Бранко Перић: Поруке специјалног васпитања уредника

Тешко ми је да повјерујем да тужилац свједоке тражи међу новинарима. Кад тужилац тражи помоћ од новинара, онда признаје да је новинар способнији од њега. Ако новинари могу да открију више од Специјалног тужилаштва, онда са Специјалним тужилаштвом нешто није у реду, пише у ауторској колумни Независних новина Бранко Перић судија Суда БиХ.

Чак и када би којим случајем новинар једини посједовао тајну истраге, мудар тужилац би до ње покушао доћи тако што би нашао начин да  корумпира новинара макар најјефтинијим вискијем, или продуженом кафом на "Малој станици". Тако специјалне службе у цијелом свијету краду тајне. Слање позива са државним печатом је посљедње што би тужиоцу требало пасти на ум.

Толико је тога написано и речено посљедњих десетак година о улози медија у демократском друштву и односима правосуђа и медија да ништа од тога не треба поновити. Ко ништа не чита, или ко није успио да схвати, нема му помоћи.

За новинара који дође до информација које могу интересовати тужиоца извор је светиња. Просто је непристојно новинара о томе запиткивати. Тужиоци би то морали да науче за свагда. За новинара не постоји важније и веће начело. Само оно што новинар напише, тужилац треба да користи у свом истраживању. А и то је често за тужиоца драгоцјено!

По свему судећи, случај уреднице Мирјане Кусмук није био обичан превид неискусног тужиоца. Изгледа да се од уреднице није ни очекивала никаква помоћ у истрази. Бар јавност није могла закључити да је уредница нешто могла знати. А и резултат испитивања је, чини ми се, такав.

Када су ме новинари звали да коментаришем случај, одбио сам! Наивно сам се надао да се можда неки новинар "Гласа", у истраживачкој знатижељи, инфилтрирао у криминални миље и дошао до драгоцјених доказа, које уредница припрема за серију новинарских текстова. Био би то сјајан примјер истраживачког новинарства у овој земљи. У оваквој причи интересовање тужиоца би се могло правдати вишим интересима (мада би и у таквој конструкцији слање позива била глупост). 

Правосуђе треба да схвати да је коментарисање његовог (не)рада  не само дозвољено него и неопходно у демократском друштву. Нема друштвене одговорности ако рад институција није изложен критици и сталном фокусу јавности. Правосуђе не смије бити осјетљиво на јавну критику

Без обзира на то шта је била намјера тужиоца, у јавност је отишла порука да је Специјално тужилаштво провело "специјално васпитање" уреднице која се дрзнула да јавно критикује рад једне правосудне институције. И то је најтрагичнија посљедица овог несрећног неспоразума. У свијет је отишла најружнија порука о тужилачком систему Републике Српске, који се ни након реформисања није успио одлијепити од најмрачнијих стаљинистичких истражних модела. Срећом, реаговао је предсједник Републике и показао да је спреман да брани фундаменталне друштвене вриједности.

Без обзира на тежину посљедица, не би требало овај случај користити за продубљивање неспоразума и даље обрачуне између медија и правосуђа. Напротив, он би могао бити добра порука и још боља поука. Прије свега, правосуђе треба да схвати да је коментарисање његовог (не)рада  не само дозвољено него и неопходно у демократском друштву. Нема друштвене одговорности ако рад институција није изложен критици и сталном фокусу јавности. Правосуђе не смије бити осјетљиво на јавну критику. По природи ствари, правосуђе ће увијек бити изложено снажнијој критици управо због тога што се од њега очекује више него што оно објективно може. Зато је важно да се отвори дијалог између правосуђа и јавности о најконтроверзнијим питањима. А тога код нас нема кривицом и медија и правосуђа! 

Уредница Кусмук је јавно отворила једно озбиљно друштвено и правосудно питање: зашто нема резултата у процесуирању једног забрињавајућег облика криминала? О томе би јавно имали шта да кажу стручњаци из разних области. Дијалог о таквим питањима би грађанима био интересантнији и за друштво важнији од јалових и досадних политичких надмудривања.

За новинаре је овај случај важан због тога што су могли да науче колико је убојита и важна њихова јавно изречена ријеч када је добро одмјерена и када погађа у суштину ствари. Они су ти који осигуравају минимум информација за јавни дијалог о важним друштвеним питањима. У овом случају је то расправа о раду правосудних институција на процесуирању најтежих облика криминала.

"Специјално васпитање" уреднице Мирјане Кусмук је добродошло за отварање овог дијалога. 

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.