Брисел сијече и посљедњу грану на којој сједи

БРИСЕЛ - Европска унија срља у нову катастрофу сијекући и посљедњу грану на којој сједи када је у питању увоз руског гаса, а што ће поједине земље чланице ове заједнице скупо коштати, јер ће додатно закомпликовати ионако тешку економску ситуацију и конкурентност овог блока на глобалном тржишту.

Каже ово стручњак за енергетику Војислав Вулетић, коментаришући најновији приједлог из Брисела да се до краја 2027. године Европска унија, односно њене чланице, у потпуности одрекну увоза и употребе руског гаса. Према ријечима Вулетића, ради се о сулудом приједлогу, који ће поједине европске земље довести у изузетно тешку и незавидну позицију. Упозорава и да би ово могло довести до новог раста цијене енергије, а самим тим и трошкова производње, неконкурентности и инфлације. 

Као примјер ове сулуде политике Брисела, али и Берлина, наводи примјер Њемачке чији је индустријски сектор изгубио више од 100.000 радних мјеста само током прошле године. Указује да је након саботаже гасовода "Сјеверни ток" и разних санкција које су обухватале руске енергенте, европске цијене гаса су се учетворостручиле, што је направило озбиљан терет индустрији, али и самим домаћинствима.

- Европа је прије свих ових дешавања увозила око 160 милијарди кубних метара руског гаса, што је подмиривало између 35 и 40 одсто укупне потрошње. Сада то желе до нуле срезати, али заборављају да људима кажу да гас није само енергент, већ и стратешка сировина за производњу рецимо вештачких ђубрива. У случају да се у потпуности одрекну руског гаса, они тај мањак, ма шта причали и обећавали, не могу да надоместе из других извора. Сви причају о преласку на течни гас, али њега нема довољно на светском тржишту, али је и далеко скупљи - категоричан је Вулетић.

Наводи и да га није зачудио приједлог Аустрије да се ипак задржи могућност наставка увоза руског гаса на столу уколико се постигне мировни споразум између Москве и Кијева, али и експресно одбијање ове идеје од стране Брисела.

Аустрија је до прошле године из Русије увозила око 80 одсто неопходних количина овог енергента, али је то напрасно прекинуто након што је Кијев обуставио испоруке преко украјинских гасовода. Додаје и да су у овој земљи, баш као и у Италији, а поготово у Мађарској и Словачкој, свјесни негативних посљедица олаког и потпуног одрицања од јефтиних руских енергената, те се томе противе, а што у Бриселу доживљају као побуну и рушење ове заједнице. Вулетић каже да ову унију руше бриселски званичници са својим сулудим и неразумним политикама, а које ће на крају, како ствари стоје завршити сјечењем и посљедње гране на којој сједе.

Сматра да се ова заједница тешко може извући из агоније у коју саму себе гура и да ни улагање на стотина милијарди евра у одбрамбени сектор неће моћи спасити посрнули индустријски сектор. 

- Ако неко константно ради у корист своје штете, он није нормалан. Како то другачије назвати?! У Бриселу раде све како би ударили по Русији и бацили је на кољена, како би ваљда нешто доказали, али при томе себи праве највећу штету. У наредном периоду очекујем да бриселски званичници изврше притисак и на остале, да крену њиховим стопама. То можда неће бити директан, већ индиректан притисак. Рецимо, могу да утичу на Бугарску да заврне гас. И то је један врло реалан сценарио пошто је Бугарска попут привеска и играчке. Подсетио бих да су они уништили и минирали пројекат "Јужни ток" - истакао је Вулетић.  

Према ријечима Вулетића све што у посљедње вријеме раде власти у Републици Српској, а када је у питању гасификација, од изузетне је важности за њену економију и даљи привредни развој, а поготово јер има најповлаштенији статус од свих европских купаца.

- Што кажу економисти, 19. век је био век угља, прошли нафте, а овај гаса. У таквој ситуацији сви они који се одричу овог енергента праве велику и непоправљиву штету себи самима. Добро је што је Република Српска све то препознала и кренула са реализацијом ових стратешких гасних пројеката - поручио је овај стручњак.

Контроверзни закон

Европска комисија је прије пар дана предложила постепено укидање преосталог увоза руског гаса у Европску унију до краја 2027. године. Очекује се да ће контроверзни закон, којем се оштро противе Мађарска, Аустрија и Словачка, а наводно и Италија, бити предложен као трговински закон који не захтијева једногласност међу чланицама овог блока.

То фактички значи да је за његово усвајање потребна подршка најмање 15 од 27 земаља чланица. Ово је иначе први пут од ескалације сукоба у Украјини да је нека земља чланица ове заједница, осим Мађарске и Словачке, изашла са идејом о обнављању гасних веза са Москвом у случају мировног рјешења.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.