Божо Љубић, предсједник Главног вијећа Хрватског народног сабора: Бошњаци бирају - равноправност или распад БиХ

БиХ је у дубокој кризи и излаз је једино у договору изнутра. На дјелу је покушај унитаризације БиХ. Невјероватно је да из Сарајева чујемо противљење федерализму као концепту уређења БиХ у ситуацији када је држава у неком смислу квазиконфедерација.

Приче да то дијели БиХ су замјена теза јер је БиХ данас толико подијељена да подјељенија не може бити, каже предсједник Главног вијећа Хрватског народног сабора (ХНС) Божо Љубић.

* ГЛАС: Како бисте оцијенили данашње стање у БиХ?

ЉУБИЋ: БиХ је нефункционална држава. Од Дејтона до данас је у перманентној политичкој кризи која временом ескалира. Парадокс је да смо имали много веће повјерење између три народа и у институције прије него што се међународна заједница умијешала у наметнуту ревизију рјешења из Вашингтонског и Дејтонског споразума. Ту у првом реду мислим на интервенције високог представника унутар ентитета и на Изборни закон БиХ. Не желим рећи да је Дејтонски споразум био идеалан, али је створио платформу да се ствара повјерење у БиХ и њене институције и међусобно повјерење. И тада је требало да БиХ буде уставно дорађена, али је тај процес дефинитивно окренут у погрешном смјеру интервенцијама представника међународне заједнице.

* ГЛАС: Како коментаришете одбијање СДА и других бошњачких странака сваког приједлога усмјереног ка обезбјеђивању уставне равноправности Хрвата као најмалобројнијег народа?

ЉУБИЋ: То је одбијање прихватања БиХ као државе три конститутивна народа, која може бити функционална једино као федерација и уз договор легитимних представника три конститутивна народа. Али, на дјелу је покушај унитаризације БиХ. С обзиром на уставно уређење државе и на чињеницу да је РС скоро етнички хомоген српски ентитет и има свој уставни положај, тај процес централизације, унитаризације и доминације је у овом моменту фокусиран на ФБиХ. Међутим, то има и шире димензије. Невјероватно је да из Сарајева чујемо противљење федерализму као концепту уређења БиХ у ситуацији када је она у неком смислу квазиконфедерација са два ентитета који имају снажне елементе државности. ФБиХ је већ федерација. Према томе, противљење федерализму БиХ од стране бошњачког Сарајева је противљење конститутивности и равноправности народа и у коначници могућој одрживости БиХ. Приче да то дијели БиХ су замјена теза и манипулација јер је БиХ данас толико подијељена да подјељенија не може бити. Она је подијељена не само административно и територијално на ентитете и кантоне, него је подијељено друштво од колијевке па до гроба.

* ГЛАС: На који начин је могуће пронаћи излаз?

ЉУБИЋ: Тражење рјешења је могуће само уз услов да буде апсолутно призната равноправност и легитимитет три конститутивна народа. Рјешења која заговара и Европски парламент, а која ће сигурно бити и услов за стицање статуса кандидата за чланство БиХ у ЕУ, иду ка томе да се у БиХ подржи равноправност конститутивних народа, легитимитет заступања конститутивних народа и грађана, децентрализација, федерализам и супсидијарност. То ће вјероватно бити и садржај резолуције Европског парламента која ће бити усвојена.

* ГЛАС: Какво рјешење заговара ХНС?

ЉУБИЋ: Заговарамо територијалну реорганизацију државе у којој ће бити јединица са хрватском већином, али и увођење у уставни концепт и концепта нетериторијалне аутономије којом ће представницима сваког од три народа и грађанима бити омогућено да потпуно уживају своју конститутивност и када се нађу у ентитету или територијалној јединици хетероетничке цјелине. То се односи на образовање, културу, информисање, па чак и социјална права ако би она у тој територијалној јединици на неки начин била угрожена. Нажалост, ми у БиХ, а поготово у ФБиХ, суочавамо се са чињеницом да бошњачка страна не жели спровести ни одлуке Уставног суда БиХ. То су одлуке које се тичу избора делегата у Дом народа Парламента ФБиХ или Мостара. То се покушава заобићи и излобирати на све начине само да одлуке не би биле спроведене. У овом моменту стабилност и будућност БиХ зависе од тога како ће се према БиХ односити Бошњаци као представници већинског народа. Од њих зависи стабилност ове земље, а искуства нас уче да су покушаји доминације завршили несретним оружаним сукобом.

* ГЛАС: Гдје БиХ може завршити ако Бошњаци буду истрајавали у томе да доминирају? Све чешће се говори о могућим сукобима, а и Ви сте их индиректно поменули?

ЉУБИЋ: Неспремност да се разговара о суштинским проблемима у БиХ продужава агонију, односно застој економског развоја, социјалне стабилности и европских интеграција. Селективан однос према насљеђу рата у БиХ, селективно оптуживање и селективна примјена закона из СФРЈ и оног из 2003. године и селективно игнорисање и непроцесуирање припадника бошњачког народа на исти начин као осталих у БиХ доводи до ситуације да имамо ратнохушкачку реторику од двојице бошњачких генерала. Један је пријетио ратом у РС, а други позивао бошњачку омладину да се наоружава и спрема за рат. Ради се о особама које су требале бити, а нису на одговарајући начин процесуиране за њихову улогу у рату. Треба приступити озбиљним разговорима јер смо сви у истом чамцу, а не буде ли тога, ми овдје па и цијела регија ће доживјети велике проблеме ако би ова дестабилизација даље ескалирала или не дај боже довела до сукоба. Радикализма у БиХ има превише.

Не требају нам странци

* ГЛАС: Како коментаришете одбијање бошњачких лидера да стране судије у Уставном суду БиХ буду замијењене домаћим?

ЉУБИЋ: Чињеница да међународна заједница сматра да је потребно да постоји OHR и да задржава стране судије у Уставном суду БиХ и у ограниченом облику међународне снаге говори о томе да нико од њих не види БиХ као суверену и самоодрживу државу. Требамо бити свјесни да никоме више од нас самих није стало како ће држава изгледати и како ћемо живјети. Много високих представника и службеника међународне заједнице који су у БиХ играли кључну улогу, па и шефови њихових држава од највећих европских до САД су отишли и занимају се другим стварима, а ми у БиХ остајемо да живимо. Зато морамо бити свјесни да би једни другима требали бити најбољи пријатељи и комшије и из те позиције градити рјешења која ће учинити непотребним и међународне судије и OHR.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.