Бошњаци оптужили РС за селекцију жртава

Сарајево - Бошњачки чланови Заједничке комисије за људска права Парламента БиХ сматрају да је у иницијативи за формирање комисије за истраживање ратних злочина над Србима у Сарајеву од 1992. до 1995. године видљива етничка селекција жртава.

Иницијативу за формирање комисије, о којој је јуче расправљала Заједничка комисија за људска права Парламента БиХ, упутила је Републичка организација породица заробљених и погинулих бораца и несталих цивила РС.

Иако је обављена расправа, није постојала сагласност чланова Комисије ни о једном од три предложена закључка који су се чули на сједници. Први закључак предложио је члан Комисије Халид Гењац (СДА) који је тражио да се констатује да су добили иницијативу, а Небојша Радмановић (СНСД) и Драгутин Родић (ДНС) предложили су закључак да је иницијатива разматрана и да се тражи од осталих институција више материјала да би се изјаснили. Трећи закључак стигао је од Дамира Арнаута (СББ) који сматра да иницијатива треба да се односи на страдање свих цивила у Сарајеву и да се прошири на подручје цијеле БиХ.

Гењац је констатовао да је Републичка организација породица заробљених и погинулих бораца и несталих цивила РС иницијативу упутила само члану Предсједништва БиХ из РС Младену Иванићу, министрима из РС у Савјету министара као и српским члановима комисије. Подсјетио је да је својевремено била формирана комисија која се бавила овим питањем и да није познато до којих је резултата дошла.

- Оваквом иницијативом се врши етничко раздвајање жртава и нормално је да се тражи да се третирају цјелокупна дешавања и страдања свих не само у Сарајеву него на цијелом подручју БиХ - рекао је Гењац и додао је у првом реду иницијатива упућена члановима Савјета министара те да треба сачекати да се види шта ће они урадити, а да Комисија треба да констатује да је упозната са иницијативом.

Арнаут је отишао корак даље тврдећи да се не може побјећи од тога да се у иницијативи види да постоји етничка селекција на само када је у питању Сарајеву него и када су у питању званичници којима је иницијатива упућена.

Радмановић је подвукао да је иницијатива оправдана и да се не може рећи да за такво нешто што се овом иницијативом тражи нема оправдања.

- Постојала је једна комисија која је радила посао дуго и није га завршила па се стога сада тражи да се тај посао заврши - истакао је Радмановић и предложио предсједавајућем комисије Бориславу Бојићу (СДС) да се распита о томе шта су урадили члан Предсједништва и министри у Савјету министара из РС.

Бојић је констатовао да ниједан од три предложена закључка неће добити подршку и да је беспредметно да се о томе комисија изјашњава.

Мартин Рагуж (ХДЗ 1990) је казао да се можда формално-правно нису стекли услови да се расправља о овом питању, али то не значи да се о њему не треба расправљати.

- Добро би било да се отвори расправа и да људи добију повјерење у институције и да виде да се у институцијама БиХ може расправљати и о осјетљивим питањима - нагласио је Рагуж.

Предсједник Републичке организације породица заробљених, погинулих бораца и несталих цивила Недељко Митровић каже да се став представника бошњачког народа није промијенио од 1992. године, због чега га не изненађује што је заустављен рад првобитне комисије, као ни спречавање формирања нове.

- Нисам оптимиста јер Бошњаци ту имају моћ одлучивања. Образложење за неформирање комисије само је изговор јер смо раније компромисно прихватили да се у Сарајеву утврде страдања припадника свих народа, а не само Срба. Али ми никад нећемо одустати од захтјева за истином и формирањем те комисије - каже Митровић.

Републичка организација сматра да је истину о страдању српског народа у Сарајеву могуће утврдити само формирањем нове комисије.

- Само у Сарајеву током рата убијено је више од 10.000, а као нестали води се више од 250 Срба. Пријашња комисија формирана је 2006. године, али је доживјела неуспјех зато што су бошњачки чланови инсистирали да приоритет у њеном раду буде утврђивање материјалне штете у односу на људске жртве у Сарајеву - наведено је у образложењу иницијативе. Бившу Комисију за истраживање страдања Срба, Хрвата, Бошњака, Јевреја и осталих на подручју свих десет пријератних сарајевских општина формирао је 2006. године Савјет министара.

Жртве

Маја Гасал-Вражалица из ДФ-а сматра да је очигледно да и у Комисији постоји етничка подијељеност и да је било јасно током расправе како ће се о овом питању гласати.

- Комисија нема осјећаја за другог и другачијег ни кад је ријеч о жртвама. Жртве су жртва нас који нисмо у стању да им помогнемо и о било ком закључку нећу се изјашњавати - поручила је Гасал-Вражалица.

На то је реаговала Нермина Капетановић из СДА која сматра да су изречене преоштре ријечи члановима Комисије у којој сједе три љекара.

- Они нису никада жртве, односно пацијенте дијелили по етничком принципу и овакви наводи не стоје - истакла је Капетановићева.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.