Брисел прави "министарство истине"

БАЊАЛУКА - Под паролом заштите демократије ЕУ улази на опасан терен у којем се граница између борбе против дезинформација и институционалне контроле мишљења све више брише. Најављени "европски штит демократије" не отвара само питање одбране изборних процеса и медијских слобода, већ и дилему да ли Брисел ствара механизам који може прерасти у систем надзора над јавним наративом, политичким ставовима и медијима, нарочито у земљама кандидатима за улазак у ову заједницу.

Каже ово за "Глас Српске" стручњак за безбједност и геополитику Сретен Егерић, наводећи да се иза техничког језика о "хибридним пријетњама" и "малигним утицајима" крије велики потенцијал за притиске, дисциплиновање непослушних актера и сужавање простора за легитимно политичко неслагање, што би демократију могло додатно угрозити.

Према документима Европске комисије и најавама из Брисела "европски штит демократије" замишљен је иначе као кровни оквир који обједињује неколико већ постојећих и нових инструмената - годишње извјештаје о владавини права, борбу против дезинформација на дигиталним платформама, праћење страног финансирања медија и невладиних организација, као и јачање институционалне сарадње између држава чланица у области безбједности информација.

Посебан фокус стављен је на изборне процесе, укључујући надзор над кампањама на друштвеним мрежама, политичким оглашавањем и "координисаним наративима" који се доводе у везу са страним актерима. Иако Комисија наглашава да је циљ заштита слободних избора и медијског плурализма, Егерић каже да је све више оних који упозоравају да се ради о нејасним категоријама које остављају широк простор за политичку интерпретацију. Према његовим ријечима, једно од кључних питања је - ко и по којим критеријумима ће одлучивати шта представља "дезинформацију", а шта легитимно политичко мишљење?

- У пракси европске институције се све чешће ослањају на процене експертских тела, безбедносних служби и великих дигиталних платформи. Тиме се моћ над јавним дискурсом помера из демократског простора у техно-бирократске структуре које нису директно одговорне бирачима. У појединим државама чланицама, попут Мађарске, већ постоји дубоко неповерење према оваквим механизмима, који се доживљавају као средство политичког притиска. Страх је да би се европски мониторинг могао користити за дисциплиновање влада које одступају од политичке линије Брисела - наводи Егерић.

Сматра и да за земље кандидате, попут БиХ и Србије потенцијалне посљедице могу бити још озбиљније. За разлику од пуноправних чланица, кандидати немају стварни механизам утицаја на доношење европских политика, али су у потпуности изложени њиховим ефектима.

- У случају БиХ европски мониторинг се већ сада снажно рефлектује кроз оцене о слободи медија, политичком утицају и законодавству у области информација. У друштвима која су дубоко подељена свако спољно арбитрирање над "исправним" политичким наративом носи ризик. Уколико европске институције почну систематски означавати одређене ставове као "антиевропске" или "проруске", постоји реална опасност да се легитимна политичка неслагања криминализују или делегитимизују. Такав развој догађаја могао би додатно ослабити поверење грађана у ЕУ, али и у саму идеју демократије, која би се све више доживљавала као пројекат наметања, а не слободног избора - поручио је Егерић, додајући да остаје отворено питање да ли се демократија може бранити средствима која сама по себи ограничавају слободу мишљења и изражавања.

НВО сектор

"Штит демократије" предвиђа формирање и сталних аналитичких јединица које ће у реалном времену пратити медијске садржаје, друштвене мреже и политичке кампање у земљама чланицама и кандидатима. Планирано је и усклађивање националних закона са европским смјерницама које омогућавају брзе интервенције у кризним периодима, као што су избори или масовни протести, укључујући ограничење домета појединих порука на дигиталним платформама. Такође разматра се увођење обавезне провјере извора финансирања медија и НВО сектора по проширеним критеријумима, што би институцијама ЕУ дало значајан утицај на то ко може, а ко не може бити пуноправни актер у јавном простору. 

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.