Бошњаци запосјели безбједносне агенције

Жељка Домазет 18.01.2016 11:53

Фото: Бошњаци запосјели безбједносне агенције

Сарајево - Национална структура запослених у Министарству безбједности БиХ и агенцијама које дјелују у његовом саставу нарушена је у корист Бошњака, док су Срби и Хрвати у многим случајевима остали испод квоте загарантоване пописом становништва из 1991. године.

Према том критеријуму, Бошњака би требало да буде 43,47 одсто, Срба 31,21 одсто, а Хрвата 17,38 одсто.

Најдрастичније кршење националног баланса, којим је предвиђено да двије трећине мјеста припадају Бошњацима, а по трећина Србима и Хрватима, је у Дирекцији за координацију полицијских тијела БиХ, у којој је запослено Бошњака више него Срба, Хрвата и осталих заједно. Од 779 запослених, чак 432 или 55,45 одсто су Бошњаци, док је 241 радник или мање од 31 одсто српске националности, 101 или 12,96 одсто је Хрвата, а пет је из реда осталих.

У Министарству безбједности запослена су 64 лица, од чега је 28 Бошњака, што је 43,75 одсто, док је Срба 19 или 29,68 одсто. Ту је и 12 Хрвата и пет који се воде као остали. Када је ријеч о именованим лицима, од десет колико их има у министарству, по пет су Срби и Хрвати, док су од десет помоћника министра четворица Бошњаци, а по тројица Срби и Хрвати.

Шефови одсјека су углавном Бошњаци, који од 21 заузимају 11 позиција или 52,38 одсто. На челу одсјека налази се седам Срба и три Хрвата. Стручни савјетници којих је 35 су такође углавном Бошњаци и тај статус их има 16 или 45,71 одсто, док је на тим позицијама десет или 28,57 одсто из реда српског народа, осам из хрватског и један из реда осталих. Међу 22 виша стручна савјетника чак 12 су Бошњаци, док је шест Срба, три Хрвата и један из реда осталих. Међу ријетким изузецима гдје су Срби изједначени са Бошњацима су стручни сарадници и од 18 мјеста по седам заузимају представници та два народа, док су на преостала четири мјеста Хрвати. У Министарству безбједности има и оних који нису жељели да се изјашњавају. О свом националном опредјељењу није се изјаснио један помоћник министра, један шеф одсјека и шесторица запослених, од којих су се четворица раније изјашњавали као Бошњаци, један као Хрват, а један као остали. Када је ријеч о запосленима по уговору о дјелу, од њих девет по двојица су Срби и Хрвати, док су четири Бошњаци и један из реда осталих.

У Агенцији за истраге и заштиту запослено је 719 људи, међу којима су 324 Бошњака, 273 Србина, 119 Хрвата и троје из реда осталих. Гранична полиција запошљава 2.177 људи, од чега је 909 Бошњака, 699 Срба, 522 Хрвата и 49 из реда осталих. У Служби за послове са странцима ради 227 људи, од чега 225 има стално запослење. Међу њима је 99 Бошњака, 78 Срба, 45 Хрвата, а пет радника су се изјаснили као остали.

У Агенцији за полицијску подршку запослена су 22 стручна лица јер ова агенција нема запослених полицијских службеника. Десет мјеста заузели су Бошњаци, седам Срби, четири Хрвати и један радник се није опредијелио. Агенција за форензичка испитивања и вјештачења, која према систематизацији треба да запошљава 52 радника, има 26 запослених. То је једна од двије агенције у којој Бошњаци нису доминантни јер у њој ради 13 Срба, осам Бошњака, четири Хрвата и један из реда осталих. Агенција за школовање и стручно усавршавање кадрова у Мостару запошљава 42 службеника, од којих је 16 Хрвата, 15 Бошњака, девет Срба и два из реда осталих.

Посланик СНСД-а у Парламенту БиХ Лазар Продановић каже да је национална структура у безбједносном сектору на нивоу БиХ врло симптоматична, поготово када је ријеч о Дирекцији за координацију полицијских тијела, која у свом саставу има више Бошњака него свих других заједно.

- Случајно или не, управо та институција је направила највише пропуста приликом доласка премијера Србије у Сребреницу Александра Вучића, када је покушано његово убиство - казао је Продановић и додао да се мора макар приближно поштовати национална структура на основу пописа из 1991, док не буду званични подаци пописа обављеног 2013. године.