Фото: Агенције
| Илустрација
МИНХЕН – Годину дана послије говора америчког потпредсједника Џеја Ди Венса на Минхенској безбједносној конференцији, у којем је отворено упозорио европске лидере на опасност стратешког лутања, у Бриселу и другим центрима моћи није извучена ниједна поука. Упркос драматичним глобалним промјенама, Европа наставља курс који је све више гура на маргину свјетске политике и претвара у геополитичког патуљка на међународној сцени.
Каже ово за „Глас Српске“ дипломата Лучиано Калужа поводом одржавања овогодишње тродневне безбједносне конференције у Минхену. Подсјећа да је ову конференцију 2007. године обиљежио руски предсједник Владимир Путин, а 2025. Године Џеј Ди Венс, када је, како истиче, упозорио европске и бриселске званичнике да су они сами себи највећи непријатељи, а не Русија или Кина.
- Била су то два говора која су несумњиво трасирала пут ка стварању новог свјетског поретка. Прво Путинов, а затим и Венсов. На оба су се Европљани оглушили. У Бриселу и другим европским центрима моћи очигледно не схватају да се свијет убрзано мијења предњиховим очима. Зато од ове нове конференције не очекујем много, бар када је ријеч о европској политици. Бојим се да нису схватили да стари свијет више не постоји, што ће довести до додатног европског пропадања и њене маргинализације на глобалној мапи - сматра Калужа.
Лучиано Калужа
Према његовим ријечима, Европа се још није ни помирила ни суочила са чињеницом да иза својих леђа више нема безусловну америчку подршку, односно да Вашингтон више не жели држати безбједносни кишобран над њом.
- Европа се и даље налази у густој магли коју је сама створила, односно у некој врсти политичког магновења, јурећи све брже ка сопственој пропасти. Умјесто да притисну кочницу, те схвате и прихвате нову реалполитику, европски лидери иду у контра смјеру. Ствара се нови свјетски поредак, који они не желе да признају иако иза њега стоје велике силе. На тај начин од Европе праве глобалног геополитичког патуљка, настављајући да сијеку и оно мало преосталих грана на којима сједе - нагласио је Калужа.
На прошлогодишњој Минхенској конференцији Џеј Ди Венс је упутио оштре поруке европским лидерима. Поручио је да Европа не може бесконачно рачунати на САД као гаранта своје безбједности и да мора изградити сопствену стратегију, јачати војне и енергетске капацитете и показати већу политичку кохезију. Посебно је нагласио да највећа пријетња Европи не долази споља, већ изнутра, и то из политичке фрагментације, слабости институција и неспособности да се одговори на унутрашње кризе, од миграција до економских потреса и хибридних изазова. Његова порука била је да Европа ризикује маргинализацију уколико не престане да буде, како је формулисао – „сама себи највећи непријатељ“.
Џеј Ди Венс
Чланови Предсједништва БиХ учествоваће у наредна три дана на 62. Минхенској безбједносној конференцији на којој ће више стотина лидера из цијелог свијета дискутовати о тренутним питањима међународне безбједносне политике и јачања сарадње потребне за рјешавање најхитнијих глобалних изазова. Минхенска конференција о безбједности је годишња конференција о међународној безбједносној политици која се одржава у Минхену од 1963. године и највећи је свјетски скуп те врсте.
На овом самиту требало би да учествује и предсједавајућа Савјета министара Борјана Кришто.
Минхенску конференцију 2007. године обиљежио је говор руског предсједника Владимира Путина, који је тада отворено критиковао униполарни свјетски поредак и западну доминацију. Путин је поручио да је ширење НАТО-а на исток провокација и пријетња руској безбједности, те да је концепт свијета у којем једна сила намеће правила свима другима неодржив и опасан. Он је упозорио да ће Русија штитити своје интересе и да се мора изградити нови систем међународних односа заснован на равнотежи моћи и поштовању суверенитета држава. Тај говор многи аналитичари касније су оцијенили као прекретницу у односима Истока и Запада и увод у дубље геополитичке потресе који су услиједили.
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.