Брисел гура БиХ у амерички видокруг

БАЊАЛУКА - Објављивање неког нон-пејпера има за циљ да изврши додатни притисак на некога, али и да се на тај начин тестира реакција других страна на могућа рјешења.

Наводе ово саговорници "Гласа Српске" коментаришући појављивање новог документа, "не-папира" који је угледао свјетлост дана, иза ког су наводно стале Француска и Њемачка, а у ком се предлаже увођење рестриктивних мјера Републици Српској и њеном руководству, те обустављање финансијске помоћи. Према њиховим ријечима, нон-пејпери су у дипломатском свијету рођени током бурних седамдесетих и осамдесетих година, а измислили су их Американци. Како наводе, у протеклих неколико година овдашњи медији, поготово федерални, објављивали су разне нон-пејпере везане за БиХ и Републику Српску, а који су, наводно, потицали из Љубљане, Загреба, Будимпеште и Вашингтона, али њихова аутентичност никада није и званично потврђена. Ни овог пута није јасно да ли су Њемачка и Француска, односно њихова званична политика, уистину званично стале иза овог папира, јер се ради о неслужбеном документу, чији аутор није наведен. На њему нема потписа, печата, а ни заглавља.

Према ријечима професора међународног права Драгана Дакића, оваква документа су уобичајена у међународној пракси, али је објелодањивање овог новог интересантно због тајминга, околности и  читаве ситуације у БиХ.

- Нон-пејпери,  као што и сам назив каже, нису званична документа. Немају обавезујућу улогу. Иза њих углавном стоје одређени центри моћи или разни лобисти, који преко њих пројектују одређене идеје и планове или врше циљане притиске. У претходном периоду је било много оваквих и сличних папира везаних за БиХ и они нису имали никаквог ефекта, осим што су медији о њима писали десетак дана. Присјетимо се нон-пејпера у ком је предлагана промјена граница на Балкану. Шта је на крају било? Ништа. Али и поред тога не смије се њима олако приступати, па ни овом посљедњем - каже Дакић.

Наводи и да, ако претпоставимо да је аутентичан јер је забринутост у вези са његовим објављивањем и самим садржајем показала и Србија, онда може рећи да је овај нон-пејпер само наставак политике Париза, а поготово Берлина, према српском фактору на Балкану.

- Вјерујем да је ово једна врста упозорења или, боље речено, сигнала шта би се у некој блиској будућности могло десити. Погледајмо само како се понашају поједине земље чланице Европске уније. Ту, прије свега, мислим на балтичке земље и, наравно, Њемачку. Мислим да није нимало случајно што је овај папир послат и на београдску адресу, али је интересантно што га је први објавио један федерални портал. Додуше, ми не знамо да ли је то потпун документ, тако да је тешко говорити о његовој садржини - каже Дакић.

Сматра да ни тајминг објављивања није нимало случајан, јер је овај папир угледао свјетло дана у вријеме док се у Дејтону одржава састанак земаља НАТО-а које ће, између осталог, расправљати и о мировном споразуму за БиХ. Како каже, све треба посматрати као један повезан скуп догађаја, јер се у оба случаја у фокусу нашла БиХ, односно Република Српска.

- Очигледно се опет враћамо у жижу пажње појединих центара моћи. У фокусу смо јер би Дејтонски споразум могао да се имплементира и у другим кризним подручјима. То очигледно неки сада покушавају искористити, а поготово поједине политичке елите из Европе, али и Сарајева, које желе приказати да Република Српска наводно ради на уништавању овог мировног споразума, интелектуалног власништва САД. Зато се вјероватно и појавио поменути нон-пејпер, који циља Републику Српску и у ком се тражи њено даље санкционисање, односно тврђи став земаља чланица ЕУ, како би БиХ била направљена по бошњачком и укусу појединих европских држава. Вјерујем и да одређене струје у Бриселу на нама желе да поврате свој некадашњи кредибилитет на европским просторима - сматра Дакић додајући да је једини начин да се дође до рјешења актуелне политичке кризе унутар БиХ, на званичним међународним састанцима, а не никако некаквим политичким форумима, који нису кредибилни, али ни политички коректни.

Наводи и да Република Српска не смије имати илузија да не постоје разни политички форуми, али и да је потребно избјегавати било каква политичка рјешења која они доносе. Додаје и да му се чини да су поједине европске земље прихватиле наратив бошњачких елита као свој, при томе српском фактору стављајући руску, па и кинеску етикету, што у Бриселу изазива алергијску реакцију.

- Због свега тога Српска мора што више интернационализовати сву проблематику с којом се суочава и егзистенцијално бори - поручио је Дакић.      

Слично мишљење дијели и асистент на Факултету политичких наука у Бањалуци Синиша Симикић. Каже да је доста симптоматично појављивање овог новог нон-пејпера, како због тајминга, тако и посјете високе представнице ЕУ за спољну политику и безбједност Каје Калас Београду, а која је један од највећих заговорника увођења санкција. Она је, како каже, том приликом упозорила Србију да ће њен положај и европски пут зависити од њеног односа према БиХ, индиректно тражећи да Београд окрене леђа Бањалуци. Као другу занимљиву чињеницу наводи да је постојање поменутог нон-пејпера први објавио један федерални портал близак одређеним бошњачким политичким партијама.

- Ако је вјеровати објављеном садржају, прво што ми је привукло пажњу јесу поједине тезе како извршити додатни притисак на Републику Српску. Занимљив је и  дипломатски рјечник који се употребљава у овом нон-пејперу. У једном дијелу аутори наводе да је Република Српска извршила напад на уставни поредак БиХ успоравајући њен пут ка ЕУ, а што није у интересу грађана БиХ, али и Српске. Они су на овај начин жељели приказати како грађани Српске, наводно, не стоје иза свог политичког руководства. Такве поруке смо до сада могли чути из Брисела, Лондона, Париза и Берлина. Сличан наратив се води и када је у питању Русија. Интересантан детаљ представљају и пријетње обуставом финансирања одређених  пројеката. Чак се и Свјетска банка позива на тако нешто. Када се све сумира,  може се рећи да се ради о ултимативним захтјевима - наводи Симикић.

Као занимљив детаљ истиче и то што се у овом неслужбеном документу наводи да ће бити позван Кристијан Шмит да изнесе своје мишљење о неким могућим и будућим акцијама у БиХ.

- Све ово се дешава у времену  док нова америчка администрација има фокус на другим глобалним проблемима. Украјина, Русија, Иран, Израел, појас Газе... Балкан није у њиховом фокусу, а о чему можда свједочи и податак да ће се у Дејтону на панелима, на којима ће разговарати о Дејтонском мировном споразуму, појавити замјеник, а не главни државни секретар Марко Рубио. Да закључим, сматрам да читаву ову ситуацију у свијету користе тврдолинијашке европске струје да се обрачунају са "отпадницима" на Балкану, а који нису на фону бриселске антируске политике - каже Симикић додајући да је на овај најновији нон-пејпер потребно гледати као на пробни балон, односно испипавање расположења европске јавности прије спровођења неких званичних политика према Српској.   

Као и Дакић, мишљења је да овај папир није нимало случајно сада објављен, уочи НАТО окупљања у Дејтону, јер ће се овом приликом расправљати о актуелној политичкој кризи у БиХ и узроцима. Наводи и да би волио да му неко каже зашто се баш сада обиљежава 30 година од потписивања Дејтонског споразума. Сматра да је он организован како би се охрабрили НАТО савезници, јер је ова војна организација добро уздрмана и посрнула, те да на БиХ покушавају видати ране и показивати своју моћ, коју су изгубили у остатку свијета.      

Прву информацију о постојању новог нон-пејпера, названог  француско-њемачким, објавио је један федерални портал, при томе наводећи да он носи назив "Одговори на нападе РС на уставни поредак БиХ". Након пар дана ексклузивно су јавност упознали и са његовим наводним садржајем. Аутори овог документа затражили су да се укине низ неуставних закона, те стане у крај наводним сецесионистичким тежњама Српске, а путем пооштравања санкција и обустављањем финансирања. Чак је од Свјетске банке затражено исто. Чак је предложено да се Кристијан Шмит изјасни које би евентуалне мјере могле бити уведене. Случајност или не, овај папир је угледао свјетло дана у вријеме одржавања великог НАТО скупа у Дејтону, граду у ком је прије 30 година договорен и парафиран мировни споразум за БиХ. Током овог догађаја биће одржан и низ спонзорисаних панела на којима ће се говорити о миру и безбједности на Балкану, али и будућности Дејтонског споразума. Међу учесницима је и Кристијан Шмит, али и бивши амерички амбасадор у БиХ Мајкл Марфи.

Ко је Мајк Тарнер

Домаћин скупа у Дејтону је амерички конгресмен из Охаја Мајк Тарнер, који је прије десет година од тадашњег државног секретара Џона Керија тражио да покрене активности на организовању Дејтона 2. Интересантно, Тарнер, који је протеклих неколико мјесеци оштро критиковао власти у Републици Српској наводећи да се не смије дозволити наводни сецесионизам и рушење Дејтонског мировног споразума, члан је Конгресног кокуса  за БиХ. Конгрес Бошњака Сјеверне Америке (ЦБНА) недавно му је захвалио што је обезбиједио да овај кокус опстане.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.