Бошњаци одбацили уступак Срба

БРЧКО - Нова рунда преговора лидера шест водећих политичких странака о формирању Савјета министара БиХ пропала је јуче у Брчком након што бошњачке партије нису прихватиле уступак странака из Републике Српске.

Представници РС били су спремни да одустану од својих почетних принципа према којима им припадају четири министарска мјеста, укључујући и Министарство иностраних послова.

Иако су српске странке биле спремне да одустану од позиције шефа дипломатије, предсједници СДП-а Златко Лагумџија и СДA Сулејман Тихић нису жељели да и сами начине уступке неопходне за договор о формирању Савјета министара БиХ.

Приједлог СДС-а

Предсједник СДС-а Младен Босић изјавио је послије састанка да се приједлог те странке који је подржао и СНСД односио на све три стране које су требале да направе неки уступак, али да међу бошњачким странкама није било спремности за договор.

- Према нашем приједлогу, хрватски блок би добио мјесто предсједавајућег Савјета министара и два министарства. Позиција два, која би била намијењена или српском или бошњачком блоку, омогућила би им право првог избора министарства. Блок који би бирао са позиције два добио би три министарства и четири позиције замјеника министра. Блок странака који би трећи бирао имао би могућност избора слабијих министарстава, али у том случају имали би право на четири министарске позиције и три фотеље замјеника - рекао је Босић.

Будући да тај приједлог није прихваћен, Босић је казао да у овом моменту не види излаз из политичке кризе.

- Надам се да ово није крај приче. Aко је крај приче, онда је то веома опасна ситуација и они који су у суштини на различитим концептима мораће у што скорије вријеме наћи излаз из овакве ситуације - рекао је Босић.

Предсједник СНСД-а Милорад Додик истакао је да су на састанку у Брчком много конкретније трагали за рјешењима него раније и нагласио да су представници странака из РС били спремни на уступке, али да они више не важе јер су их бошњачке странке одбиле.

- Због тога морам да кажем да су наше почетне позиције четири министарства и Министарство иностраних послова, принцип ротације и конститутивност народа и у том погледу можемо наставити даље да разговарамо - рекао је Додик.

Он је нагласио да и даље постоје концептуалне разлике и различито тумачење политичких представника народа.

- Странке из РС чврсто стоје на концепту народног представљања. У Уставу БиХ пише да извршне органе власти по правилу представљају представници конститутивних народа - рекао је Додик.

Он је додао да остаје отворено питање шта је политички представник народа.

- На нејасноћама те врсте остају ови проблеми. Према нашем мишљењу, политички представник народа је онај ко је на легитимним изборима остварио већинску подршку - казао је Додик и додао да ће се једног дана морати сјести и видјети шта је политички представник народа, јер ако тога не буде, криза институција и самог политичког система је неминовна.

Бошњаци и Хрвати

Тихић је изјавио да постоји сагласност да будући Савјет министара треба да броји по три министра Бошњака, Србина и Хрвата и једног из реда осталих.

- Бошњаци нису спорни, као ни Срби, али је спорно како расподијелити позиције које припадају Хрватима - рекао је Тихић.

Лагумџија је казао да постоји очигледно неслагање око два концепта на којима би требало да се конституише власт у БиХ.

- Тренутна ситуација показује да различити представници народа у БиХ другачије читају Устав и преамбулу Устава БиХ. То што се лидери странака не слажу о различитим стварима не значи да нема власти. Имамо Савјет министара у техничком мандату који функционише - рекао је Лагумџија.

Лидер ХДЗ-а БиХ Драган Човић рекао је да ова странка више никоме неће допустити да у име Хрвата бира хрватског члана Предсједништва БиХ или било којег представника у институцијама.

- Став хрватског блока је и даље исти. Припадају нам мјесто предсједавајућег Савјета министара и два министарства - рекао је Човић и додао да је тренутно стање веома ризично и критично за БиХ.

Предсједник ХДЗ 1990. Божо Љубић казао је да је и даље присутан проблем око тога ко треба да представља Хрвате и нагласио да се БиХ може развијати и опстати само уз договор три конститутивна народа.

Иако се спекулисало да би могао да буде постигнут договор о пакету европских закона, они се нису нашли на дневном реду састанка у Брчком. Лидери странака нису разматрали доношење закона о државној помоћи, војној имовини и попису становништва, нити о примјени пресуде Европског суда за људска права у "случају Сејдић - Финци".

Учесници састанка, који је протекао под јаким безбједносним мјерама, изразили су наду и спремност да поново разговарају о формирању Савјета министара БиХ, али за разлику од претходна два састанка, нису одредили датум и мјесто одржавања нове рунде преговора.

ХНС

Лидер ХДЗ-а 1990. Божо Љубић рекао је да је затражено хитно засједање Хрватског народног сабора да би се анализирала садашња и будућа ситуација и положај Хрвата у БиХ.

- Када се сложимо око принципа формирања власти, сложили смо се и око будућности БиХ, али док тога нема, боље је да трагамо за рјешењима него да се правимо да проблема нема - рекао је Љубић.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.