију мира. Мировни споразум је постигнут Дејтоном. Европљани су били јако повријеђени у то вријеме. Било им је стало да и њихова улога у постизању мировног споразума буде експонирана јавно. Договорено је да се коначни потпис мировног споразума деси у Паризу.

Ту се и десио, али обзиром да су Британци сматрали да имају велику улогу у постизању мира десила се и Лондонска конференција. Циљ је био окупити земље чланице које ће дати своје војне представнике у мисији ИФОР-а. Тада је формиран Савјет за имплементацију мира којег чини 11 учесница. Међу њима је била Кина која се у међувремену повукла. Остало их је 10. Међу њима су и Русија, Европска унија, Европска комисија и Турска као представница земаља Организације исламске конференције. Све најјаче земље и политике свијета су се концентрисале у Управном одбору Савјета за имплементацију мира. На почетку је тај Управни одбор функционисао на нивоу министара иностраних послова.

Све те чланице Управног одбора и финансирају ОХР, а највише Европска унија.

- Управо тако. Управни одбор Савјета за имплементацију мира је уствари тијело које није записано Дејтоном него је настало као директна посљедица политичких потреба за промоцију учешћа у мировном споразуму. Тако су настале Лондонска конференција и Паришки мировни споразум који има само неколико чланова. То је само паковање оног што је договорено Дејтоном. Управни одбор Савјета за имплементацију мира је стварно измишљен, поготово када је сведен на ранг амбасадора акредитованих у овој земљи, уз сво уважавање амбасадора.

Треба имати у виду да ова земља више није у фокусу политичког интересовања. Некада су амбасадори који су именовани у БиХ непосредно послије ратних сукоба били из највишег нивоа дипломатског естаблишмента чланица Управног одбора Савјета за имплементацију мира. Уводити ову земљу поново у неки геополитички конфликт није добро ни за једног човјека у овој земљи.

Сви они који се данас радују одлукама високог представника радују се глоговом коцу који је међународни представник утјерао у срце БиХ. Ово је одлука која нема маневарског простора ни за политичке представнике Бошњака, ни за политичке представнике Срба.

Ваша партија НДП дио је владајуће коалиције у Републици Српској. Како оцјењујете рад извршне власти и да ли сте задовољни резултатима Владе?

- Дуго година сам био у опозицији и увијек сам као политичар у опозицији настојао да расправљам снагом аргумената. За оно што сам сматрао да не ваља то сам јасно и рекао да не ваља. Ништа нисам промијенио у свом виђењу политике.

Оно што ваља треба прихватити да ваља, а оно што не ваља треба маркирати и то је уствари улога опозиције, да врши притисак на власт на начин да се лоше ствари поправљају. Кад је у питању ова Влада Републике Српске, она је имала добрих резултата. То не може нико да оспори. Ради се о чињеницама.

Према информацијама које имам од министра из НДП-а у Влади Републике Српске, Вјекослава Петричевића, у јуну је просјечна плата била 994 КМ а у Федерацији БиХ за исти тај мјесец 982 КМ, што је први пут да Република Српска има просјечну нето исплаћену плату већу од нето исплаћене плате у Федерацији. Некада је та разлика била по 20-30 одсто већа у Федерацији БиХ него у Републици Српској.

Очигледно је политика подстицаја за повећање плата у реалном сектору и политика повећања плата у јавном сектору дала резултат. Самим тиме повећана је и потрошња, а повећањем потрошње повећани су и приходи од ПДВ-а. То је комбиновани ефекат повећања плата и веће куповне моћи. Не кажем да је куповна моћ велика, али је већа него што је била.

То је резултат мјера које су очувале привредну активност. Треба рећи да послије свега што се десило и ове пандемијске кризе имамо индустријску производњу која је већа за 17 одсто него у претходној години. Опоравак доживљавају бројни сектори привреде. Упркос томе што пандемија и даље траје имамо повољне макроекономске показатеље у смислу кретања оног што се дешава у Републици Српској.

Јако су добри подаци у односу увоза и извоза, односно извоз расте, а увоз се смањује. На полугодишту имамо извоз у вриједости од двије милијарде КМ, што је раст од 29 одсто у односу на исти период прошле године и у односу на 2019. годину. То није само резултат околности пандемије, него је и у односу на 2019. годину номинално већи раст извоза и то показује да је опоравак Европске уније повукао и опоравак Републике Српске.

Директни приходи су у првој половини године расли двоцифреним стопама, тако да су директни порези и други јавни приходи већи за 14,5 одсто. Реално је очекивати да директни приходи до краја године буду већи за 20 одсто. Имамо и раст индиректних пореза за 15,6 одсто у односу на исти период прошле године. Крајња потрошња одређује коефицијент расподјеле прихода између ентитета одлуком Управног одбора Управе за индиректно опорезивање и ми сада имамо рекордно учешће у расподјели укупних прихода БиХ од 34,6 одсто. Лјуди мисле да мали процентуални раст не значи много. Значи много, ради се о десетинама и стотинама милиона већих прихода по основу коефицијента. Бољи коефицијент је резултат веће крајње потрошње. Повећана крајња потрошња је главни коректив у расподјели прихода од индиректних пореза између ентитета у БиХ. У првом тромјесечју у односу на исти период прошле године раст је 2,3 одсто.

Према посљедњој процјени Министарства финансија очекивани раст БДП-а за 2021. годину у односу на годину раније је 4,5 одсто. То је јако добро имајући у виду како се креће БДП у неким другим економијама. Први пут нам се десило да имамо БДП по глави становника у Српској већи него што је то у Федерацији. Сви ови подаци говоре о томе да без обзира на врло неповољну ситуацију у свијету, раст инфлације, раст цијена, успорен и негативан раст БДП-а, да имамо колико толико подношљиве податке у оваквим околностима.

Нико овдје није чаробњак да каже да је стање идеално. Свако би волио да просјечна плата буде 1.000 евра, а не 1.000 марака, али то није реално. Ми још увијек живимо са посљедицама рата и имамо огромне издатке. Да ти издаци нису усмјерени за покриће барем дијела потреба појединих група становништва све би могло бити усмјерено на привредни развој и боља социјална давања у смислу оних који живе од свог рада.

Нажалост ми живимо с посљедицама рата, изградње државе и то није јефтино. Скупо је и у политичком и финансијском, људском и животном смислу. Сви аспекти те изградње имају своју цијену и ту цијену плаћамо све ове године откако је избила криза на простору бивше Југославије и плаћаћемо још годинама.

Какви су планови НДП-а? Долази сљедећа, изборна година.

- Свјесни смо чиме располажемо и потрудићемо се да своју инфраструктуру мобилишемо и подигнемо што више за учешће у изборима идуће године. Свјестан сам и да је наша одлука да уђемо у власт имала посљедице. Један дио људи то није прихватио, највећи дио људи је прихватио. Учинићемо све да задржимо своје парламентарно учешће. Тешко је направити било какве прогнозе, поготово што иде изборна година. Радићемо посебно у овим мјесецима што долазе до прољећа на збијању редова и припреми за изборе. Сигуран сам да ћемо ући у неко коалиционо партнерство на заједничким листама на изборе у оквиру политичких странака које чине владајућу коалицију.

Било је неких спекулација о уједињењу НДП-а и ДЕМОС-а?

- Било је разних спекулација, али то су само спекулације. Одлуке доносе органи странака. Ради се о комплексном питању за све учеснике у таквим политичким догађајима.

НДП ће као самостална политичка странка највјероватније бити дио коалиције на нивоима који ће бити изборни и та коалиција ће бити у оквиру постојеће коалиције којој данас припадамо, уз подршку заједничким кандидатима. Не искључујемо могућност да коалиционо наступимо за парламентарне изборе на нивоу Парламентарне скупштине БиХ.

Одлуку да ли ћемо коалиционо ићи на заједничкој листи са неком од странака из владајућег блока на изборима у Републици Српској ћемо донијети када направимо процјену у потпуности какав је наш потенцијал и снага. У сваком случају своје гласове нећемо бацити у воду, него ћемо оно чиме располажемо ставити у функцију политике за коју сматрамо да је исправна.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.