Бубић открио планове даље правне борбе

Горан Бубић, адвокат Милорада Додика, најавио је да ће тражити привремену мјеру којом се одлаже извршење пресуде његовом клијенту.

Каже да је крајњи циљ пресуде Додику, према којој је осуђен на годину дана затвора и шест година забране обављања јавних функција, да му се забави обављање дужности.

"То је очигледно био примарни циљ кривичног поступка уз понижење Устава Републике Српске", рекао је Бубић.

Каже да ће правни тим оспоравати наведено и најавио да ће бити упућен захтјев за привремену мјеру да се утиче на њено извршење.

"Ово је врло захтјеван поступак. Кривични поступак има своја правила, а парнични поступак своја. Било која људска дјелатност у овом случају је и питање постављења и бонских овлаштења, што не можемо сматрати општепознатом чињеницом", навео је Бубић.

Додао је да се у овом случају такве чињенице морају доказати, те да није ријеч о природној непогоди или историјском догађају.

"Неприхватљиво је да се то не показује у поступку. Било која људска дјелатност је предмет доказивања ако га оспорава супротна страна", навео је Бубић.

Бубић каже да је другостепена пресуда покушала дати одговор на жалбене приговоре, али је са становишта одбране све то било неуспјешно.

"По становишту одбране, неуспјешно. На било који озбиљан жалбени приговор, другостепена пресуда одговара да су то опште познат чињенице. Кривични закон БиХ не познаје тај институт, не познаје ту синтагму. То познаје закон о парничном поступку. Међутим, ово је врло захтјеван поступак. Кривични поступак није парнични поступак. Ми, било коју људску дјелатност, то је у овом случају питање постављења, садржаја бонских овлашћења, не можемо сматрати опште познатом чињеницом. То су ствари које се доказују", каже Бубић.

Он поручује да је у овом случају у недостатку аргументације речено како су то општепознате околности.

"Овај основних приговор постављења господина Шмита је наставно на првостепену пресуду пресељен у правно питање. Питам, било чије постављење, било гдје, је чињенични догађај. Је ли то било у складу са условима које тражи одређени пропис, у овом случају Анекс 10, е то је онда правно питање. Прије оцјене је ли нешто по праву, морамо видјели је ли се то догодило као чињеница живота. Што се тиче ретроактивности и принципа предвидљивости, примарни одговор на жалбу је како је ово информатичко доба, малтене су објаве у гласницима маргиналне. Позивају се на говор предсједника Додика на Козари иако изричито сматрају да то што је наметнуо господин Шмит представља домаћи закон, они кажу како предмет оцјене у поступку не може бити процедура доношења закона. Иако процедура доношења закона укључује питање ступања на снагу тог закона. То се игнорише и каже се, ево то је било познато зато што је било у јавности", каже Бубић.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.